Evropska investiciona banka osnovana je Rimskim ugovorom iz 1958. godine i jedna je od finansijskih institucija Evropske unije. Sedište joj je u Luksemburgu. Glavni zadatak banke je doprinošenje uravnoteženom razvoju zajednice osiguravanjem ekonomske i socijalne kohezije država članica. Ima pravnu sposobnost i ekonomski je nezavisna.

Delokrug i način rada

Evropska investiciona banka osigurava dugoročno finansiranje projekata u skladu sa strogom bankarskom politikom. Usko sarađuje sa bankarskom zajednicom, pozajmljuje finansijska sredstva na tržištu kapitala i finansira različite projekte. Zajmove odobrava uglavnom iz sredstava pozajmljenih na tržištu kapitala kojima je pridodat i vlasnički kapital njenih deoničara – država članica Evropske unije.
Budući da je Evropska investiciona banka i institucija Evropske unije, njene politike usmerene su prvenstveno razvoju i oživotvorenju politika zajednice.
Izvan Evropske unije Evropska investiciona banka omogućuje ostvarenje i upravlja finansijskim delovima sporazuma koje Evropska unija sklapa sa trećim državama. Taj aspekt nadležnosti po pravilu finansira sopstvenim sredstvima, a kada je na to posebno ovlašćena, i iz budžeta država članica ili same Unije.
Evropska investiciona banka objavljuje širok sprektar brošura namenjenih stručnjacima i široj javnosti, koje su dostupne i u električnoj verziji na njenim veb-stranicama. Jedna od tih brošura je i godišnji izveštaj, koji sadrži detalje o aktivnostima koje su preduzete protekle finansijske godine kako u EU, tako i izvan nje. Godišnji izveštaj sadrži i veoma važne statističke podatke i analize proteklih pet godina.

Predstavnici Evropske investicione banke (EIB) potpisali su tri ugovora o kreditu sa Vladom Srbije, Elektroprivredom i Gradom Beogradom, ukupne vrednosti od 325 miliona evra. Krediti su namenjeni za izgradnju dve deonice auto-puta na koridoru 10 između Niša i bugarske granice, pristupnih puteva mostu preko Save u Beogradu i zameni 250.000 mehaničkih brojila digitalnim. Ugovor za deo koridora 10 vredan je 195 miliona evra. U pitanju je deonica od 24 kilometara kojom se zaobilazi Sićevačka klisura. Kredit je uzet na 30 godina, sa šest godina počeka, i povlačiće se u 20 tranši s tim što će Srbija birati fiksnu ili varijabilnu kamatu. Ministarka finansija Diana Dragutinović rekla je da je izgradnja ovog auto-puta najvažniji saobraćajni projekat u zemlji i navela da je EIB ove godine već dala 394 miliona evra za njegovu realizaciju. Sa EPS-om je potpisan ugovor vredan 40 miliona evra i on će biti iskorišćen za prvu fazu uvođenja oko 250.000 digitalnih brojila za očitavanje potrošnje struje.

Kreditom od 90 miliona evra za pristupne puteve mostu preko Save (zajedno sa zajmom od 70 miliona iz prošle godine), finansiraće se dve saobraćajne petlje i tri kilometra duga saobraćajnica.

Projekti koje banke finansiraju moraju da imaju razvoj Evropske unije:
•    Razvoj evropskih industrija,
•    Razvoj malih preduzeća,
•    Stvaranja prekoevropskih mreža (transport, telekomunikacije, energija),
•    Podrška informacionim tehnologijama,
•    Zaštita prirodne okoline,
•    Poboljšanja zdravlja i obrazovanja.
Bogdan Miladinović

 

0