Abortus ili pobačaj predstavlja spontani prekid trudnoće odstranjenjem embriona ili fetusa iz materice, pre sposobnosti ljudskog ploda za život. Može nastati zbog smrti fetusa, ili rezultira njegovom smrću. Nastaje i spontano, zbog komplikacija tokom trudnoće, ili se može izazvati. Pobačaj se mora dogoditi pre 28. nedelje trudnoće, pod uslovom da dužina ploda bude manja od 35 centimetara, a težina manja od 1.000 grama. Ovi uslovi nisu apsolutni, jer je u većini slučajeva plod ovih veličina sposoban za život.

Društvena prihvatljivost pobačaja kao sredstva kontrole porasta broja stanovnika varira od perioda i od područja tokom cele istorije. U grčko–rimskom svetu, pobačaj je bio metod ograničavanja broja članova porodice. Sa pojavom hrišćanstva, pobačaj je bio strogo zabranjen, a oni koji su ga primenjivali rizikovali su da budu izopšteni iz crkve. Sve do 1951. godine, abortus nije bio regulisan posebnim zakonskim propisima u Srbiji. Važila je samo primena Opšteg krivičnog zakonika, kojim je abortus bio izričito zabranjen, a učiniocem krivičnog dela smatralo se ne samo lice koje izvršava abortus, već i žena nad kojom je izvršen. Od 1951 – 1959. Krivični zakon kao učinioca više ne tretira ženu nad kojom je pobačaj izvršen. Prvi propisi kojima se reguliše pravo na abortus pojavili su se 1952. godine kada je doneta Uredba za vršenje dopuštenog pobačaja. Danas je u mnogim zemljama namerni pobačaj zakonom dozvoljen, dok u drugim zakonodavstvo dozvoljava namerni prekid trudnoće, samo pod određenim uslovima: ako je ugrožen život majke, ako je trudnoća posledica silovanja ili incesta, ako se želi sprečiti rođenje deteta sa medicinskim problemima ili ako majka misli da ne može da podigne dete.

Pobačaj se može izazvati različitim metodama. Upotrebom oštrih predmeta, fizičkom traumom, ispijanjem većih količina žive i još mnogim tradicionalnim metodama. Moderna medicina koristi lekove i hiruške tehnike za izazivanje pobačaja. Legalnost, učestalost i kulturni pogledi prema pobačaju su različiti širom sveta. Približan broj namernih pobačaja, izvedenih u 2003. godini, u svetu, iznosio je oko 42 miliona, što je pad prema gotovo 46 miliona pobačaja izvedenih 1995. godine. Danas, pravo na podnošenje zahteva za prekid trudnoće ima trudna, poslovno sposobna žena. Zahtev se podnosi odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi s dokazima da trudnoća nije prešla 10 nedelja i da prekid trudnoće neće neposredno ugroziti zdravlje žene. Uz zahtev je potrebno priložiti i lekarska uverenja. Lekar/ka, ginekolog/škinja, može odbiti zahtev ili pristupiti izvršenju prekida trudnoće i trudnicu uputiti komisiji za prekid trudnoće. Komisija se obrazuje u ginekološko – akušerskoj klinici, sastavljena je od  lekara/ke i jednog socijalnog radnika/ce. Indikacije za prekid trudnoće, koja je starija od  10 nedelja su sledeće: 1. Medicinske – postojanje oboljenja, koje bi moglo ozbiljno ugroziti zdravlje i život žene, 2. Etičke ili pravne – trudnoće uzrokovane silovanjem ili obljubom nad nemoćnom ili maloletnom osobom, obljuba zloupotrebom službenog položaja i incest, 3. Eugeničko – biološko – genetički faktori, koji oštećuju plod, oboljenje majke od rubeole, nepodudarnost krvnih grupa, 4. Socijalne – loše materijalno stanje, veći broj dece, vanbračna trudnoća. Po zakonu abortus vrši lekar/ka specijalista/kinja u zdravstvenoj ustanovi, koja raspolaže odgovarajućom medicinskom opremom.

U današnje vreme, medicina je veoma napredovala, tako da se na razne načine devojka može zaštititi od neželjene trudnoće. Uzimanjem kontraceptivnih pilula, koje dobijate kod svog ginekologa, sa njim se možete posavetovati koje su najbolje za vas. Tokom polnog odnosa koristite zaštitu, koja vas štiti ne samo od neželjene trudnoće, već i od polno prenosivih bolesti. Pilula za „jutro posle“ smatra se sredstvom za kontracepciju, predstavlja jedan od načina za najraniji abortus. Ove pilule ne sprečavaju začeće, već onemogućavaju impantaciju embriona u zid materice, što znači da već započeti život ne može da se nastavi.

Abortus može ostaviti trajne štetne posledice po reproduktivno zdravlje majke, pa se onda iz neželje za detetom rađa nemogućnost čak i kada želja postoji. Valja misliti i o duševnom zdravlju majke, nakon sprovedenog abortusa. Traume, depresije, pa čak i suicidalna ponašanja…

Na kraju, dobro razmislite da li želite abortus. Da li ćete se nakon njega osećati bolje ili ćete tokom celog života nositi u sebi misao da ste ubili jedan život. Ukoliko pomislimo na žene koje iz zdravstvenih problema nikada neće biti u prilici da imaju dete, a vi ste neplanirano zatrudneli, ukazala vam se prilika da budete majka. Zapitajmo se, da li je u skladu sa standardima i one druge, onozemaljske pravde? Da li je pravedno prema nama samima?

Izvori: sr.wikipedija.org, pravonazivot.webs.com

Jovana Mitrović

0