Pol Samjuelson je poznat kao otac moderne ekonomije – prvi je američki ekonomista koji je dobio Nobelovu nagradu. On je učinio veliki napor kako bi podigao naučnu teoriju u ekonomiji na viši nivo, zbog čega se smatra najistaknutijim akademskim ekonomistom 20. veka. Njegovo delo “Ekonomija: uvodna analiza” iz 1948. godine smatra se najpopularnijim udžbenikom ekonomije svih vremena.  Ova knjiga razmatra Kejnsovu ekonomiju i principe.  On je jedan od prvih zagovornika korišćenja matematike u ekonomiji za logičku analizu ekonomskih teorija.  Za svoj doprinos ekonomskoj nauci dobio je najprestižniju nagradu za nauku u Americi – “Nacionalna medalja za nauku”.

Samjuelson je rođen 15. maja 1915. godine. Njegov otac je bio farmaceut.  Njegovi roditelji su emigrirali iz Poljske tokom Prvog svetskog rata i naselili se u novoosnovanom gradu čelika, Gari, gde se Pol i rodio.  Samjuelson se preselio u Čikago 1923. On je diplomirao umetnost na Univerzitetu u Čikagu 1935, a naredne godine je i magistrirao. Odlučio je da nastavi sa istraživanjem i doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Harvardu 1941. godine. Dok je bio na Harvadru, studirao je pod mentorstvom velikana ekonomije, kao sto su Šumpeter, Leontijev, Haberler i Hasen, što je na njega, svakako, imalo veliki uticaj.

Samjuelson se 1941. godine pridružio MIT-u (Masačusetski tehnološki institut) kao asistent, 1944. godine postaje docent, a vanredni profesor 3 godine kasnije.  1962. godine postaje profesor MIT-a. Bio je takođe član štaba Laboratorije za zračenje, a počeo je da radi i kao honorarni profesor u Flečer školi prava I diplomatije, gde je predavao međunarodne ekonomske odnose.

Kao profesor je bio konsultant u nekoliko različitih panela i odbora. On je bio ekonomski savetnik novoizabranog predsednika Kenedija, a već  1961. bio je poznat kao istaknuti ekonomski savetnik na nacionalnom nivou. 1965. godine je imenovan za predsednika Međunarodne ekonomske asocijacije i njegova odgovornost je bila da objasni  Kensijansku ekonomiju američkim predsednicima, svetskim liderima, članovima Kongresa i odboru Federalnih rezervi.

Samjuelsonove debate i borbe sa Fridmanom, drugim poznatim ekonomistom tog vremena, su takođe značajne i važne. Iako se nisu slagali u mnogim stvarima, ipak su ostali prijatelji. Upoznali su se na Univerzitetu u Čikagu 1933. godine. Samjuelson je imao liberalano razmišljanje, suprotno Fridmanu, koji se držao konzervativne ekonomije. Fridman se protivio aktivnom učešću Vlade u oblasti ekonomije, dok se Samjuelson pridržavao suprotnog stava.

1970. godine dobio je Nobelovu nagradu za njegov napor da transformiše ekonomiju kao oblast koja razmišlja i govori o ekonomskim pitanjima, ekonomiju koja rešave problem i odgovara na pitanja, uz adekvatnu uzročno-posledičnu vezu.

On je koristio matematiku da ujedini i razjasni zbunjujuće teorije u ekonomiji kad god je dolazilo do oprečnih zaključaka i zabluda u vezi sa njima. Prema njegovim rečima, ekonomisti koji ne koriste matematiku su kao “dobro trenirani atletičari koji nikada ne trče trku”. Nikada nije bio dosledni kensijanac, a kasnije je i izgubio veru u sposobnost Vlade da stvara čuda.  Imao je velike ekonomske veštine i koristio ih je da služi americkoj Vladi. Dizajnirao je mnoge ekonomske politike koje su pomogle SAD da izgradi stabilnu i prosperitetnu ekonomiju. Preporučiovao je smanjenje hipotekarnih stopa, premije osiguranja i maksimalno produženje perioda amortizacije.

Svoju suprugu Marion Kraford upoznao je na Harvardu. 1938. godine su se venčali i nakon toga dobili šestoro dece. Umro je 13. decembra 2009. godine, u svom domu, u Belmontu.

Danica Savić 

 

Izvor: http://www.thefamouspeople.com

0