Globalno zagrevanje naše planete i njene atmosfere, prema prognozama mnogobrojnih stručnjaka, dovodi do razarajućih posledica po prirodne objekte. Jedna od udarnih žrtava će biti arktička obala. Naime, do 2040. godine dobar deo Arktičkog okeana biće oslobođen od leda, što će u velikoj meri olakšati vađenje prirodnih resursa sa njegovog dna, samim tim će i pojeftiniti transport, ali se istovremeno može stvoriti novi pravac geostrateškog rivalstva. Do 2020. godine, kako tvrdi londonsko izdanje Jane’s Review, počeće ozbiljna politička bitka za pravo posedovanja i eksploatacije arktičkog bogatstva, koja preti da preraste u otvorenu konfrontaciju. Prema podacima UN, naftne rezerve na Arktiku su veće od 100 milijardi tona, što je 2.4 puta više od svih resursa Rusije, koja je, kao što je opšte poznato, zemlja obilata naftnim blagom. Ali ne želi samo Rusija, koja je geografski raspoložena najpovoljnije ka Arktiku, prisvojiti ove zalihe. Već danas, sedam država izražavaju jasnu želju za teritorijalnim proširenjem u vidu Arktika, a to su: SAD, Kanada, Rusija, Danska, Švedska, Norveška i Finska, koje su već uhvatile zalet u trci za prirodnim bogatstvom dna Arktičkog okeana. Neizbežno se postavlja pitanje – da li ovaj međudržavni rivalitet može povući za sobom ozbiljnije posledice koje bi ličile na početak novog hladnog rata? Razvoj situacije oko Arktika će u velikoj meri zavisiti od toga šta će tamo na kraju krajeva pronaći naučno-istraživački timovi. Ako se potvrde prognoze o postojanju neverovatnih prirodnih rezervi, onda će se, nema sumnje, drastično povećati broj kandidata koji žele da pridobiju svoj deo Arktika. Situacija može čak doći i do vojnih incidenata, a mogući su i direktni sukobi oko arktičkog dna, posebno između SAD i Rusije. Zanimljivo je da u poslednjih nekoliko godina jedan za drugim pristižu analitički izveštaji u kojima se jasno tvrdi da je apsolutno besperspektivna ideja iskopavanja nafte i gasa na Arktiku. Najverovatnije je da su to namerne dezinformacije. Verujem da učesnici u borbi za osvajanje i eksploataciju Severnog pola neće odustati od svoje trkačke pozicije. Štaviše, oni shvataju da je sada pravo vreme da zgrabe sebi komad Arktika i to, po mogućnosti, veći. Predviđeni razvoj u oblasti arktičkog pribrežnog dela u uslovima nedostatka naučnog znanja, iskustva i ekološki prihvatljivih tehnologija za rad u surovim arktičkim uslovima može dovesti do katastrofalnih posledica jedinstvene prirode Arktika. Sve ovo treba uzeti u obzir pri realizaciji bilo kakvih aktivnosti na Arktiku.

Katarina Stanišić

0