Od 1. septembra 2014. godine, Republički zavod za statistiku, po nalogu Eurostat-a, primenjuje novu metodologiju obračuna bruto domaćeg proizvoda (BDP-a). Sve članice Evropske unije, ali i one države koje pretenduju da to postanu, počele su sa primenom novog međunarodnog standarda nacionalnog računa, SNA2008, iz kog proizilazi prethodno navedena nova metodologija ESA2010. Postoji nekoliko konceptualnih izmena koje dovode do promene, tačnije porasta BDP-a. Promena BDP-a zahteva da se pored revizije istog za period od 1997. do 2013. godine, izvrši revizija i značajnih makroekonomskih pokazatelja. Tu se pre svega misli na učešće budžetskog deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu, kao značajnim pokazateljima i instrumentima ekonomske politike. Učinjene su sledeće izmene:

  • izdaci za istraživanje i razvoj se smatraju investicionim ulaganjima, a ne tekućim rashodima kao do sada
  • izdaci za izgradnju odbrambenih sistema se takođe smatraju investicionim ulaganjima
  • vrši se uključivanje dohodaka od ilegalnih aktivnosti poput prodaje narkotika, prostitucije i šverca duvanskih prerađevina
  • bolje se obuhvata siva ekonomija (neprijavljeni radnici, „rad na crno“…).

Uporedivost podataka o BDP-u u zemljama Evropske unije je veoma značajna. Pre svega, jer BDP značajno utiče na bitne pokazatelje čije su vrednosti definisane i kriterijumima iz Mastrihta (fiskalni deficit do 3% i javni dug do 60% BDP-a). Takođe od njegovog iznosa zavisi i doprinos zemalja članica budžetu EU. Upravo je to jedan od glavnih razloga i obrazloženja Eurostat-a za primenu nove metodologije. Naime, u nekim zemljama, kao što su na primer Nemačka, Mađarska i Grčka, prostitucija je legalna, i realizacija tih usluga ulazi u BDP. Slična je situacija sa Holandijom u kojoj su narkotici legalizovani, ili Italija koja u svoj bruto domaći proizvod delimično uključuje sivu ekonomiju. I dok ove zemlje koliko toliko imaju podataka o tim aktivnostima, ostale zemlje poput Srbije moraju da procenjuju te vrednosti i kao takve ih uključuju u bruto domaći proizvod.

http://www.dreamstime.com/stock-image-image31324931

Sa druge strane, ima onih smatraju da je ovo samo jedan od načina da se „kozmetičkim šminkanjem“ smanji evropski dug. Kako? S obzirom na to da se javni dug najčešće iskazuje kao procenat BDP-a,  povećanjem istog, a uz nepromenjeni iznos javnog duga, doći će do pada učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Tako je Srbija za prethodnih 16 godina (1997-2013), tj. u periodu u kome je vršena revizija, povećala svoj BDP za prosečno 7% u svakoj godini. Šest procentih poena otpada na sve prethodno navedene ilegalne aktivnosti, a samo 1% na promenjeni tretman izdataka za istraživanje i razvoj. Prethodno prognozirani nivo BDP-a iznosio je 3.675 milijardi dinara, a nakon revizije i primene nove metodologije, 3.930 milijardi. Međutim to ne rešava problem realnog negativnog privrednog rasta koji će Srbija ostvariti u ovoj godini. Niti rešava prezaduženost Republike. Sa korekcijom bruto domaćeg proizvoda, učešće javnog duga u BDP-u smanjeno je sa 73% na 68%, ali time nikako nije poboljšano stanje domaćih javnih finansija.

U zemljama EU prosečan rast BDP-a iznosi 3,4%. Ovaj podatak na prvi pogled može da zavara, jer je struktura tog porasta mnogo „zdravija“ nego u našoj zemlji. Samo 1/5 tog porasta se pripisuje ilegalnim aktivnostima, a ostatak od 4/5 promenjenom računovodstvenom tretmanu izdataka za istraživanje i razvoj. Taj podatak dosta govori o našoj zemlji i stanju u kome se nalazimo.

Slična je situacija i u okruženju, dok je za rast BDP-a u zemljama Skandinavije pre svega odgovoran drugačiji tretman izdataka za istraživanje i razvoj, jer su to zemlje koje tradicionalno najviše ulažu u te svrhe. Sledi kratak pregled promena nominalnih bruto domaćih proizvoda evropskih zemalja prelaskom sa ESA95 na ESA2010:

 

 

Nikola Milenković

 

Izvori:

http://fiskalnisavet.rs/images/izvestaji/ocena_predloga_rebalansa_budzeta_za_2014_godinu.pdf

http://www.theguardian.com/business/2014/jun/10/accounting-drugs-prostitution-uk-economy-gdp-eu-rules

http://m.wsj.com/articles/sex-drugs-and-gdp-the-challenge-of-measuring-the-shadow-economy-1402251721?mobile=y

0