Berzanski indeksi predstavljaju jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja finansijskog tržišta, ali i privrede u celini jer, po pravilu, njihovo kretanje predskazuje buduća kretanja u privredi. Iako ovi pokazatelji ne pokazuju promenu cena u budućnosti, već kako su se one menjale u prošlosti, oni imaju široku primenu u analizi berzanskog poslovanja i donošenju odluka o kupovini i prodaji akcija.
Berzanski indeksi imaju nekoliko značajnih funkcija.
Prvo, investitor koji poseduje više hartija od vrednosti na određenom tržištu ili u određenom industrijskom sektoru može brzo dobiti informaciju kako će tržišna kretanja uticati na tržišnu vrednost njegovog portfolija. Isti investitor treba samo da proveri vrednosti indeksa sličnih hartija od vrednosti i odredi procenat promene u nameri da dobije indikaciju kako se njegov portfolio ponaša. Ovo je mnogo lakše nego kada bi se proveravale cene svake hartije od vrednosti pojedinačno.
Drugo, indeksi su korisni za istorijske analize. Analizirajući tržišne indekse i neke druge ekonomske indikatore, analitičar može odrediti neke konzistentne odnose između različitih indeksa i sektora ekonomije i time biti koristan za razne vrste prognoza. Neki autori sugerišu da indeksi imaju i druge važne funkcije. Tako pojedini autori veruju da je proučavanjem indeksa tokom vremena moguće otkriti šablone koji se ponavljaju u različitim fazama rasta i pada tržišta. Po njima, ovi obrasci iz indeksa mogu se koristiti da se predvide budući smerovi kretanja tržišta (tehnička analiza).

Pokazatelji cenovnih promena akcija, odnosno kretanja tržišta, generalno se mogu podeliti na indekse i proseke, iako je uobičajeno njihovo obeležavanje zajedničkim imenom – berzanski indeksi. Proseci predstavljaju aritmetičku sredinu ograničenog uzorka cena akcija kojima se trguje na berzi ili na vanberzanskom tržištu. U uzorak je uključena po jedna akcija kompanije sa liste, tako da je ponder definisan visinom cene konkretne hartije od vrednosti, tj. ukoliko je cena neke akcije viša, ona ima veći relativni uticaj na veličinu proseka, bez obzira na veličinu tržišne vrednosti kompanije i na obim prodatih akcija.
Osim ovog nedostatka, proseci imaju i neke nedostatke prilikom izračunavanja. Povremeno dolazi do promene na listi akcija usled prestanka rada, integracije i sl. Takođe, dodatni problem je moguća promena veličine liste akcija, ali je svakako najveći problem deoba akcija, koja povremeno nastaje naročito kada nastane trend rastućeg tržišta.
Indeksi su, za razliku od proseka, kompleksniji pokazatelji, koji koriste ponderisne cene akcija, ali i obime njihovog trgovanja. Izračunavaju se kao tržišna kapitalizacija u određenom vremenskom periodu (obično dnevnom), koja se deli odgovarajućim iznosom kapitalizacije na dan kada je indeks konstruisan, a dobijeni iznos množi sa arbitrarno utvrđenom početnom vrednošću indeksa. Vrednost indeksa zavisi, dakle, od dva faktora: od cene akcija i od broja prodatih akcija i predstavlja pouzdaniji indikator kretanja tržišta u odnosu na prosek.
Svaki indeks se izračunava na različiti način. Dobro konstruisani indeks će predstavljati pokazatelj kretanja cena populacije koja se razmatra. Slabo formirani indeksi indiciraće samo to kako se ponaša nereprezentativni uzorak populacije. Pri formulisanju indeksa koji bi bio adekvatan pokazatelj, neophodno je razmotriti faktore kao što su: veličina uzorka, reprezentativnost, ponderisanje i praktična upotreba.
Uzorak bi trebalo da predstavlja značajni udeo populacije koja se proučava, pošto veći uzorci generalno daju jasnije indikacije o tome kako se ponaša dotična populacija. S druge strane, ako je uzorak isuviše veliki, bio bi veoma skup i komplikovan za izračunavanje.
Takođe, uzorak bi trebalo da predstavlja heterogene elemente koji predstavljaju sve delove populacije. Na primer, uzorak ne bi smeo da se ograniči samo na hartije od vrednosti velikih firmi ili samo akcija iz jednog industrijskog sektora. Različitim elementima u uzorku trebalo bi dodeliti i pondere koji bliže određuju međusobni odnos elemenata koji se nalaze u populaciji.
Naravno, berzanski indeksi trebalo bi da budu izraženi u jedinicama koje su lake za razumevanje i koje mogu dati odgovore na relevantna pitanja.

Dow Jones pokazatelj

Proseci cena akcija su pokazatelji na tržištima akcija koji se izračunavaju kao količnik zbira cena akcija i broja koji je označen kao delilac. Pokazatelje koji spadaju u ovu grupu karakteriše činjenica da su definisani visinom cene akcija, tj. akcija sa višom cenom ima veći uticaj na formiranje vrednosti pokazatelja.
Jedan od najpoznatijih proseka finansijskog tržišta u SAD, a i globalnog tržišta u celini, jeste Dow Jones Industrial Average (DJIA – Dau Džons industrijski prosek) koji se sastoji od cena 30 vodećih kompanija koje se nalaze na listingu Njujorške berze. Ovaj pokazatelj se izračunava sabiranjem cena ovih 30 akcija i deljenjem sa određenim deliocem. U početku, DJIA je predstavljao pravi prosek koji je predstavljao aritmetičku sredinu cena 30 akcija. Međutim, kako bi bio konzistentan i merodavan u svakom trenutku vremena, pošto se akcije cepaju odnosno dele ili vrši isplata dividende, broj 30 je morao biti prilagođavan. Sada, više od 100 godina kasnije, suma cena 30 akcija se deli sa brojem manjim od jedinice.

S&P 500

Berzanski indeksi su jedan od najvažnijih pokazatelja na tržištima akcija koji u velikoj meri opredeljuju učesnike na finansijskom tržištu. Iako se odnose na cenovne promene u prošlosti, berzanski indeksi predstavljaju veliku pomoć investitorima prilikom donošenja odluka o kupovini i prodaji akcija.
Iako se svi pokazatelji na finansijskom tržištu često tretiraju kao indeksi, njih treba razlikovati od proseka od kojih su znatno prefinjeniji i sveobuhvatniji. Tržišni indeksi, za razliku od proseka koji su određeni isključivo cenom akcija, uzimaju u obzir i broj prodatih akcija čime je izbegnuto dobijanje pojednostavljene predstave o smeru kretanja tržišta.
Jedan od najreprezentativnijih svetskih indeksa svakako je S&P 500 kompozitni indeks (S&P 500) čuvene kompanije Standard and Poor`s koja objavljuje veliki broj pokazatelja na mnogim tržištima širom sveta. Ova kompanija nastala je spajanjem firme Standard Statistics i Poor`s izdavačke kuće 1941. god. otkada počinje i istorijat indeksa S&P. 1966. god. kompanija McGraw-Hill preuzima Standard and Poor`s koja danas ima preko 5.000 zaposlenih u 19 zemalja širom sveta, sa preko 1.250 analitičara među kojima su i neki od najcenjenijih ekonomista sadašnjice. Njihov zadatak jeste pružanje nezavisnih i visoko vrednovanih finansijskih informacija pod sloganom „investitor ima pravo da zna“.

Naši indeksi (BELX line i BELX 15)

Na našoj finansijskoj berzi odnosno Beogradskoj berzi postoje dva indeksa i to BELX line i BELX 15.
BELEX15 predstavlja vodeći indeks Beogradske berze sa ciljem da u što preciznijoj meri opiše kretanja cena najlikvidnijih akcija na regulisanom tržištu Beogradske berze. BELEX15 inicijalno je definisan i metodološki obrađen u septembru 2005. godine.Uzimajući u obzir dostupnost informacija koje se odnose na izdavaoce čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu Beogradske berze, a koje mogu biti uključene u sastav indeksne korpe ovog indeksa, Berza ne može da garantuje da će svi podaci uzeti prilikom kalkulacije indeksa, same kalkulacije, kao i prateći koeficijenti i elementi indeksa biti potpuno zaštićeni od eventualnih grešaka, jer predmetne greške mogu nastati usled neažurnosti samog izdavaoca, pogrešnih informacija dostavljenih Berzi i drugim institucijama, kao i usled neadekvatne primene ove metodologije. U tom smislu, Beogradska berza će izračunavati indekse i prateće koeficijente uz dužnu pažnju, ali neće prihvatiti bilo kakvu odgovornost za eventualne direktne i indirektne gubitke koji nastanu kao posledica greške nastale tokom kalkulacije indeksa i pratećih koeficijenata. Sastav bilo kog indeksa Beogradske berze ne može se smatrati preporukom za investiranje u bilo koju komponentu indeksa, te stoga Beogradska berza ne prihvata odgovornost za posledice investicionih odluka nastalih korišćenjem kako samih indeksa, tako i izvedenih podataka.

Definicja indeksa BELEX15 je indeks ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u slobodnom prometu (free float), i ne prilagođava za isplaćene dividende. BELEX15 se sastoji od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja na regulisanom tržištu i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. Težina komponenti u indeksu je ograničena na maksimalnih 20 odsto u odnosu na ukupnu tržišnu kapitalizaciju indeksa na datum revizije.
Namena indeksa je da meri promene cena (price index) akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja na regulisanom tržištu, a koje su prethodno zadovoljile kriterijum za uključivanje u indeksnu korpu. Indeks BELEX15 je prevashodno namenjen unapređenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog tržišta kapitala, kao i kroz mogućnost upoređivanja.
BELEXline predstavlja osnovni benchmark indeks Beogradske berze sa ciljem da u što preciznijoj meri opiše kretanja cena na domaćem tržištu kapitala. Uzimajući u obzir dostupnost informacija koje se odnose na izdavaoce čijim se akcijama trguje na regulisanom tržištu Beogradske berze, a koje mogu biti uključene u sastav indeksne korpe ovog indeksa, Berza ne može da garantuje da će svi podaci uzeti prilikom kalkulacije indeksa, same kalkulacije, kao i prateći koeficijenti i elementi indeksa biti potpuno zaštićeni od eventualnih grešaka, jer predmetne greške mogu nastati usled neažurnosti samog izdavaoca, pogrešnih informacija dostavljenih Berzi i drugim institucijama, kao i usled neadekvatne primene ove metodologije.

Miloš Predojević

0