U svetu digitalnih tehnologija „internet novac“ i onlajn transakcije novca nisu neka novost. A ipak, bitkoin je izuzetno uzbudljiva tema.

Šta je zapravo bitkoin?

Bitkoin (BTC) je digitalna kriptovaluta koja upotrebljava kriptografiju kako bi se nadziralo kreiranje i trgovanje valutom. Bitkoin koncept se bazira na kombinaciji kriptografske sigurnosti digitalnog sveta koju čini veliki broj računara povezanih u jaku i neuništivu peer-to-peer mrežu i ograničenoj količini raspoloživih resursa, kao što je to slučaj sa srebrom i zlatom (maksimalan broj novčića je 21 milion, a trenutno je u opticaju oko osam miliona), čineći tako jaku i stabilnu kriptomonetu, koja se nalazi na internet mreži, ali fizički nije prisutna ni u jednoj zemlji na svetu. Zamišljena je kao decentralizovana valuta koja je nezavisna od centralne banke i državnih institucija. Umesto centralne institucije koja bi nadzirala proces, uzimala proviziju ili ostvarivala dobit na spekulativnim radnjama, razmenu valute nadgleda softver koji algoritmima osigurava broj „novčića“ i njihovo trošenje.

Bitkoini se kreiraju pomoću veoma kompleksnog algoritma. Da bi bitkoin softver mogao da napravi bitkoin, potrebna je odgovarajuća grafička kartica za generisanje novčića ili, kako se to popularno naziva, „rudarenje“. Proces kojim se bitkoini rudare sličan je kopanju zlata, pri čemu svi kopači imaju jednake šanse za pronalazak, ali količine koje se mogu iskopati prosečnim računarom nisu velike. Bitkoini se stvaraju u blokovima. Svakih deset minuta se može napraviti jedan blok od 25 bitkoina. Blok nastaje kada se pronađe niz podataka koji, kada se na njih primeni određeni algoritam, daju tačno određeni uzorak. Veličina bloka će se smanjivati što se više bitkoina bude „iskopavalo“. Biće sve teže pronaći podatke za nove bitkoine. Jednom se neće moći više proizvoditi, pa će im vrednost određivati transakcije.

Kako je uopšte došlo do razvoja ove virtuelne valute?

Bitkoin je nastao još 2009. godine, zahvaljujući misterioznom čoveku čiji je pseudonim Satoši Nakamoto. U svojim pojavljivanjima nagovestio je da je iz Japana, mada postoje nagađanja da iza ovog sistema ne stoji jedan čovek, već čitav tim koji je zapravo iz Evrope. Ko god bio tvorac, ova relativno mlada digitalna valuta je za kratko vreme postala izuzetno popularna. Njegova upotreba za kriminalne radnje, stalna upozorenja od strane medija ili vlasti nisu uspela da pokolebaju korisnike bitkoina. Štaviše, njihov broj je sve veći. Bitkoin je doživeo naglu ekspanziju tokom marta ove godine, pri čemu se ona vezuje za kiparsku krizu, koja je pokazala da štednja u evrima više nije tako sigurna. Nepoverenje je poraslo i prema dolaru, s obzirom na činjenicu da Amerika nikako ne uspeva pokrenuti rast.

Da li je samo nepoverenje u evro i dolar imalo uticaja na veliku tražnju za bitkoinom ili su jednostavno same karakteristike ove valute doprinele tome? Bitkoin je decentralizovana valuta koja daje korisnicima finansijsku slobodu bez nadzora. Transakcije se obavljaju jednostavno, brzo i efikasno, jer nema popunjavanja gomile formulara. Takođe su transakcioni troškovi izuzetno niski, tako da bitkoin doprinosi stvaranju fer tržišta gde se transakcioni troškovi približavaju operativnim troškovima. Može se koristiti za sve IT usluge, kupovanje igrica za mobilni telefon, prebacivanje većih količina novca u inostranstvo i sl. Njima se čak može trgovati na specijalizovanim berzama, pri čemu se može i dodatno zaraditi na kupoprodajnoj razlici.

Da li je bitkoin valuta budućnosti?
Bitkoin svakako predstavlja svojevrsnu revoluciju novca i transfera novca, ali teško je prognozirati njegovu održivost i buduće tokove. Kreatori ovog koncepta imaju čime da se naslađuju u ovom momentu. Finansijske krize su zamaglile pogled javnosti i usmerile ih ka bitkoinu. Svakako revolt prema državi i bankama daje neku vrstu goriva poverenju u bitkoin. Postavlja se pitanje samo dokle će trajati taj revolt? Da li će preovladati nepoverenje u banke nad  „poverenjem ni u šta“?

Ivana Stanković

0