Koliko ste upozanati sa idejom brzog čitanja od koje su mnogi i u praksi višestruko profitirali?  Zvuči neverovatno, ali oni koji su se potrudili zaista tvrde kako je moguće uz pravilnu obuku i trening čitati i do deset puta brže nego što su pre obuke bili u stanju. Osim skepticizma, šta bi nas drugo moglo sprečiti da ovladamo ovom više nego korisnom veštinom?

Ubrzani novi svet

Diktat brzine koji karakteriše moderni svet ne zaobilazi nikoga. Svi mi, na svoj način, pokušavamo da pronađemo odgovor na tu situaciju i uklopimo se u dinamični ritam savremenosti. Jedan od načina na koji to postižemo je odricanje od slobodnog vremena, zadovoljstava, hobija i svih onih malih stvari koje nas čine srećnima. To je razlog više da pokušamo da smislimo drugačiji odgovor na moderne izazove. Brže obavljanje naših obaveza bilo bi svakako srećnije rešenje od silnih odricanja, a sposobnost da brže čitamo u velikoj meri ubrzala bi i način na koji rešavamo i sve ostale nezaobilazne stavke u našem poslovnom rasporedu.

Šta ćete sve dobiti ako naučite kako da čitate brže? Pre svega, uštedićete vreme koje će vam ostati na raspolaganju za druge stvari do kojih vam je stalo. Lakše ćete dolaziti do informacija, brže komunicirati pisanim putem, spremanje ispita postaće preko noći mnogo manji bauk. Takođe, povećaće se i vaša ljubav prema čitanju jer će romani pred vašim očima početi da se odigravaju ubrzanijim tempom i dinamikom filmova. Vaš mozak radiće brže a samim tim ćete brže i razmišljati, odbacivati loše i stvarati prave ideje, bilo na poslovnom ili na životnom planu.

Naravno, sve ovo zvuči divno, ali većina se pita da li je i realno.

Koren problema i loše navike

Oni  koji su usavršili veštinu brzog čitanja kažu da je problem sa „sporim“ čitanjem u tome što niko nikada nije ni pokušao da nas nauči kako da brže čitamo. Sve čemu su nas učili jesu slova i njihovo povezivanje u reč. Nakon što savladamo čitanje, negde oko drugog razreda osnovne škole, mi više ne obraćamo pažnju na sam proces čitanja koji se ipak može još uveliko usavršavati.

Verbalizacija i opseg vida

Većina ljudi čita tako što reči izgovara u sebi (onako kako ih je nekada sricala) i sama verbalizacija ograničava brzinu našeg čitanja. „Brzi čitači“ tvrde kako je mozak u stanju da razume pročitano i bez verbalizacije (izgovaranja reči u sebi) i da je to temelj na kome se razvija veština brzog čitanja.

Drugi problem je u načinu na koji koristimo naše oči. Naučeni smo da registrujemo jednu po jednu reč dok je u prirodi čula vida i mehanizma funkcionisanja očnog mišića da uvek traži širi plan. Zbog toga je bitno koncentrisati se na grupe reči i razvijati periferni vid koga pri čitanju nismo ni svesni osim kada pokušavamo krajičkom oka videti do koje smo strane stigli. A to činimo upravo zbog toga što nas sporo čitanje zamara i želimo što pre završiti knjigu ili tekst koji čitamo. Cilj kojem se teži jeste da umesto „reč-po-reč“ naučimo čitati cele redove ili više redova odjednom.

Prosek i zadivljujući rezultati

Istraživanja bazirana na testovima koje polaznici kurseva rade pokazuju da prosečni čitalac čita brzinom od 160 reči u minuti. Nakon savladavanja osnovnih pravila i trikova brzog čitanja svako može čitati 400 reči u minuti, svako drugi 600, a svako četvrti 700 reči u minuti. Svaki sedmi čitač u stanju je da pročita 1000 reči u minuti a oni najbrži (reč je o naročio talentovanim i vrednim čitačima) dostižu i brzinu od 3000 reči za jedan minut.

Prevedeno na broj strana, ono što svi „brzi čitači“ tvrde, jeste da je svako u stanju da dođe do nivoa da čita 200 strana teksta za sat vremena.

Brzo čitanje i razumevanje

Iz tabora pobornika brzog čitanja stižu kritike na svima poznatu mantru da treba čitati „polako i pažljivo“ kako bismo tekst bolje razumeli. Sprovedena testiranja ukazala su na činjenicu da sporo čitanje ne znači uvek i veće razumevanje. Jedna od opasnosti koje se kriju u sporom čitanju jeste što njime ne aktiviramo mozak u dovoljnoj meri pa ostavljamo prostora da misli počnu da nam lete sa strane.

Naš um nije predviđen da stvarima prilazi polako i da mu se informacije serviraju sukcesivno. On se razvijao u prirodnim, surovim okolnostima kada se nije mogao priuštiti luksuz da se razmišlja sporo i da se razmišlja samo o jednoj stvari u jednom trenutku. Um najbolje savladava informacije kada se oseća kao da je u uzbudljivoj akciji, dok stvara krupniji plan i samo s vremena na vreme izoštrava sliku, dok se bori i pokazuje sve svoje kapacitete. Da bi iskoristio sve svoje kreativne i kognitivne potencijale tokom čitanja, naš um zahteva da radi sinhronizovano, dinamično se boreći sa tekstom. Vremenom, kada brzo čitanje postane prirodno našem umu, i pamćenje pročitanog biće veće nego pri normalnom čitanju.

Veštine brzog čitanja poznate su u svetu odvajkada. Poznato je da svi članovi kabineta američkog predsednika moraju vladati veštinom brzog čitanja. Mnoge kompanije širom sveta plaćaju kurseve svojim zaposlenima da pohađaju ovaj kurs kako bi se povećala produktivnost rada. Među čuvenim pojedincima za koje je zabeleženo da su bili „majstori“ brzog čitanja su  britanski filozof Džon Stjurt Mil i američki predsednici Frenklin D. Ruzvelt i Džon F. Kenedi.

Ako vas je tematika zainteresovala, pa želite mnogo konkretnije da ovladate veštinom brzog čitanja pogledajte istoimeni seminar na sajtu Finese, specijalizovanog centra za edukaciju i lični razvoj.

Ako bude bilo dovoljno zainteresovanih onda njihovi predavači mogu organizovati besplatni uvodni seminar za posetioce Kapital Magazina, tj. komjuniti i studente okupljene oko ove ideje. Zanimljivo za dalje druženje, zar ne?

0