TVORAC TEORIJE PRIVREDNOG RAZVOJA, ALI I ČOVEK KOME NIŠTA NIJE „IŠLO OD RUKE“

Austrijski ekonomista, ministar finansija, direktor banke, čovek za koga se vezuje privredni razvoj – Jozef Šumpeter. Veliko ime VELIKOG čoveka. Zahvaljujući njemu, danas razumemo pojam preduzetnika, zbog njega svi shvatamo inovacije, on je zaslužan za objašnjenje „kreativne destrukcije“. Iza sebe je ostavio mnoga dela, ostao je upamćen po mnogim bitnim ekonomskim pitanjima, važi za istaknutog ekonomistu, teoretičara…


ŽIVOT I RAD

Rođen je 1883. u Treštu, u Moravskoj, koja je u to vreme bila deo Austrougarske.  Njegov otac koji je bio vlasnik fabrike za proizvodnju tkanina, umro je 4 godine posle njegovog rođenja, tako da se Šumpeter sa majkom preselio u Beč, gde se ona udala za 33 godine starijeg feldmaršala. To mu je omogućilo da se upiše u najelitniju školu u to vreme, Terezijanum, gde je naučio grčki, francuski, latinski, engleski i italijanski jezik. Zatim je upisao Pravni fakultet, gde je i doktorirao. 1907. se oženio Engleskinjom Gledis Sivers, od koje se razveo 1920. godine. Pet godina kasnije oženio se Anom Rajzinger, koja je umrla godinu dana nakon venčanja. 1937. se poslednji put oženio Jelisavetom.

U periodu 1907 -1908. radio je kao advokat u Kairu. Po povratku iz Kaira je imenovan za docenta na Univerzitetu u Beču, a nakon toga je postao profesor političke ekonomije na Univerzitetima u Černovcima i Gracu. 1916. postao je Dekan Pravnog fakulteta u Gracu. Od 1917. do 1918. radio je u Komeserijatu za ratnu ekonomiju . 1919. postao je ministar finansija, nakon toga radio je kao guverner banke. Bio je član Ekonometrijskog društva i predsednik Američkog ekonomskog udruženja.

Umro je 1950. u Konektikatu.

 

TEORIJA PRIVREDNOG RAZVOJA

Glavni Šumpeterov doprinos razvoju ekonomske teorije je „Teorija privrednog razvoja“. Ovo predstavlja njegov pionirski rad o privrednom razvoju koji donosi kontinuirani napredak čovečanstva. Nasuprot statičkoj ravnotežnoj analizi neoklasične ekonomske teorije, Šumpeter ističe dinamički karakter ekonomskog života i podvlači ulogu preduzetnika kao pokretača procesa kreativne destrukcije, tokom kojeg se, pod uticajem inovacija, stari načini proizvodnje, na opštu korist, neprestano zamenjuju novim načinima. Decenijama zanemaren njegov koncept privrednog razvoja danas je deo vladajuće paradigme.

ISTORIJA EKONOMSKE ANALIZE

Najvažnije delo iz oblasti istorije ekonomske misli jeste njegova “Istorija ekonomske analize”. On tu baca širok i pouzdan pogled na ideje i rad pojedinaca i škola tokom više od dva veka. Ipak, neki od njegovih stavova su danas sporni: preovlađuje mišljenje da je Adam Smit važniji nego što je Šumpeter verovao, a Leon Valras nešto manje važan (a Šumpeter mu je davao prvo mesto po važnosti).

ZANIMLJIVOSTI

Šumpeter je bio i ostao cenjeni ekonomista, teoretičar, istoričar i sociolog, ali je ostao i upamćen po tome što je rušio sve čega se latio. Imao je nesređen poslovni i emotivni život. Iako je bio veliki ekonomista, jednom je napravio veliku grešku. Upitao se: “Može li kapitalizam da preživi? Ne. Ne verujem da može.” Brinula ga je realna mogućnost da intelektualci odbace kapitalizam i samim tim ga dovedu u opasnost, kao i rizik da preširoka državna intervencija ugrozi fine mehanizme preduzetništva i inovacija. Nadu je polagao u ekonomski uspeh kapitalizma, koji bi potro ove pretnje. Nije imao sreće u braku, prvi put se razveo, drugi put mu je žena umrla, sa trećom je kratko živeo. Postavši ministar finansija, izazvao je inflaciju u Austriji, a i austrijsku banku je doveo do bankrotstva dok je bio njen guverner.


Milijana Lazić

Izvori: wikipedija, Ekonomske doktrine, Marko Sekulović, “Teorija privrednog razvoja”, “Kapitalizam, socijalizam i demokratija”, “Istorija ekonomske analize”.

 

 

0