Evropska centralna banka najavila je 2. oktobra nove podsticaje za banke da kreditiraju stanovništvo i privredu. Način na koji će to učiniti, otkupom kontroverznih hartija sa imovinskom potporom ABS, za čiji nekontrolisani razvoj se smatra da je doprineo finansijskoj krizi 2008. godine, kod nekih aktera u Uniji izavao je strahove da se ECB pretvara u „lošu banku“ koja će kupovati rizične kredite. Pored toga, mere nisu zadovoljile očekivanja na tržištu, pa je zabeležen pad na evropskim berzama. Glavna poruka koju je guverner ECB poslao sa sastanka na kojem su donete te odluke bila je, međutim, da ova monetarna institucija ne može sama da se izbori sa sumornom ekonomskom situacijom u zoni evra i da države članice treba da ubrzaju reforme. Sastanak je vanredno održan u Napulju, gde je više hiljada demonstranata ceo dan kružilo oko zgrade gde je odbor ECB zasedao, negodujući zbog mera štednje.

Evropska centralna banka na sastanku je zadržala nepromenjenu referentnu stopu koja je u septembru već snižena na veoma nizak nivo od 0,05% i potvrdila da namerava da ovog meseca počne da kupuje osigurane obveznice, kao i čuvene „hartije sa imovinskom potporom“ ABS u ovom tromesečju. Ovim merama, koje su predviđene za naredne dve godine, dopuniće se paleta za podsticaj privredi, koja se za sada sastojala od jeftinih i dugoročnih pozajmica koje banke mogu da koriste do juna 2016. godine pod uslovom da povećaju pozajmice preduzećima i domaćinstvima. ABS je kontroverzni finansijski proizvod, za koji se smatra da je uticao na izbijanje finansijske krize 2008. godine. Njega kreiraju banke povezivanjem većeg broja pojedinačnih zajmova, koji su povezani po nivou rizika ili sektoru. Tako je moguće paket potrošačkih kredita ili pozajmica malim i srednjim preduzećima uobličiti u finansijski proizvod koji se prodaje kao obveznice. Obveznice investitorima prodaje zasebna za te svrhe osnovana kompanija.

Investitori su relativno sigurni da će dobijati novac budući da dobijaju kamate od većeg broja pozajmica.

Kada se paket proda, banke ponovo imaju novca da pozajmljuju. Pored toga, ovakvo „pakovanje“ kredita i prodaja preko zasebne kompanije omogućava bankama da pozajmice ne uključuju u bilans, čime smanjuju obaveze u pogledu kapitala koji moraju da ostavljaju po strani kao vid osiguranja kredita.

ABS su zato bili u modi u Evropi, pa su 2008. dostigli vrednost od 1.200 milijardi dolara. Nakon izbijanja finansijske krize postali su jedan od simbola zloupotreba finansijskog sektora, jer se ispostavilo da su u njih „pakovani“ rizični krediti i drastično su smanjeni, pa je njihova vrednost u 2013. godine iznosila 239 miliona evra.

Cilj centralne banke je da kupovinom ovih paketa podstakne banke da odobravaju kredite, jer će kroz ABS moći da se osloode dela rizika.

Na strahovanja nekih u Uniji u ovoj instituciji odgovaraju time da će kupovati samo „jednostavne i transparentne“ ABS-ove

PredsedniK ECB Mario Dragi rekao je da je uveren u to da su mere ove institucije, čiji iznos može dostići 1.000 milijardi evra, efikasne za podsticanje inflacije, što je važan cilj. Saopšteno je i da su u ECB spremni da „preduzmu i druge nekonvencionalne mere ukoliko bude potrebno“.

Ispred zgrade u kojoj je održan sastanak protestovalo je 4.000 osoba, protiveći se merama štednje i nekoliko puta su se suočili sa policijom. Ovakvi skupovi, koji često potiču iz pokreta ekstremne levice, nisu retkost u Italiji.

Guverner ECB Mario Dragi ocenio je da je razumljivo da su neki „skeptični“ jer situacija nije baš dobra, i dodao da se čini da nezaposlenost i recesija u zoni evra nikako da prođu. On je međutim odbacio mogućnost da je za to odgovorna centralna banka.

„Kakva je bila situacija u Italiji pre dve godine kada je finansijski sistem bio na ivici sloma?“, upitao je on.

Investitori na tržištima nisu dobro reagovali na mere ECB, pa je na evropskim berzama zabeležen pad od 2% u Frankfurtu, 2,8% u Parizu, i skoro 4% u Milanu. Ekonomista Postbanke rekao je da su tržišni akteri očekivali da ECB snažnije reaguje. U tom kontekstu, svima se mota po glavi zamisao otkupa javnog duga.

Mario Dragi međutim smatra da je ECB ionako dosta uradio, i poziva „druge aktere“ da se angažuju, pre svega vlade.

„Jasno je da reforme u nekim zemljama moraju da se ubrzaju“, kazao je on, rekavši da je potrebno reformisati i tržište rada i proizvodnje, kao i poboljšati ekonomsko okruženje za preduzeća.

Istovremeno, Dragi je pozvao zemlje koje imaju budžetske rezerve potrošnje da ih iskoriste, misleći pritom pre svega na Nemačku.

U ECB sve više insistiraju na značaju angažovanja samih država jer pokušaji ove institucije da podstaknu inflaciju nisu urodili plodom. Tako je u septembru povećanje cena usporeno na 0,3%, što je jako daleko od srednjeročnog cilja od blizu 2%.

Opskrbljenost banaka gotovim novcem nije od koristi jer tražnja kredita, koji je jedan od motora ekonomije i dinamike cena, još nije na dovoljnom nivou. Ekonomska situacija je sumorna i to nije podsticajno za investicije.

 

Oblačno nebo nad zonom evra
Problemi su posebno izraženi u trećoj po veličini privredi u zoni evra, Italiji, koja će pre novim prognozama ove godine imati pad bruto domaćeg proizvoda.

Na nepovoljne prilike ukazala je i konsultantska kuća Markit, koja objavljuje indeks privatnih firmi PMI prateći pokazatelje proizvodnje, novih porudžbina, zapošljavanja i cena u ključnim sektorima. Indeks za zonu evra snižen je na 52, dok je prva prognoza bila 52,3, a u avgustu je bio 52,5 poena. Indeks iznad 50 poena znači da ima rasta, dok je ispod tog nivoa pad privrednih aktivnosti.

Glavni ekonomista Markita Kris Vilijamson oceno je da rezultati istraživanja ukazuju na slab rast od 0,2 do 0,3%.

Dodatni loš pokazatelj je što se na osnovu novih porudžbina naslućuje da će i četvrto tromesečje biti loše za zonu evra. Obim novih porudžbina po prvi put je u padu za 15 meseci, dok su novi poslovi u uslugama najniži za 6 meseci.

Ipak, Vilijamson ukazuje da ima zona rasta, pre svega u Irskoj gde je u toku „etapa solidnog rasta“, i u Španiji gde je rast „i dalje jak“. Inedks u Irskoj je 60, u Španiji 55,3 i u Nemačkoj 54,1 poen.

Posebno su slabe Francuska sa indeksom 48,4 i Italija sa 49,5, što je najniži nivo za 10 meseci.

 

Miloš Predojević

 

Izvori: www.bif.rs ; http://www.dw.de  ; http://www.cnbc.com

0