Ideja da globalna ekonomija prolazi kroz demografsku tranziciju je danas toliko poznata, da se jedva i registruje. Međutim, postavlja se pitanje da li svetski zvaničnici potcenjuju efekat koji će demografska tranzicija imati na svetsku ekonomiju?

Neverovatan bum u svetskom radno sposobnom stanovništvu jenjava, dok otpočinje novi bum, sada u broju starog stanovništva. Ljudi žive duže, i što je još važnije, imaju manje dece. Danas na svakog stanovnika starijeg od 60 godina, dolaze 4 radno sposobna stanovnika. Do 2050. Godine prognoze su da će biti se taj broj smanjiti na 2.

Neki će verovatno reći: „Pa šta? Nastaće samo veći pritisak na penzione fondove, ali će očekivani rast produktivnosti ublažiti taj pritisak.“ Međutim, posledice ovakvih prognoza su dalekosežnije i dublje od ovoga.

Prvo, zemlje sa starijim stanovništvom manje štede, iz razloga što ljudi štede dok rade, a troše tu ušteđevinu u penziji. Kako se budu menjali obrasci štednje, tako će se menjati i tokovi kapitala. Kroz ovaj kanal, demografske promene su bile uključene u pojavu poslednje Svetske ekonomske i finansijske krize.

Godinama su Kina i Nemačka imale suficite platnog bilansa, dok su SAD imale deficite. Međutim, Kina i Nemačka sada stare brže od SAD-a. Broj radnika po potrošaču opadaju brže. Uzimajući to u obzir, može se očekivati pad njihovog suficita.

U budućnosti, Afrika, Latinska Amerika i Južna Azija će imati veoma povoljnu starosnu strukturu, što implicira veću štednju i veće spoljne suficite. Globalna ekonomija će izgledati mnogo drugačije.

Još jedan šablon koji će prestati, jeste dugoročno smanjenje realnih kamatnih stopa. Niske realne kamatne stope su veliki problem za makroekonomsku politiku, zato što otežavaju davanje monetarnog stimulansa kada je to potrebno.

Globalna ravnoteža štednje i investicija određuje realne kamatne stope. Stareća globalna populacija implicira manje štednje. Pitanje je da li znači i manje investicija. Ako ne, ili ako investiciona tražnja padne manje od pada štednje, povećaće se realne kamatne stope.

Logika je sledeća: na prvi pogled slabi rast populacije znači manje investicija u stambene objekte, ali zbog većih dohodaka ljudi će hteti veće kuće ili (u slučaju mladih) sopstvene kuće. Kao rezultat, investicije možda neće mnogo opasti.

Poslovne investicije su poslednjih godina manje od uobičajenih, što je verovatno posledica „demografskog viška“. Naime, u poslednjim dekadama, brzi porast radno sposobnog stanovništva i globalizacija su uticale na povećanje ponude rada. Zbog toga je jeftina radna snaga potiskivala investicije. Ovo će se sa postojećim prognozama preokrenuti, zbog sporijeg porasta radno sposobnog stanovništva. To bi trebalo da poveća investicionu tražnju.

Usporavajući rast u radno sposobnom stanovništvu će međutim uticati na manjak štednje i smanjeni ekonomski rast. Radna snaga će biti oskudnija, zarade će se povećati, ali će se i porezi povećati kako bi se održala stabilnost penzionih sistema. U svakom slučaju, “autput” po osobi će rasti sporije.

Teško je poverovati da su poslednje decenije (pre Svetske ekonomske krize) za globalnu ekonomiju bile najbolje moguće. Ako je verovati ekonomisti Robertu Gordonu, koji smatra da je zlatno doba fundamentalnih inovacija završeno, da smo ubrali „jabuke“ sa nižih grana, može se očekivati i usporenje rasta produktivnosti. Sve to utiče na stvaranje sumorne slike o budućem globalnom ekonomskom napretku.

 

Ivan Cvetković

 

Izvori:

http://www.investopedia.com/

http://www.bloombergview.com

 

0