Koliko je uticajan bio Kejnz (najviše u drugoj trećini 20. veka) svedoči to što jedna celokupna škola moderne ekonomske misli nosi naziv po njemu. Mnoge njegove ideje su bile revolucionarne, skoro sve su bile kontroverzne. Smatra se da skoro svi ekonomisti koji su došli posle Kejnza, pa sve do 1970-ih godina, pripadaju ovoj školi – Kejnzijanska ekonomija.

Kejnz je rođen u Kembridžu 1883. godine. Završava Kraljev koledž (King’s College) u svom rodnom mestu i dobija diplomu iz oblasti matematike 1905. godine. Nakon toga, ostaje na koledžu još godinu dana kako bi učio pod Alfredom Maršalom i Arturom Piguom. Nakon završetka studija, zapošljava se u civilnoj službi u Velikoj Britaniji. Radeći tamo, sakuplja materijal za svoju prvu knjigu iz oblasti ekonomije, Indijska valuta i finansije (Indian Currency and Finance), u kojoj opisuje funkcionisanje indijskog monetarnog sistema. Vraća se u Kembridž 1908. godine kao učitelj, da bi se kasnije zaposlio u Britanskom trezoru. Brzo je napredovao i do 1919. godine je postao glavni predstavnik trezora na mirovnoj konferenciji u Versaju. Međutim, zbog toga što je mislio da je Versajski sporazum stavio preveliki teret na Nemačku, daje otkaz.

Nakon toga, vraća se u Kembridž i nastavlja da predaje. Na konferenciji u Breton Vudsu (Bretton Woods) 1944., kada je osnovan i Međunarodni monetarni fond, Kejnz je jedan od tvoraca posleratnih fiksnih deviznih kurseva. Oženio je rusku baletkinju Lidiju Lopokovu 1925. godine. Postao je lord 1942. godine. Kejnz umire 21. aprila 1946. godine, pre svoga oca, Džon Nevil Kejnza (John Neville Keynes 1852- 1949), koji je takođe bio poznati ekonomista.

Kejnz je bio poznat pre nego što je postao jedan od najpoštovanijih ekonomista veka zahvaljujući svojoj knjizi Ekonomske posledice mira (The Economic Consequences of the Peace), objavljenoj 1919. godine. U njoj se on protivi iznosima reparacija koje je Nemačka bila primorana da plaća saveznicima nakon Prvog svetskog rata. Kejnz je govorio da su te sume bile toliko velike, da ako bi ih Nemačka plaćala, ostala bi zauvek siromašna i zbog toga, politički nestabilna. Ova analiza se kasnije pokazala tačnom.

Tokom 1920-ih Kejnz je podržavao kvantitativnu teoriju novca (monetarizam). Njegovi radovi su bili bazirani na principima koje je naučio od svojih mentora, Maršala i Pigua. Smatrao je da, kako bi se stabilizovala ekonomija, potrebno stabilizovati cene, a to je činila centralna banka smanjivanjem kamatnih stopa kada cene imaju tendenciju rasta i njihovim povećavanjem kada cene padaju.

Kejnzove ideje su se dramatično promenile kada je nastao problem dugoročnog održavanja nezaposlenosti u Velikoj Britaniji tokom međuratnog perioda. Nezaposlenost se kretala i do 20 procenata. Kao rezultat njegovog istraživanja ovog problema Velike Britanije kao i zbog velike svetske ekonomske krize (1929-1933) nastala je Opšta teorija zaposlenosti, kamata i novca (The General Theory of Employment, Interest and Money).

Opšta teorija je u mnogo čemu bila revolucionarna. Uvela je pojmove agregatne tražnje kao sume lične potrošnje, insvesticione potrošnje i državne potrošnje. Takođe je pokazala da se puna zaposlenost može dostići uz pomoć državne potrošnje. Ekonomisti su još uvek podeljeni oko toga šta je Kejnz smatrao uzrokom visoke nezaposlenosti. Neki smatraju da je glavni razlog rigidnost zarada. Međutim, u opštoj teoriji, Kejnz je pre svega smatrao da zarade treba održavati stabilnim. Smanjenje zarada bi, po njemu, smanjilo dohotke, potrošnju i agregatnu tražnju. To bi neutralisalo uticaj koji je smanjenje troškova rada imao na proizvodnju.

Zašto ne bi vlade investirale u javne radove i time zapošljavale nezaposlene? Opšta teorija iznosi ovu ideju, tj. ideju budžetskog deficita (zbog povećane državne potrošnje) u vremenima krize kako bi se održala puna zaposlenost. Međutim, ovaj zaključak je naišao na veliko protivljenje ekonomista. U to vreme, balansirani budžeti su bili standard. Ipak, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi, ideja je zaživela, prvo u SAD-u, a zatim se proširila i na druge države.

Suprotno stavovima nekih kritičara, Kejnz jeste bio pristalica slobodnog tržišta. Smatrao je da država, kada se puna zaposlenost ostvari korišćenjem fiskalne politike, treba da ostavi tržišni mehanizam da obavlja svoj posao.

Veoma malo od Kejnzovih originalnih ideja i radova je preživelo u modernoj ekonomskoj teoriji. Njegove ideje su beskrajno menjane, proširavane i kritikovane. Današnja Kejnzijanska ekonomija, iako ima korene u Kejnzovoj Opštoj teoriji, je proizvod rada ekonomista kao što su Džon Hiks, Džejms Tobin, Pol Samjuelson, Artur Okun, Wiliam Nordhaus itd. Ipak, činjenica da je Kejnzovo delo podloga za sve ove izvrsne ekonomiste pokazuje koliko su njegove ideje bile i još uvek jesu uticajne.

 

Ivan Cvetković

 

Izvor:

http://www.econlib.org/library/Enc/bios/Keynes.html

http://en.wikipedia.org/wiki/John_Maynard_Keynes

 

 

 

0