Džon Forbes Neš mlađi (rođen u Zapadnoj Virdžiniji 13. juna 1928. godine) je američki matematičar (na Karnegi univerzitetu je diplomirao, a na Prinston univerzitetu doktorirao, gde je i bio matematičar – istraživač) koji se bavio teorijom igara, diferencijalnom geometrijom i delom diferencijalnim jednačinama. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju 1994. godine za pionirsku analizu ravnoteže u teoriji nekooperativnih igara koja se smatra jednim od najznačajnijih dostignuća u prošlom veku – može se reći da Nešova ravnoteža ima isti značaj kao i otkriće DNK. Pokazivao je znakove šizofrenije 1958. te je morao da boravi u Meklin bolnici do 1960., nakon čega se vratio na Prinston, gde je dobio nadimak ,,Fantom svečane dvorane” i svojom voljom prestao da pije lekove – uz podršku svoje supruge uspeo je da ,,svoje ludilo” spoji sa životom na jednom ,,ultralogičnom nivou”. O njegovom životu je Silvija Nazar napisala roman ,,Blistavi um” koji je kasnije adaptiran kao scenario za istoimeni holivudski film koji je doživeo veliki uspeh kod publike i kritike. Postao je poznat širom sveta i van stručnih krugova, a njegov život i rad fasciniraju ljude širom planete.

 

NEŠOVA RAVNOTEŽA – TEORIJA IGARA

hare-and-stag

Ilustracija ravnoteže u teoriji igara data je po modelu tzv. zatvorenikove dileme, najpoznatije i najčešće navođene strateške igre kojom se Neš bavio podstaknut pročitanim u knjizi Džona fon Nojmana i Oskara Morgenšterna ,,Teorija igara i ekonomsko ponašanje” iz 1944. godine. Ovaj ,,problem” je u tesnoj vezi sa ekonomijom na polju istraživanja i pronalaženja racionalnih strategija u situacijama kada rezultat zavisi ne samo od sopstvene strategije i ,,uslova na tržištu” već i od strategije koju su odabrali i drugi učesnici sa istim ciljevima. Reč je o igri u kojoj se dvoje ljudi , uhapšeno zbog počinjenog zločina, ispituje posebno, tako da jedan zatvorenik ne zna iskaz drugog, i obrnuto. Svaki zatvorenik ima priliku da sarađuje sa drugim zatvorenikom tako što odbije da da informacije policiji, ili može ući u konflikt sa drugim zatvorenikom, odnosno, optužiti ga, za šta dobija određenu vrstu imuniteta. Igra je konstruisana tako da se, na osnovu njihovih iskaza, zatvorenici nagrađuju ili kažnjavaju pri čemu postoje brojne varijacije tih postupaka. Logika ove dileme je primenljiva u mnogim situacijama. Kao primer može poslužiti reklama: ako ona ne postoji , dve kompanije mogu podeliti tržište. Ako obe kompanije reklamiraju svoj proizvod, opet će podeliti tržište, ali uz niži profit (zbog troškova reklame). Međutim, ako jedna kompanija reklamira proizvod, a druga ne, ona koja ga reklamira privlači više kupaca, a stoga i veći profit. Može da se koristi i za modelovanje brojnih ekonomsko – političkih situacija: odluka o pridruženju sindikatu i učešću u slobodnoj trgovini. Često se u praksi javlja više od dva igrača, što usložnjava analizu.

,,BLISTAVI UM”

a-beautiful-mind-wallpaper

 

Ova emotivna ljudska drama reditelja Rona Hauarda o istinskom geniju, zgodnom i ekscentričnom Džonu Nešu prati život istog, onaj kakvim je zabeležen, a koji počinje njegovim uspesima na fakultetu i nastavlja se visoko zapaženim naučnim radom, ali i onaj tajni, u kojem noćima radi za tajne službe vlade SAD, dešifrujući tajne sovjetske poruke u američkoj štampi. Vešto balansira između stvarnog i izmišljenog, jer Nešovo psihičko oboljenje stvara brojne, često vrlo opsežne i realistične halucinacije do mere da je teško razlikovati stvarnost od virtuelnosti.

Izvori: Autobiografija Džona Neša; Dragoslav Kitanović, Nataša Golubović, ,,Osnovi ekonomije“, Niš, Ekonomski fakultet, 2006.

 

Milijana Lazić

0