Džozef Štiglic (rođen1943. godine) je američki pisac, univerzitetski profesor (na Univerzitetu Kolumbija, a honorarno i na Univerzitetu u Pekingu), ekonomski ekspert, filozof, pragmatičar i humanista jevrejskog porekla. Dobitnik je Nobelove nagrade za ekonomiju (2001.), bio je predsednik Saveta američkih ekonomskih konsultanata predsednika Bila Klintona (1995 – 1997.),  zamenik predsednika Svetske banke, glavni ekonomista Međunarodne banke za obnovu i razvoj, strani član Ruske akademije nauka (od 2003.) Osnivač je Internacionalnog kolegijuma, organizacije najumnijih ljudi iz raznih oblasti rešenih da posle učešća u svakojakim institucijama vlasti i politike urade nešto i za dobrobit čovečanstva. Stalni je član praškog Centra za ekonomska istraživanja, a bio je i na čelu Komisije eksperata za reformu internacionalnog monetarnog i finansijskog sistema, u praksi poznatijoj kao Štiglicova komisija. Autor je 300 stručnih radova, niza knjiga koje su se bavile uzbudljivim savremenim problemima. Najpoznatiji radovi su mu: ,,Globalizacija i njena nezadovoljstva“, „Buduće devedesete“, „Kako radi globalizacija“, „Stabilnost uz rast: makroekonomija, liberalizacija i razvoj“, „Gde je socijalizam?“, „Slobodni pad: Amerika, slobodna tržišta i sunovrat svetske ekonomije“, „Rat od tri triliona dolara“.

Plavooki ekonomista pripadnik je vrhunske intelektualne klase i stručnjak koji je dostigao zenit u svom poslovanju i postao nedostižni etalon poređenja. Jedan je od najcitiranijih ekonomista uopšte i najcitiraniji ekonomista današnjice. Osporavan je kad se usuđivao da kritikuje savremeni kapitalistički sistem, ali je, bez obzira na to, poštovan. Promenio je način na koji se ekonomske pojave tumače složenim ekonomskim jednačinama i dobio za to Nobelovu nagradu. Tvrdio je da su savremena kapitalistička tržišta efikasna samo u izuzetnim okolnostima. Antiglobalistički pokret tako može da se pohvali time da u svojim redovima ima Nobelovca, koji je dobar deo svoje karijere proveo u institucijama koje su stožeri Novog poretka i globalizacije.

 

NEGATIVAN STAV O MERAMA ŠTEDNJE EU

Mere budžetske ekonomije zemalja EU kao odgovor na dužničku krizu su, kaže on, „katastrofalna greška“ jer zaustavljaju ekonomski rast u regionu. Sve zemlje EU su na ivici privredne stagnacije, ako ne i nove, treće uzastopne recesije, većina zemalja EU nije još uspela da dosegne nivo BDP-a pre krize, a zemlje poput Španije i Grčke su upale u depresiju koja se ogleda u činjenici da je svaka četvrta osoba nezaposlena, što posebno pogađa mlađu populaciju među kojoj stopa nezaposlenosti iznosi oko 50%. Ne treba smanjivati poreske stope da bi se realizovale investicije, već treba povećati tražnju, jer se ne treba voditi kriterijumom da, ako se privreda ne urušava, štednja mora da funkcioniše.

MIŠLJENJE O MMF-u

MMF je arogantan i „ne sluša“ zemlje u razvoju kojima bi trebalo da pomogne, smatra on; tajnovit je i izolovan od demokratske odgovornosti. Njegovi „ekonomski lekovi“ često pogoršavaju stanje posrnule ekonomije, sporost pretvaraju u recesiju, a recesiju u depresiju. Petogodišnje šefovanje Svetskom bankom,  najteži period globalne ekonomije tokom poslednjih pedeset godina prethodnog veka, pokazalo mu je zajednički „odgovor“ MMF-a i američkog ministarstva finansija na krizu i bio je zaprepašćen.

SUŠTINA GLOBALIZACIJE

Globalizaciju, sem pozitivnih, prate i negativne stvari: suština je u tome što pravila koja se tiču globalizacije favorizuju razvijene zemlje, dok istovremeno one koje su u razvoju tonu još dublje u probleme i siromaštvo. Globalizacija jedino priznaje monetarnu vrednost dok u potpunosti ignoriše ostale faktore. Negativno utiče na demokratiju zemalja u razvoju jer su te zemlje prinuđene da pozajmljuju ogromne sume novca od drugih zemalja i „Svetske banke“ i tako se odriču brojnih koristi demokratskog uređenja jer sa pozajmicama idu i mnoge obaveze koje ograničavaju njihove demokratske slobode. Nije ispunila obećanje prosperiteta, a njena štetnost se ogleda u tome što u suštini uvodi novi ekonomski sistem zemljama u razvoju – amerikanizaciju kompletnog društva, od politike do kulture. To je uzrokovalo njegovu ozlojeđenost i otpor prema globalizaciji.

 

Milijana Lazić

 

Izvori: Dž. Štiglic: ,,Ekonomija javnog sektora”, O. Blagojević, M. Sekulović: ,,Ekonomske doktrine”, Wikipedia.

 

 

 

 

 

0