Prvi dan nokaut faze EuroBasketa obeležio je kolektivni genocid Francuza i Grka nad sirotim narodima Belgije i Turske. Mogli bi se i Španci dodati u kategoriju zločinaca ali su se oni previše dugo mučili s Poljacima i nisu zaslužili tu laskavu titulu. U Srbiji se na dan zaboravilo da se igra ova evropska smotra u bacanju lopte na koš jer se igrao večiti derbi u fudbalu, jedan od najboljih u poslednjih nekoliko godina. Da zavirimo malo u statističke parametre tog duela: 3 frakture lobanje, 4 polomljene ruke, 198 polomljenih stolica  i 2 teže povređena navijača koji su osim svojih fizičkih muka morali da gledaju Nadu Macuru. Gde je tu pravda?

Prvi meč dana EuroBasketa odigrale su dve prilično slabašne reprezentacije. Letonija protiv Slovenije. Ove dve ekipe su, čini mi se, zalutale među 16 najboljih dakle prolaz dalje za bilo kog značio je interplanetarno slavlje, uspeh jednak osvajanju Mont Everesta i doček na aerodromu ( tako se to radi u Evropi, ko još koristi Skupštinu ). U ovom neizvesnom duelu dve reprezentacije koje bi se borile za opstanak da igraju recimo u košarkaškoj ligi Moldavije, slavili su Letonci. Zasluženo skroz, vodili ljudi od prvog do poslednjeg minuta, molim lepo. Slovenci sa druge strane, bez prve zvezde tima i čoveka koji će u narednih pet godina zaraditi više para nego svi Srbi zajedno ( 90 milki maco, krvav je to ‘leba, nema socijalno, nema topli obrok ) nisu mogli ništa veće da naprave. Dragić ih je prodao ( za sve pare što bi rek’o naš narod ), ali će zato da se oporavlja od neuspeha drugova na plažama Majamija uz sabrana dela Džonija Šetača i nekoliko prvoklasnih prijateljica noći ( briga ga, sad može da plati i Hilari Klinton ako hoće ). Slovenci idu na zasluženi odmor u Koper, da pročiste misli uz neki vinjačić. Ali moraju da paze da se ne zaplivaju više od 100 metara, inače prelaze skromne državne granice. Letonci idu dalje, igraće sa Francuzima i mogu već da rezervišu sebi povratnu kartu i preko nekoliko kartona votke kao nagradu za ovaj veliki uspeh.

Sledeći duel dana je bio sudar dve zemlje koje nikada nisu osvojile Azijsko prvenstvo u košarci. Grci i Belgijanci su podelili megdan kao članovi društva dečjih igara ISIS glave novinara koje uhvate. Sudar dve zemlje koje su ekonomski ( kao i košarkaški ) sušta suprotnost. Belgijanci su preuzeli štafetu Beneluksa nakon ispadanja Holanđana i tako su bili prezauzeti propagiranjem legalizacije marihuane da su u drugom poluvremenu potpuno zaboravili na igru šutanja na koš. Držali su se stoički prvih 20 minuta, ali je nakon toga usledilo terorisanje u režiji Helena koje je više podsećalo na Termopilski klanac nego na košarkašku utakmicu. Grci su rutinski počistili simpatične momke u jarko crvenim dresovima koji kao da su pravljeni za matadore i idu dalje na Špance. Biće to zanimljiv duel, svuda će leteti ruke, stolice i mačevi, a možete slobodno staviti dedinu penziju na to da će biti tuče. Belgijancima ostaje uteha da bi dobili ovaj duel u pravljenju vafla i vrednosti bruto domaćeg prihoda.

Treći meč dana bio je duel Španaca i Poljaka. Flamenko protiv mazurke, Nikola Kopernik protiv Federika Garsije Lorke ( pošto Španci imaju svetski poznatih naučnika kao Antigva i Barbuda ). Vrlo čeljav meč za Špance, iako su bili favoriti, protiv uvek neugodnih Poljaka spremnih da na parketu ostave srca, glavu i udove. Tako je i bilo, tri četvrtine su Poljaci bili rame uz rame sa Furijom i onda posustali u poslednjem delu utakmice kao prosečan 80-godišnjak na ledu ( naravno posle konzumiranja dnevne terapije Kselola ). Proradio je španski tim i njihova nezaustavljiva i briljantna taktika- nek reši Gasol to sam. I opet im je nekako uspelo, Pau je brljirao sa čak 30 poena ( nije ni čudo, za poprek pogled Poljaka je dobijao slobodna bacanja ) i praktično sam obezbedio timu plasman dalje ( Poljake poslao kući na kompot, pivo i nedeljnu misu ). Ostali su se istakli kao Vuk Branković u kosovskom boju.

Poslednji meč dana su Francuzi sačuvali za sebe, pošto kao i svaki drugi organizator nisu nimalo subjektivni i pristrasni. Na stadionu u Lilu oboren je rekord u broju ljudi prisutnih na jednom košarkaškom meču, 26 hiljada duša je horski otpevalo Marseljezu i vodilo svoje momke u najveću bitku još od Vaterloa. Turci su hteli biti kamen spoticanja jake francuske ekipe ali su ispali više kugla sladoleda koji su galski petlovi pregazili kao godine porodicu Krkobabić. Držali su se izabranici Ergina Atamana u prvoj četvrtini ali su u drugoj pretpreli veliki zulum i pukli u paramparčad kao psiha Maje Nikolić. Iživljavanje je moglo da počne, Francuzi su se poigravali sa nemoćnim Turcima koji su na trenutke delovali kao paraolimpijska reprezentacija. Selekcija sjedinjenih afričkih naroda i narodnosti ide dalje dok Turci idu na burek. Oni će kući obrnutim putem prosečnog Sirijca, od Nemačke preko Srbije za Aziju.

U nedelju je novi dan, novi parovi osmine finala i nova trabunjanja. Sutra analiziramo naše i prozivamo Hrvate bez dlake na jeziku. Pratite nas i dalje, živela Češka, Kristijan Golubović do pobede i Darko Šarić je nevin!

 

Miloš Marković 

0