Drugi dan osmine finala Eurobasketa leta gospodnjeg 2015.  nesumnjivo su obeležili naši zapadni susjedi. Njihova briljantna partija protiv Čeha je nagrađena dobitnim putovanjem u Dubrovnik i turističkom posetom Dalmacije. Sa druge, strane naši opravdali ulogu favorita, kao i Italijani i Litvanci. U Parovima ništa novo, Gastoz je i dalje tu ( što dovodi do pitanja ima li taj čovek kuću ).

Obično su ovi prvi redovi rezervisani za Orlove ali hajde da danas napravimo izuzetak. Počeću jednim dobrim vicem – Hrvatska košarkaška reprezentacija ( šta ću, ponela me jugo-nostalgija hehe ). Kraj vica. Naše omiljene komšije su u terminu kad većina studenata odmara glavu, bubrege i jetre od prethodne noći takmičenja u brzom ispijanju Apatinca, igrala meč sa Česima. Vredni ljudi, tako se od ranog jutra bori za svoju domovinu, bravo! Taj meč je trebalo biti zagrevanje za već unapred sređen sudar decenije, balkanski derbi i reprizu domovinskog rata- meč sa nama. Pa dobro, bili su blizu. Bar su simpatično optimistični, i to se mora ceniti. U danu kada je otac Daria Šarića ocenio našu reprezentaciju kao slabu, sa slabašnim Kalinićem i Simonovićem, njegov sin je prve poene na meču upisao u 35.minutu. A bio je kul tip. I tako, kockasti već sebi upisali pobedu a Česi se nisu baš nešto složili s tim scenarijom, obrisali ga kao šestogodišnjak slinu i napisali novi, po ugledu na neki Hičkokov film. I hrvatsko razmontiranje košarkaškom loptom je moglo početi. Sprdali su se Česi sa patetičnom hrvatskom odbranom, koja je delovala kao grupica lenjivaca bez nogu na skidanju sa kristal meta. Prolazilo je sve kao sekira kroz mladi sir Česima, dok sa druge strane kroasani nisu mogli da pogode ni more iz čamca. Teniskom lopticom. Njihov moćan NBA tim pun zvezda sa druge planete umesto da snimi Svemirski Basket 2, raspao se kao kućica od lego kockica bačena sa Ambasadora. Jan Veseli je rastužio sva četiri hrvatska navijača, koja su verovala u svoj tim i pratila ih u Lilu, svojim divljačkim zakucavanjima koja su na kockaste psihički delovala kao kutija bromazepama pomešana sa litrom šljivovače. Tako su i izgledali dečki. Dakle, ništa od četvrtfinala za naše komšije. Kletva napuštenog podijuma i dalje stoji, vlaška magija Štimca deluje kao četiri bensedina na prosečnog srpskog penzionera. Svoju sreću će morati da potraže u nekom budućem takmičenju ili možda nekom drugom sportu – pecanje sardina, jedriličarstvo…izbori su beskrajni. Vraćaju se kući pognutih glava ( završile su duboko u međunožju Čeha ) i dignute bele zastave. Pa dje su vam sad Nemci da vas vade iz fekalija? Sa druge strane, Česi su odlično odigrali i neće nam biti lako protiv njih. Igraju jednostavnu i atraktivnu košarku, ali pošto mi nismo Hrvati ne sumnjajmo u pobedu Saletovih pulena.

Kad smo već kod njih, hajmo videti šta su oni uradili protiv Finaca. Meč koji je bio delovao poprilično varljivo, takvim se i pokazao. Nisu naši najbolje počeli duel, u prvom poluvremenu nisu mogli da se saberu jer su se umirali od smeha zbog Hrvata. Držali su se Finci, čak i vodili do 7 razlike u nekim momentima i pokazali da vikinški mentalitet znači više od pukog košarkaškog znanja. Kad je na poluvremenu Sale rekao našima da je dosta zezanja i prekinuo snimak češkog demoliranja Hrvata, momci su se uozbiljili i rafalnom paljbom sa linije 6,75 rešili simpatične Fince kao penzioner osmosmerku u Politikinom zabavniku. Rutinska pik en rol egzekucija koja je Raduljici donela laganih 27 poena je mučila finsku odbranu kao Tomu Nikolića kako se kaže kuća na engleskom. Na kraju, deluje da smo lagano došli do pobede i plasmana dalje ali nije bilo baš tako. Na stadionu u Lilu je, po vremenskoj prognozi Šarenca, bilo hladno a Finci su sa severa, pa su se lakše prilagodili. Dakle, pored poraza Hrvata, na našu nešto slabiju igru uticale su i vremenske prognoze, kao i migracije lasti koje su promenile bio-energetski sastav vazduha. Sve u svemu, pobeda, idemo dalje ( za razliku od Hrvata, oni su za dom spremni ), čeka nas meč sa Česima u sredu. Biće zanimljivo to je sigurno, ali pošto mi nismo naše komšije, verujmo u Tea, Bjelog i ekipu. Finci ( ovi pravi, ova četvorica Amera se vraćaju u Bronks da prodaju heroin u školskim dvorištima ) se vraćaju svojoj hladnoj zimi, trebaju se nacepkati drva. Ostaje im uteha da bi nas sigurno dobili u hokeju, dizanju balvana i navlačenju konopca.

Popodnevni i večernji termini rezervisani su za duele Italija-Izrael i Litvanija-Gruzija. Dakle, sudar dve jake evropske reprezentacije i dve slabašne vanevropske ekipe ( za Gruziju do skoro nisam ni znao da ima košarkašku ekipu, ali onda sam se setio velike NBA legende, Zaze Pačulije ). Italijani su prvi igrali i lagano odradili ono za šta su plaćeni ( u lazanjama i pici ). Selekcija Izraela je razbijena 30 razlike i vraćena u neku 1944. i njima omiljenog doba holokausta. Treba dodati da je dobar bio jedino novi plej Zvezde Gal Mekel, ali verujem da mu je to slaba uteha posle ovog terorisanja u režiji Đentilea, Belinelija i Barnjanija. Ramacoti i Bočeli su ponosni, u visokim oktavama pevaju svoju himnu dok sa gurmansko-predatorskim instinktom gledaju pohlepno u konobaricu koja donosi hrpu špageta u bolonjeze sosu. Italijani idu dalje, igraće sa Litvancima u četvrtfinalu. Momci u žutim dresovima, da ne kažem žutaći, su se mučili protiv velesile košarke ovog univerzuma, Gruzije, ali su na kraju slavili. Jedva. Slabo, slabo momci. Mora to malo bolje. Sve u svemu, Mačiulis je odigrao partiju karijere i sa 34 poena pogurao svoje drugare iz repke. Mogli bi da mu se zahvale nekako, tipa da mu podignu spomenik u Viljnusu ili finansiraju 6 kartona viljamovke, pošto bi bez njega prošli kao Sirijci kroz mađarsku granicu. Jedna od ove dve ekipe nam je potencijalni protivnik u polufinalu i čini se da je medalja nikad bliže. Nije da bilo kog potcenjujem ali da, slistićemo ih kao Velja Ilić čašicu dunjovače.

U ponedeljak dan pauze, pa analiziramo prve duele četvrtfinala. Naši igraju u sredu, tako da se odmorite zasluženo od napornog gledanja tekmi iz fotelje i srčanih udara kad god Simonović primi loptu. Ako prebacite na Pink ili Hepi, od mozga će vam ostati samo kaša, tako da vam je lakše da pročitate ove tekstove, prepričavamo i dogodovštne iz svih postojećih i nepostojećih rijalitija. Živela velika Srbija, Bog čuva Čehe i Kristijan do pobede, pozzz iz Pečenjevce!!!

 

Miloš Marković 

0