U prošlom izdanju, započeli smo ovu temu, danas nastavljamo sa bankarskom garancijiom, dok u narednom objavljujemo i obezbedjenje potraživanja u urbanističkom pravu.
Bankarska garancija je instrument obezbedjenja plaćanja koji predstavlja sigurnost da će se u okviru domaćih međunarodnih finansijskih transakcija ugovorne obaveze izvršiti u roku. Izdavanjem garancije, banka obezbedjuje korisnika garancije od mogućnosti neizvršenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru, odnosno bankarskoj garancji. Banka garantuje da će se obaveze izvršiti ili ugovorna strana – nalogodavac garancije ili sama banka. Banke izdaju bankarsku garanciju ali to mogu uraditi i druga pravna lica (korporacije, osiguravajuća društva, fondovi itd. ). U SAD-u banke nisu ovlašćene da daju garancije, već samo osiguravajuća organizacija. Forma i sadržaj garancije nisu strogo propisani, kao kod drugih instrumenata kojima se osigurava bankarska obaveza. Međutim, Međunarodna trgovinska komora u Parizu je 1978. godine usvojila Jednobrazna pravila za ugvorne garancije. Mi smo jedna od zemalja čije su banke tada kolektivno prihvatile Jednoobrazna pravila. Po pravilu, bankarske garancije se izdaju u pisanoj formi. U izuzetnim slučajevima one se izdaju i putem drugih sredstava koja služe za poslovnu komunikaciju, ali tako da se naznače najbitnij elementi koji se kasnije potvrdjuju u pisanom obliku.

Bitni elementi bankarske garancije su:
1.    naziv i sedište izdavaoca garancije,
2.    naziv i sedište primaoca garancije,
3.    naznačenje posla čije se ispunjenje obezbedjuje garancijom,
4.    iznos bankarske garancije,
5.    rok važenja bankarske garancije (obično 15-30 dana duži od roka izvršenja obaveze za koju se daje garancija),
6.    potpisi ovlašćenih lica,
7.    mesto i datum izdavanja garancije,
8.    broj garancije,
9.    klauzula o vraćanju garancije i ostale klauzule.

Ukoliko podnosilac garancije u roku ispuni obavezu, garancija se povlači i nema praktičnu primenu. To znači, da bankarske garancije ne predstavljaju instrument plaćanja već instrument obezbedjenja plaćanja jer one stupanju na snagu samo u slučaju kada podnosilac garancije nije u mogućnosti da u celini ili delimično ispuni svoju obavezu. Bankarska garancija u poslovnom svetu uživa veliku reputaciju, jer ima brojne prednosti nad ostalim sredstvima obezbedjenja platnog prometa, u međunarodnim okvriima. Bankarska garancija njenom korisniku omogućava da brzo, najčešće bez spora, realizuje svoja potraživanja. Poslovi bankarske garancije obavljaju se između sledećih pravnih lica, učesnika garancije: 1. Nalogodavac garancije – dužnik se obavezuje poveriocu (poslovnom partneru) da će izvrišiti ugovorene obaveze a za koje će garantovati onaj ko je izdao garanciju, 2. Davalac garant – izdaje bankarsku garanciju korisniku garancije, čime garantuje da će u ugovorenom roku nalogodavac garancije izvšriti svoje preuzete obaveze navedene u garanciji, te da će izvršenje obaveza preuzeti davalac garant ukoliko to ne učni nalogodavac garancije. 3. Korisnik garancije – poverilac stiče pravo potraživanja prema davaocu garantu, ukoliko dužnik ne izmiri preuzete obaveze. Podela garancija (bond) prema međunarodnoj praksi na: a) Licitaciona garancija (Tender Bonds/Tender Guarantees, Bid Bonds/Bid Guarantees), b) Garancija za dobro izvršenje posla (Peroformance Bonds/ Performance Guarantees), c) Garancija za povraćaj avansa (Advance Payment Bonds / Guarantees), d) Retencione garancije (Retention Bonds/ Guarantees), e) Garancije za održavanje (Warranty Bonds / Guarantees), zahtevaju se kod ugovora o gradnji i montaži, pružaju kupcu obezbedjenje kada radovi budu završeni za slučaj da druga strana ne izvršava obaveze tokom perioda održavanja, f) Carinske garancije ( Customs Bonds/ Guarantees), izdaju se povodom postrojenja ili uzoraka koji se privremeno uvoze, daju carinskim organima u zemlji kupca obezbedjenje da će carina biti plaćena ako se re-eskport ne izvrši do određenog datuma.
I pored velikog broja garancija koje se javljaju u poslovanju, može se konstatovati da sve one imaju jednu zajedničku karatkeristiku, a to je da predstavljaju instrument tj. sredstvo obezbedjenja plaćanja samo jedne strane, bilo da je to kupac ili prodavac.

mr Dušica Birovljević

0