Šta je Evropski sud za ljudska prava? Organizacija i nadležnost.

Evropski sud za ljudska prava (eng. European Court of Human Rights, fr. Cour eurepeenne des Droits de l’ Homme) je sudska institucija Saveta Evrope, sa sedištem u Strazburu. Osnovana je 1959. godine. Savet Evrope trenutno čini 47 država, broj sudija je jednak broju zemalja članica koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Evropska konvencija). Sudije bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope na period od  9 godina, nakon toga ne mogu biti ponovo izabrani. Sud je postao stalna institucija zaštite ljudskih prava u Evropi 1. novembra 1998. godine, kada je stupio na snagu Protokol 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. Sud sarađuje sa Sekreterijatom koji uglavnom čine pravnici iz zemalja članica, koji su potpuno nezavisni od svojih zemalja.

Organizacija i nadležnost Suda, uređeni su Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i Poslovnikom Suda koji je na snazi od oktobra 2005. godine. Sud u punom sastavu bira predsednika, dva potpredsednika i predsednike odeljenja na period od tri godine. Na plenarnoj sednici, sudije, shodno ravnopravnoj polnoj, pravnoj i geogravskoj zastupljenosti formiraju najmanje četiri odeljenja. Sud odlučuje u odborima sačinjenim od troje sudija – u sastav odbora ulaze sudije istog odeljenja, funkcija odbora traje godinu dana; veću od sedam sudija – Veće od sedam sudija čine sudije istog odeljenja i predsednik odeljenja;  ili Velikom veću od 17 sudija – Veliko veće čini 17 sudija u koje spadaju predsednik, potpredsednici suda, predsednici veća i 3 rezervne sudije. Odbori odlučuju o prihvatljivosti predstavke, veće o suštini spora, a Veliko veće o tumačenju Konvencije ili Protokola, kao i o odlukama veća neusklađenim sa sudskom praksom.

 

Šta radi Evropski sud za ljudska prava i kada mu se možete obratiti?

Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ima zadatak da države članice poštuju prava i garancije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca, ponekad i od država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garancija, Sud donosi presudu. Presude su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom.
Ukoliko smatrate da ste lično i direktno bili žrtva kršenja prava koja su garantovana Konvencijom ili njenim Protokolima možete podneti predstavku Sudu. Povreda prava mora biti učinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije. Individualne predstavke Sudu upućuju pojedinci, grupe lica ili nevladine organizacije, kao i međudržavne države, članice Saveta Evrope. Predstavke se dostavljaju na posebnom formularu, koji sadrži podatke o Sudu, podnosiocu predstavke, državi koja je prekršila obavezu preuzetu Evropskom Konvencijom, činjenicama i dokazima kršenja ljudskih prava.

Stranka koja nije u stanju da snosi troškove postupka, ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, koju obezbeđuje Sud, licu koje priloži dokaze o nedostatku finansijskih sredstava za isplatu sudske nadoknade. Rasprava je pismena, ali Sud može odlučiti da se vodi usmeni postupak radi izvođenja određenih dokaza. Suđenje se obavlja u središtu Suda, ali se neke radnje mogu vršiti i van sudske zgrade, ukoliko to nalažu potrebe postupka. Presuda postaje pravnosnažna ako se stranke odreknu zahteva za iznošenje predmeta pred Veliko veće ili ako, po proteku roka od tri meseca ne zahtevaju da se predmet uputi Velikom veću. Pravnosnažna odluka se objavljuje i prosleđuje Komitetu ministara Saveta Evrope koji vrši nadzor nad izvršenjem pravnosnažnih presuda. Stranka koja je nezadovoljna iskohodom sudskog spora, može u roku od 12 meseci, zahtevati od veća tumačenje ili ispitivanje presude. Preispitivanje se može tražiti zbog naknadnog otkrivanja činjenica koje nisu bile poznate Sudu i stranci u vreme presuđenja, a mogle su bitno uticati na sam ishod i sadržaj meritorne odluke.

Postupak pred Sudom se odvija na jednom od zvaničnih jezika Suda (engleski/francuski), sem ako predsednik veća ne odobri nastavak upotrebe službenog jezika na kom je podneta predstavka. Svaku državu u postupcima pred Sudom predstavlja njen državni agent, kome mogu pomagati advokati i savetnici. Agent je predstavnik države, koji zastupa tu članicu pred Sudom. Njegova uloga je ne samo da piše odgovore na prestavke građana – da je brani pred sudom, već i da prati izvršenje presuda i da o tome obaveštava Komitet ministara Saveta Evrope.
Veće ili predsednik veća, može na zahtev stranke ili drugog zainteresovanog lica, ili po sopstvenom nahođenju, odrediti privremene mere, za koje smatra da ih treba usvojiti u interesu stranaka ili pravilnog odvijanja postupka. Oni se odnose na hitne slučajeve, najčešće na pitanja ekstradicije i deportacije.

Preispitivanje presude Evropskog suda je moguće, ako se otkrije činjenica koja po svojoj prirodi može imati odlučujući uticaj i koja nije bila poznata stranci, niti se može pretpostaviti da joj je bila poznata u trenutku izricanja presude. Stranka može u roku od šest meseci od kada je saznala za tu činjenicu, zahtevati da Sud preispita presudu.

 

Jovana Mitrović                                                 

 

IZVORI: www.bgcentar.org.rs, www.coe.org.rs, http://sr.wikipedia.org

0