Svako ko se bude bavio istraživanjem svoje psihe, a trebalo bi svako da se bavi jer je „Nepoznavanje samog sebe stvar opasna po život“ ( A.Adler ) neće moći da zaobiđe velika otkrića SIGMUNDA FROJDA.

Seksualnost je jedna od centralnih tema njegove psihoanalize. Vrlo rano je otkrio njen značaj, pogotovo za neka duševna oboljenja, poput histerije. Došao je do niza značajnih otkrića, kao što su infantilna seksualnost, erogene zone, masturbacione fantazije, Edipov kompleks, penis zavist, kastraciona anksioznost.

Frojd 1905. godine piše delo Tri rasprave o teoriji seksualnosti , osnovna ideja ovog dela je da nagoni,a naročito seksualni imaju svoj izvor, cilj i objekat. Tvorac psihoanalize je isticao da se njegov pojam seksulanosti razlikuje od svakodnevnog, opštepoznatog značenja. Za njega je seksualnost odraslog čoveka samo jedan poseban vid koji se naziva genitalna seksualnost. On obuhvata i seksualnost “abnormalnih”, takozvanih – nastranih, ljudi i dece. Frojd kaže da seksualnost počinje pre puberteta, još u ranom detinjstvu. Definisana je kroz četiri postepene faze sazrevanja
Interesantno je to što se ovih faza ne sećamo, iako su važni faktori u formiranju ličnosti.

wannabemagazine.com

Oralna faza – traje od rođenja do 18. meseca života. Libido je smešten u područiju usta. Izvor telesnog užitka je sisanje. Dete usmerava sve predmete iz okoline prema ustima. Osim zbog zadovoljstva koje pruža detetu, ova radnja bitna je i za upoznavanje sveta oko sebe. Kasnije u životu, osobe kojima je libido ostao vezan za ovu fazu često grickaju nokte, puše, preterano jedu, skloni su različitim vrstama zavisnosti i slično. To se može dogoditi zbog preranog prestanka dojenja ili usled uskraćivanja detetu da na ovaj način istražuje svet.

Analna faza – traje tokom 2. i 3. godine života. Libido je smešten u području anusa. Dete je u ovoj fazi preokupirano sticanjem higijenskih navika. Izvor telesnog užitka je sposobnost kontrole rada sfinktera. Ukoliko je uspešno u tome, dete doživljava zadovoljstvo tokom uriniranja i obavljanja nužde. Ako dete u tome nije uspešno i jave se poteškoće koje se vide u nemogućnosti da se doživi zadovoljstvo ove vrste, to se kasnije odražava na formiranje određenih crta karaktera, npr. sebičnost i pedantnost vezane uz zadovoljstvo koje prati zadržavanje fekalija i urina, a darežljivost i neurednost sa zadovoljstvom koje se doživljava prilikom pražnjenja. Zbog toga što se u ovom periodu uspostavlja simboličko značenje- zadržavanja i davanja.

Falusna faza – traje od 4. do 7. godine života. Libido je smešten u području genitalija. Zadovoljstvo se doživljava dodirivanjem i nadraživanjem genitalija. U ovoj fazi javljaju se Edipov kompleks i penis zavisnost. Ukoliko osoba ostane fiksirana na falusnu fazu, kod muškaraca se primećuje kao ambicioznost, hvalisavost, drskost i bezobzirnost, a kod žena kao sklonost zavođenju i flertovanju.
Edipov kompleks je privlačnost koju dete oseća prema roditelju suprotnog pola, takođe oseća neprijateljstvo i rivalstvo prema roditelju istog pola (suparniku). Dete je ljubomorno na roditelja istog pola, želi da ga ukloniti i zauzme njegovo mesto.

Penis zavisnost – po Frojdovom mišljenju, devojčica u početku, kao i dečak – želi da poseduje mamu i ukloni tatu. Kada devojčica otkrije da joj je penis uzet, što za posledicu ima ljubomoru, uklanja seksualni libido usmeren prema majci i agresivni libido usmeren prema ocu. Kako bi povratila penis, devojčica seksualni libido ulaže u vezu s ocem, a neprijateljstvo razvija prema majci – kradljivici penisa. Razrešenje kompleksa kod devojčice završava se vrtsom identifikacije – prvenstveno s roditeljem istog pola (majkom), a u manjem opsegu s ocem. Isto tako se kod dečaka javlja težnja da zauzmu očevo mesto. Razrešenje kompleksa nastaje kada dečak razvije kastracijski kompleks, strah da će otac na dečakove agresivne namere odgovoriti odsecanjem dečakovog penisa, zatim – identifikacija s roditeljima – najpre sa ocem, a u manjem obimu sa majkom.
Nakon ove faze, nastupa faza latencije – kada se ovako ispoljavana seksualnost zaboravlja.

Faza latencije – traje od 7. do 12. godine života. Libido je potisnut tokom ove faze. Dete je usmereno ka neseksualnim aktivnostima. Javlja se potreba za identifikacijom sa roditeljem istog pola što se očituje i u potrebi deteta da prihvati vršnjake istog pola i sa njima se poistoveti.
Genitalna faza – traje od 12. godine. Libido se ponovno pokreće i manifestuje se kao sklonost prema suprotnom polu. Kada čovek usmeri pažnju prema jednoj osobi za koju se opredeli, tada je postigao svoj puni razvoj. Po njemu je ovaj tip ličnosti idealan tip.

Kako kaže Frojd, niko od nas ne može da izbegne uticaj najranijih incestuoznih objekata iz detinjstva, niti mogućih poremećaja – kao posledica zadržavanja na nekom od nivoa seksualnog razvoja. Po njegovom mišljenju, odraz ovih faza nas prati celoga života, u ljubavnim odnosima, prijateljskim odnosima, pa čak i odnosima na poslu, a najveći deo kroz snove – čemu ćemo posvetiti pažnju u nekom od narednih tekstova.

Jelena Perišić

Izvori: Tri rasprave o seksualnoj teoriji-odabrana dela S.Frojda, Wikipedia.org

6