Hamurabi je sedmi vladar Amoritske dinastije starog Vavilona, koji je bio osnivač vavilonske države u donjem delu Mesopotamije, i kralj koji je svojoj državi dao veoma strog Zakonik. Na presto dolazi 1760. godine p.n.e. Njegova vladavina obeležena je briljantnom diplomacijom kao i veštim vojnim pobedama. Lično je vodio i nadgledao kopanje kanala za navodnjavanje, jer je shvatao važnost tih radova za napredak kraljevstva. Uveo je red u javnu administraciju i vratio dignitet državnih službenika. Hamurabi je vladao u Vavilonu i Vavilonskom carstvu od 1792. godine p.n.e. do svoje smrti 1750. godine p.n.e. Proširio je Vavilon tako što je prvo osvajao gradove na jugu, pre nego što je osvojio skoro čitavu Mesopotamiju. Nakon smrti Hamurabija, Vavilonsko carstvo je palo.

Hamurabijev zakonik  predstavlja najpoznatiji i najbolje sačuvani zakonik drevne Mesopotamije. Pronađen je u Suzi (Iran) prilikom arheoloških iskopavanja. Ispisan je klinastim pismom na crnom kamenom stubu visine 2,62 metra, koji se danas čuva u pariskom muzeju Luvr. Svi članovi zakonika nisu sačuvani. Zakonik obuhvata raznovrsnu  pravnu materiju i reguliše veoma složene, svojinske, porodične, obligacione i krivičnopravne odnose, a sadrži i propise o sudstvu. Hamurabijev zakonik ima izrazito klasni karakter, jer u prvom redu štiti interese vladajuće klase i za ista krivična dela predviđa različite kazne za pripadnike vladajuće i potčinjene klase. Kazne su veoma stroge. Veoma se često pri kažnjavanju primenjivao princip taliona.

Zakonik se sastoji iz tri dela: prolog, članovi i epilog. U prologu piše kako je Hamurabi poslat od strane bogova na zemlju da na njoj uspostavi mir, red i pravičnost. Drugi deo sadrži, po Šelovoj numeraciji, 282 kratko ispisana člana. U završnom delu Hamurabi navodi svoje zasluge, obećava božanske nagrade onima koji poštuju Zakonik i proklinje one koji ga ne poštuju. Zakonik se primenjivao u celoj Mesopotamiji i posle Hamurabijeve smrti.

Na vrhu stuba nalazi se reljef koji prikazuje Hamurabija kako prima zakone od boga Sunca Šamaša. U zakoniku stoji: „To su dekreti pravde koje je Hamurabi, mudri kralj, (Hamurabi se u daljem tekstu predstavlja kao mudar kralj), izdao i čime je zemlja dobila pravedan zakon i dobru upravu. Hamurabi, savršen kralj sam ja. Istrebio sam neprijatelje, završio ratovanje i stvorio u zemlji blagostanje.“

 

Neki od članova zakonika:

Krivično pravo:

Član  195.  Ako sin bije svoga oca, da mu se odseku ruke.

Član 196.  Ako neko drugome uništi oko, da se uništi njegovo oko.

Član 197.  Ako neko drugome slomi kost, da mu se slomi kost.

Član 213.  Ako neko udari robinju slobodnog čoveka i ona izgubi svoj plod, da

plati dva sekela srebra.

Porodično pravo:

Član 145. Ako čovjek uzme ženu i ona mu ne rodi djecu, i on odluči da uzme drugu ženu i dovede je u kuću, toj drugoj ženi ne treba da se prizna jednakost sa prvom.

Član 143. Ako nije nevina, ali ostavi muža i upropasti kuću, ponižavajući muža, treba da se baci u rijeku.

Član 131. Ako čovjek optuži ženu, ali ona nije zatečena sa drugim čovjekom, ona mora da da zakletvu i onda se može vratiti kući.

Član 132. Ako je “prst uperen” na nečiju ženu po pitanju drugog muškarca, ali nije uhvaćena da spava sa njim, ona treba da skoči u rijeku za svog muža.

 

Obligaciono pravo:

Član 228. Ako graditelj gradi nekome kuću i završi je, onda treba da mu se plati dva šekela u novcu po svakom sar-u površine.

Član 229. Ako graditelj izgradi kuću za nekoga, i ne izgradi je valjano, i kuća se sruši i ubije vlasnika, onda graditelja treba dati da se ubije.

Član 230. Ako ubije sina vlasnika, treba da se ubije sin graditelja.

Član 231. Ako ubije roba vlasnika, onda on treba da plati drugim robom vlasniku kuće.

Nasledno pravo:

Član 168. Ako čovjek želi da istjera sina iz kuće, i odluči to prije sudije: ”Ja želim da izbacim sina”, tada sudija treba da ispita njegov razlog. Ako je sin kriv zbog razloga radi kojeg pravno ne treba da ide iz kuće, otac ga ne može izbaciti.

Član 169. Ako je kriv zbog važne greške, zbog koje mu može pravno oduzeti sinovljev status u kući, otac treba da mu oprosti prvi put, ali ako se to ponovi, onda mu treba obespraviti status u kući i izbaciti ga.

*Kćerke su dobijale miraz pa su se isključivale iz nasledstva. Samo su sveštenice mogle da naslijeđuju, ali pošto se nisu smjele udavati niti imati potomstvo, nasljedstvo se vraćalo braći. Udovica može da ostane u kući pokojnog muža i da živi od prihoda šeriktua i nudune, ali ih ne može otuđiti. Sinovi koje je rodila robinja naslijeđuju samo ako ih je otac nazivao sinovima u toku života (ako ih je priznao), a usvojena djeca stiču sva nasljedna prava kao i zakonita, ali gube nasljedno pravo u prethodnoj porodici.

 

Sonja Georgijeva

 

Izvori: zanimljivaproslost.wordpress.com, maturskiradovi.net, forum.mojepravo.net

0