Hiperinflacija koja je u periodu od 1992. do 1994. godine postojala u SR Jugoslaviji jeste pojava koja je po dužini, intenzitetu i razornim posledicama faktički nezabeležena u privrednoj istoriji.Taj ekstremni stadijum razvoja inflacije, s rastom cena na mesečnom nivou iznad 50%, odraz je i generator privrednog sloma, ekonomskog sloma i špekulativnog ponašanja. Negativni efekti hiperinflacije dodatno su  podstaknuti dužinom njenog trajanja, po čemu hiperinflacija u našoj zemlji zauzima treće mesto, odmah posle Rusije i Nikaragve.

Okolnosti u kojima je sprovođena čvrsta monetarna politika bile su izuzetno složene u 1991. godini. Devizne rezerve iz jula 1990. su prepolovljene. Međunarodni finansijski kursevi su uočili nedostatak monetarnog suvereniteta i otkazali aranžmane za podršku reformama. 1992. godina dovela je do eksplozija cena i heperinflacije na memorijumu Republika u novoj zajednici. Uprkos preduzetim merama, proizvodnja je stalno opadala, a cene su sve brže rasle. Zbog hiperinflacije i bezvrednog novca koji je iz dana u dan i iz sata u sat opadao, štampali su se bonovi za hleb, mleko, benzin itd.

Inflacija u SR Jugoslaviji iznosila je čak 19.810,2 %, Narodna banka SRJ krajem 1993. godine na vrhuncu hiperinflacije izdala je novčanicu od 500 milijardi dinara sa likom Jovana Jovanovića Zmaja. Cene su se udvostručavale svakih 16 sati. U tom periodu nemačka marka je postala nezvanično sredstvo plaćanja. Pojedinci su za platu mogli da kupe samo dve marke. Pakla cigara koštala je pre podne 1.000.000.000 dinara, a već uveče bi njihova cena bila dvostruko veća. Statističari su zabeležili da je običan koverat u decembru 1993. koštao 3,5 milijardi dinara. Prodavnice su bile prazne, a za teglu krastavaca trebalo je izdvojiti 2.100, a za dva litra mleka ili 200 grama senfa čak 500 milijardi dinara.

 

Ovo je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji i jedna od najvećih u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo nekolika sata i često je dinar postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula. Ako je kafa koštala 1.000.000 dinara, za par sati bi cena skočila i do 2.000.000 dinara.

Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993. Prvo, došlo je do masivne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojeftinjavanja cene kredita u aprilu 1993. Drugo, trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.Treće, desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mreži. Zamrzavanje cena juna 1993, pojavili su se špekulanati, šverceri, finansijeri, preduzetnici, bogati individualni potrošači.

Pre 20 godina službenik Svetske banke Dragoslav Avramović izlečio je tadašnju hiperinflaciju u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila „milijardere“.

Monetarna politika od tada se dosta promenila, ali Centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokockano. Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.

Avramović je smenjen 1996. godine sa mesta guvernera, dinar polako počinje da klizi, a divlji ulični kurs već odavno je bio mnogo važniji od onog zvaničnog. Kurs je najpre korigovan na 3,3 umesto 1:1, da bi jedna marka krajem 1998. godine vredela šest dinara, a već 1999. godine za jednu nemačku marku na crnom tržištu bilo je potrebno 30 dinara.

U poslednje dve decenije Narodna banka postigla je dva rekorda. Prvi je hiperinflacija sa početka priče, a drugi je ono čime se čelnici Narodne banke danas hvale – najniža inflacija u poslednjih 40 godina.

Izvori: www.glaszapadnesrbije.rs, www.vesti-online.com, www.setimes.com

Jelena Stefanović i  Aleksandra Jovanović

3