Prošlu subotu sam rezervisao za projekciju filma Gorčilo – jesi li to došao da me vidiš u Domu kulture Studentski grad. Odbio sam i drugare, i pivo, i neki klub koji se raspadao kod Brankovog mosta. Posao je posao.

Madona – jesi li to došla da me vidiš?

Rečeno mi je da ću besplatne karte dobiti u 9 časova u Domu kulture Studentski grad. Ustajem. Kasnim. Malo sam se zbunio tražeći to mesto (kompleksnost Studentskog grada zaista zna da ubije u pojam), ali sam ga našao. Ispred je čekala horda studenata. Red se izvijao na različite strane. Nije mi bilo jasno da li se to dešava zbog besplatnih karata ili zbog popularnosti filma. Znam samo da su neke devojke vrištale jer će videti Viktora Savića i Andriju Miloševića… I Mimu Karadžića, što je malo uvrnuto. Čekao sam dugo i nisam došao do karata. Izgleda i da Madona nastupa, a da ja to nisam čuo.

Red za besplatne karte u Domu kulture, studentski grad

Red za besplatne karte u Domu kulture Studentski grad

Uveče sam ipak otišao na projekciju. Na šalteru sam ih zamolio da udjem, iako nemam kartu. Predstavio sam se kao novinar Kapital Magazina – upalilo je! Razmišljao sam gde bih sve mogao to da upotrebim i gde bih sve mogao da udjem, ali sam se brzo uozbiljio. Uredniče, šala! Uglavio sam se na neko udobno mesto i razgledao ta nadrisrećna lica koja jedva čekaju da čuju po koju crnogorsku foru. Film je ubrzo i počeo.

Golotinja u filmu?! Ma neviđeno.

Neću se mnogo zadržavati na radnji filma. Moram odmah da kažem da se vidi trud. Ne, nije to moja šolja truda, ali je ipak trud. Priča o konzervativnoj sredini u koju naglo ulazi neko ko bazukom razruši mir i monotonost koji vladaju u selu, kod ljudi uvek pali. Taj “terorista“ zove se Klara. Ona dolazi u selo i sa sobom nosi umetnost, život, a ono što najviše bode oči – nosi lepo telo i ne stidi se da ga pokaže. Naravno, kasnije su do mene dopirali hejterski komentari o sceni golotinje, dok je za mene prilično uspela.

Glavni motiv u filmu je zabranjena ljubav izmedju dvoje mladih, koji se proteže sve od Bokačovog „Dekamerona“ pa do, evo, Gorčila. Po meni je to ubitačno iscedjena ideja, ali ljudi se brzo poistovete sa tim. Moram da priznam da sam i sebe uhvatio u toj situaciji. Nećemo o tome. Dve porodice koje su u dugogodišnjem sukobu. Koviljka iz porodice Crvkota i Petrašin iz porodice Obada pokušavaju da ostvare svoju ljubav bez obzira na stanje u porodicama. Kao što pretpostavljate, Koviljka zatrudni. Jednostavno, sve me to podseća na trač partiju moje babe i njene komšinice Slavke ili, da budem blaži, na već toliko puta vidjene situacije u filmovima.

Situaciju čupa humor. Objektivna slika je da su se ljudi hvatali za stomak od smeha. Odmah ću reći – nisam bio imun na to. Par puta sam uhvatio sebe kako mi opaka crnogorska psovka menja facijalne ekspresije. Nasmejem se i onda sebi kažem da sam glup jer se smejem takvim forama, ali dok to govorim već se tresem od smeha na nov Gorčilov fazon. Medjutim, ceo film se oslanja na to. Andrija Milošević odnosno prodavac Marinko predstavlja jedan od izvora humora, kao i Mima (Gorčilo). Da, jesam se smejao, ali film je izgubio smisao negde na polovini tih fora. Prenaglašenost Andrijevih pošalica me je malo bacila na stranu. Osećao sam neku usiljenost. Viktor Savić me je malo plašio. Ili je previše radio na svom akcentu, ili jako malo, ne mogu da razlučim.

Klasifikacija filma u balkansku kinematografiju:

Sve u svemu, Gorčila (pun naziv filma je malo dosadan) bih svrstao u grupu filmova kao što su Montevideo ili Mali Budo, ili pak u grupu poteza koje načini Majli Sajrus kako bi svet pričao o njoj – aktuelno, ali na kratko. Medjutim, ljudi su se smejali, a to je uvek pozitivna stvar. I kada mi se sve to pomeša ne znam da li bih vam preporučio da ga odgledate…pa verovatno ne bih.

Najavili su i da će se publici pokloniti ekipa filma. Došli su samo Karadžići. Ili su, u stvari, oni ekipa filma???

Kada sam izašao video sam baš uzbudjena lica, osmehe, sreću… Nisam bio jedan od njih, ali who cares, niko me nije pitao. U svakom slučaju, 7. februar ću pre pamtiti po tome što sam pao ispit nego što sam gledao film Gorčilo – jesi li to došao da me vidiš.

 

Nikola Petrović 

0