Kaizen reflektuje filozofiju života prema kojoj iz dana u dan treba da budemo sve bolji i bolji. To je kontinuirani napredak u svim aspektima života. Inače, u poslovnom svetu označava kontinuirano poboljšanje svih poslovnih funkcija – od proizvodnje do upravljanja. Zahvaljujući kaizen pristupu, japanska privreda je posle Drugog svetskog rata uspela da se izbavi iz rasula u koje je zapala, a danas čini sastavni deo poslovanja mnogih kompanija širom sveta.

Reč kaizen predstavlja složenicu dveju japanskih reči: kai – promena i zen – dobro, što bi označavalo promenu nabolje. Radi se o malim promenama, ali kada se one primene na strategiju, onda su to velike strateške promene. Nijedan dan u kompaniji ne sme proći bez ikakvog poboljšanja. Svaki zaposleni svakog radnog dana treba učiniti neko dobro delo i na taj način dati skromni, ali značajni doprinos svojoj kompaniji i šire – svojoj zemlji. Pri tome, kaizen insistira na psihofizičkom zdravlju zaposlenih, tako da nema ni govora o njihovoj eksploataciji u bilo kom obliku.

Celokupna kaizen filozofija se odnosi na gembu radionicu, fabriku u kojoj se odvija proizvodnja. Gemba je odraz aktivnosti radnika, ali i ogledalo kvaliteta menadžmenta. U gembi sve počinje i sve se završava. Uzrok svih abnormalnosti je u gembi. Čitav menadžerski kadar ima zadatak da omogući nesmetano odvijanje procesa proizvodnje u gembi.

Cilj kaizena je eliminisanje štetnih aktivnosti u toku vrednosti poslovanja. To se čini analiziranjem toka vrednosti u malim koracima. Veliki broj nepotrebnih aktivnosti (koje ne donose vrednost) na taj način se uočava i poboljšava ili eliminiše, ukoliko boljitak nije moguć. Šteta se traži u sledećim aktivnostima: transport, čekanje, preprodukcija, greške, inventar, kretanje, višak procesiranja, neiskorišćenost ljudi. Implementacijom kaizena radnici koji stoje i čekaju da mašina završi posao, ili pak čekanje po nekoliko minuta na potrebna dokumenta postaju prošlost. Ali potrebne su godine i godine implementiranja ovog koncepta i puno strpljenja da bi se stiglo do tog nivoa.

Tojota je najreprezentativniji primer kompanije koja sprovodi ovaj model poslovanja. Tokom 2008. godine, kada je globalna ekonomska kriza bila u punom jeku, ova kompanija je očitala lekciju mnogim velikanima automobilske industrije. Glavna odlika poslovanja Tojote jeste „mršava produkcija“ ili ekonomična proizvodnja, koju karakteriše smanjenje zaliha na minimum. Masaki Imai, kreator kaizena, i nastojao je da ovim konceptom reši, po njegovom mišljenju, jedan od najvećih problema planske privrede – prekomernu produkciju.

Primeri primene kaizena postoje i u Srbiji. JTI a. d. Senta je prva fabrika u Srbiji koja u potpunosti primenjuje kaizen. Od početka primene u ovoj fabrici produktivnost je porasla oko 50%, a količina škarta smanjena čak 66%. Principe kaizen menadžmenta u svom poslovanju primenjuje i izraelska kompanija Strauss Adriatic u Srbiji. I oni se mogu pohvaliti poboljšanim uslovima rada, povećanjem produktivnosti i bezbednosti, uređenjem prostora, kao i poboljšanom komunikacijom među zaposlenima.

Kaizen menadžment mogao bi označiti svojevrsnu revoluciju u poslovanju. Japanska radna kultura se kao lavina širi svetom zahvaljujući ovom konceptu. Rezultati su izvanredni, a postižu se lako kada rade vredni, marljivi ljudi koji su željni stalnog usavršavanja i koji svoje vreme provedeno na radnom mestu iskorišćavaju maksimalno kvalitetno. Uz kaizen posao postaje mnogo više od mesta gde se zarađuje novac!

Ivana Stanković

0