Možemo lagati ili biti iskreni,

                                                      možemo otkriti laž ili je propustiti,

                                                      možemo biti prevareni ili saznati istinu.

                                                      Možemo da biramo – to je naša priroda.

                                                                

                                                                                                          Paul Ekman

Laganje je sastavni deo života. Teško je poverovati da postoji osoba koja nikoga nikada nije slagala. Ljudi se, izgleda, jedino razlikuju po učestalosti i uspešnosti laganja. Malo je onih koji su obdareni da lažu, a mnogo više ima onih koji nisu u stanju da dobro smisle, zapamte i bez greške izvedu svoju laž.  Da li možemo da naučimo na koje znake bi trebalo da obratimo pažnju dok gledamo lice osobe koja pokušava da nas odvede na pogrešan put?  Dok lažov čini sve da nas prevari, da li mi činimo sve da saznamo istinu?

U jednom istraživanju, u kome je ispitano oko 5.000 ljudi u 75 zemalja, na pitanje: Po čemu znate da vas neko laže, većina ispitanika navodila je da je odvraćanje pogleda prvi signal koji im pada na pamet, što je tipično stereotipno mišljenje. Odvraćanje pogleda nije ni u kakvoj vezi sa laganjem, već ima veze sa postiđenošću, budući da ljudi često odvraćaju pogled kada se osećaju postiđeni. Kako onda da budemo sigurni da nas neko laže?

Evo nekoliko znakova koji mogu biti od pomoći:

Oči

Oči su ogledalo duše, one oslikavaju naše trenutno emotivno stanje, stanje duha. Neke od naučnih studija govore da ljudi nesvesno skreću pogled u određenim pravcima u toku razgovora i da to ima veze sa time da li lažu, prisećaju se, zamišljaju, jer određeni centri u mozgu drugačije  reaguju na određene stimulanse i to se odražava na mišić oka.

Vizuelno konstruisane slike – Kada bi neko zatražio od nas da vizuelno konstruišemo sliku (npr.da zamislimo žuti cvet), oči bi pogledale gore udesno.

Vizuelno zapamćene slike – Ukoliko bi nas neko upitao koje je boje kuća u kojoj smo nekada živeli, dok pokušavamo da se prisetimo, oči bi pogledale gore ulevo.

Zvučno konstruisanje – Kada bismo pokušali da zamislimo neki zvuk koji do sada nismo čuli, oči bi se usmerile udesno.

Prisećanje zvuka –  Ako pokušavamo da se prisetimo glasa poznanika, oči će pogledati ulevo.

Osećanje –  Prisećanje mirisa logorske vatre, usmeriće naš pogled dole udesno, kao i razmišljanje o ukusu, emociji ili mirisu.

Unutrašnji razgovor – Kada čovek razmišlja, premišlja se, vodi razgovor sa sobom u svojoj glavi, oči su usmerene dole ulevo.

Ukoliko vas neko gleda u oči dekoncentrisano bez pomeranja to takođe može biti znak laganja.

Ograničeni pokreti

Uobičajen izgled osobe koja laže je ograničen i  krut, zavezan. Takva osoba uglavnom pravi mali broj pokreta tela i trudi se da zauzme što manje prostora. Kada pomera ruke i noge ona ih pomera prema sebi, a ne od sebe. Ruke se smiruju kad su ljudi nesigurni u ono što govore. Kod ljudi koji lažu, prirodni pokreti rukama, gotovo sasvim prestaju, jer moraju jako da se usredsrede na ono što govore, ne bi li ostavili utisak da su potpuno sigurni u sebe.

Protivrečnost u iskazivanju emocionalnih gestova

Kod ljudi koji lažu, pokazivanje emocija je odloženo, oni prave veće zastoje u priči nego što bi to obično činili, a onda odjednom nastave razgovor. Pokazivanje emocija kasni za izrečenim. Na primer, ako nekom donesete poklon koji mu se ne sviđa,  a on želi da vas obmane da mu se sviđa, prvo će vam reći: Baš je lep, a tek zatim će uslediti osmeh. Ovakav zastoj ukazuje na laž. Gestovi lažljivaca se ne poklapaju sa izgovorenim rečima. Često će vam reći da se lepo provode na zabavi, a usput će biti namršteni.

Izrazi su ograničeni na pokrete usta kada neko lažira emocije (sreća, iznenađenost, tuga, strahopoštovanje), umesto na pokrete celog lica. Kada se neko iskreno osmehne, naravno,  celo lice je uključeno – vilica se širi u osmeh, obraz se podigne,  dok su kod osobe koja glumi osmeh uključeni samo mišići oko usta.

Interakcija i reakcija

Krivac se brani, dok nevina osoba češće reaguje napadom. Lažovi će se igrati s predmetima koje drže, kao što je ručna torba, narukvica, mobilni telefon ili kosa. Nesvesno postavljaju predmete  kao što su knjiga, ili šolja za kafu između sebe i vas, kao simboličnu prepreku, da bi se odbranili od napetosti koju laž izaziva.

Ako smatrate da neko laže, onda brzo promenite temu razgovora, lažov će vas ispratiti dobrovoljno i postati opušteniji. Krivac želi da predmet razgovora bude nešto drugo, dok nevina osoba može biti zbunjena naglom promenom teme i verovatno će želeti da se vratite na prethodnu.  Lažovi se često koriste humorom ili sarkazmom, da bi izbegli priču o određenoj temi.

podcast.ad.edenpr.org

Dodirivanje lica i lizanje usne

Sve osobe koje ne govore istinu će dodirivati donji deo lica:  grlo, nos, usne, ili možda obraz. Radi se zapravo o urođenom instinktu koji je jako teško kontrolisati. Ako neko počne nervozno da liže usne, to može značiti da nije sasvim siguran u svoje reči i da je nervozan.

Nervozan kašalj, lice crveni i nepravilno disanje

Nervozan kašalj može značiti baš to – nervozan kašalj. Međutim, ako neko počne da kašlje, da se previše pravda zbog toga i objašnjava svoje stanje, a pritom se neprimereno i neobično kreće,  to može ukazivati na tremu, ali i  na nervozu koja narasta zbog laganja.

Kada čovek počne da crveni u licu, to je svakako znak da se osoba ne oseća prijatno na mestu i društvu u kome se nalazi. Uzrok može biti tema, ljudi koje se tu nalaze, nemogućnost da izrazi svoja prava osećanja,itd. Razlozi mogu biti brojni, ali jedna od mogućnosti je i laganje.

Nepravilno disanje je siguran znak neprijatnosti. Međutim, samo je aktivnim posmatranjem moguće prepoznati promene u disanju druge osobe.

Koliko god neko želeo da slaže, njegovu svesnu misao ne može usklađeno pratiti i govor tela i facijalna ekspresija. Ljudi svesno izaberu da slažu, ali naše nesvesno deluje u skladu sa istinom, što možemo videti na nivou tela i izraza lica.

Istraživanja pokazuju da je 76% laži rečeno da bi osoba koja laže imala dobrobit od toga, dok je 24% laži rečeno da bi druga osoba imala dobrobit od toga ili da bi se nekome drugome pomoglo.

Interesantan je i rezultat jednog istraživanja koji naglašava razliku u laganju među polovima. Naime, istraživanje je pokazalo da žene, kada lažu, vole da deluju upošljeno, i na taj način prikrivaju pogled i govor tela.

I to nije sve: većina laži koje u životu kažemo nikada ne bude otkrivena! Procenjuje se da se u proseku čovek izvuče za više od 95% laži koje je izrekao!

Važno je da znamo da  govor tela može i pogrešno da se protumači. Zato su navedeni neki od načina koje u većini slučajeva možemo primeniti.

Govor tela se sveobuhvatno posmatra, moramo znati nečije normalno ponašanje, da bismo primetili odstupanja. Nije dovoljno da neko više puta trepne i da pomislimo da je nestrpljiv, nesiguran ili da laže.

I verbalni govor, ton i druge stvari treba uključiti da bismo mogli lakše da procenimo određenu situaciju. Nekada je ljudima nelagodno u svojoj koži, nesigurni su u sebe, dogodila im se neka neprijatnost, nešto ih muči, a možda im je, pak, stalo do vas, do posla, itd.

Ne možemo olako suditi  o drugima, ukoliko ne znamo celu priču, ali nam ovi znakovi itekako mogu pomoći da razumemo drugu stranu.

Ukoliko želite da saznate više o lažima (i istini) predlažemo vam da pogledate seriju Lie to me, baziranu na istraživanju Paula Ekmana, američkog psihologa, koji je pionir u proučavanju emocija i njihovog odnos prema izrazima lica.

Izvori: primenjena.psihologija.edu.rs, govor lica- Aleksandra Kostić

Nevena Petrović 

0