Prve decenije XXI veka, u Srbiji su obeležene težnjom pristupanja Evropskoj uniji. Na svakom koraku susrećemo se sa reformama u ime evropskih integracija. Da bismo objasnili šta  je EU i šta nudi, moramo krenuti od njenih početaka.

Po završetku Drugog svetskog rata jedna od glavnih aktivnosti država pobednica bila je usmerena na stvaranje poretka koji će onemogućiti sukobe u budućnosti. Na tlu Evrope konkretizaciju ove ideje predstavljale su Evropske zajednice: Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju.

 

Evropska zajednica za ugalj i čelik (ECSC) osnovana je potpisivanjem Ugovora o osnivanju 1951. godine u Parizu, poznatog kao Pariski ugovor. Pariski ugovor izrađen je na osnovu Šumanove deklaracije, delo francuskog ministra spoljnih poslova Roberta Šumana, koja je predviđala stvaranje zajednice nadnacionalne proizvodnje uglja i čelika Francuske i Nemačke, sa ciljem obnove teške industrije u Evropi i omogućavanja snažnog privrednog razvoja. Stvaranjem zajednice došlo je do ujedinjavanja industrija uglja i čelika Francuske, Nemačke, Italije, Holandije, Belgije i Luksemburga, a dalje, značilo formiranje zajedničkog tržišta za ugalj i čelik. To je rezultovalo ukidanjem svih carina u trgovini čelikom, ugljem i gvožđem između država članica i uvođenjem zajedničke carinske tarife prema zemljama izvan ove zone. Organi zajednice bili su: Visoka vlast kao rukovodeće telo, Skupština koja je imala savetodavnu ulogu, Savet ministara i Sud pravde. Po slovu Pariskog ugovora, trajanje ove organizacije je bilo ograničeno na 50 godina – 23. jula 2002. Godine ona je prestala da postoji, a njene nadležnosti su prenete na Evropsku zajednicu.

Evropska ekonomska zajednica (EEC) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EUROATOM) osnovane su potpisivanjem Ugovora o osnivanju 1957. godine u Rimu, poznatih kao Rimski ugovori, od strane istih šest evropskih država. EEC predstavljala je integraciju svih privrednih grana i glavnih oblasti ekonomije kroz stvaranje zajedničkog tržišta bez međusobnih ograničenja, uz zajedničku carinu i obezbeđenje slobodnog kretanja robe, usluga, ljudi i kapitala. EUROATOM integrisala je nuklearne potencijale zemalja članica sa ciljem stvaranja i razvoja mirnodopske nuklearne industrije u Evropi i obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja energijom. Organi zajednica su bili: Parlamentarna skupština zajednička za sve tri Zajednice, Sud pravde, takođe kao zajednički organ, Komisija i Savet kao pojedinačni organi za svaku zajednicu. U cilju lakše koordinacije njihovih politika, Ugovorom o objedinjavanju organa 1965. godine stvoreni su jedinstvena Komisija i Savet kao zajednički organi.

 

Evropskim zajednicama od sedamdesetih godina XX veka pristupaju i druge evropske države: Danska, Irska i Velika Britanija 1973. godine, Grčka 1981. godine, Portugal i Španija 1986. godine. U Luksemburgu je 1986. godine potpisan Jedinstveni evropski akt, koji je sadržao izmene i dopune osnivačkih ugovora Evropskih zajednica i regulisao evropsku saradnju u oblasti spoljne politike, čime, proces evropskih integracija dobija i politički karakter. Zatim, 1992. godine Ugovorom iz Mastrihta stvorena je Evropska unija u čiju su strukturu, kao prvi stub, ušle Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica preinačena u Evropsku zajednicu i Evropska zajednica za atomsku energiju.

Evropska unija predstavlja zajednički okvir delovanja Evropskih zajednica proširen novim oblicima saradnje evropskih država. Uz moto „Ujedinjeni u različitosti“ EU danas broji 28 država, a Republika Srbija nastoji da bude dvadesetdeveta ili već neka naredna.

 

Bojana Arsenijević

 

Izvori:  Međunarodno javno pravo,Branimir M. Janković, Zoran Radivojević, Niš, 2014, www.obuka.seio.gov.rs.(Slike: www.rts.rs, fr.maieutapedia.org, sr.wikipedia.org.)

 

0