Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) Narodna skupština Republike Srbije usvojila je novembra 2004. godine i u pravni poredak unela pravo na slobodan pristup informacijama. ZSPIJZ predviđa specifičan, dvojan ‘mehanizam’ za zaštitu prava. Polazeći od Preporuke koja u svrhu ostvarivanja i zaštite prava na slobodan pristup informacijama preporučuje uspostavljanje nezavisnog tela u ovoj oblasti, te odgovarajućih iskustava zemalja koje su sledile ovu preporuku, ZSPIJZ je ustanovio takvo telo – Poverenika za informacije od javnog značaja. Ali je i napravio jedan važan izuzetak u odnosu na generalnu nadležnost Poverenika da postupa po žalbama protiv svih organa vlasti, pa on nema nadležnosti u odnosu na tzv. šest najviših organa vlasti. Zaštita prava u odnosu na te organe ostvaruje se tužbom Upravnom sudu. Podaci iz prakse zaštite prava u postupku pred Poverenikom i u sudskom postupku su u velikoj dispoporciji što aktuelizuje i o dranije prisutne dileme u vezi sa dvojnošću mehanizma zaštite prava.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji štiti ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Radi ostvarivanja poslova iz svog delokruga Poverenik, u osnovi, raspolaže sa dve vrste ovlašćenja – onim koji se odnose na njegovo delovanje kao drugostepenog organa koji pravo na zaštitu podataka o ličnosti štiti u postupku po žalbi i onim koji se odnose na njegovo delovanje kao nadzornog organa u funkciji sprovođenja zakona.

Poverenik donosi odluku po žalbi najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja žalbe. Prethodno on žalbu dostavlja rukovaocu, radi odgovora na žalbu odnosno izjašnjenja, a po potrebi preduzima i druge radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja odluke po žalbi. U tu svrhu Povereniku odnosno licu koga on posebno ovlasti, rukovaoc omogućiće uvid u podataka odnosno zbirku podataka, svoje opšte akte i prostorije i opremu koje koristi.

Odlučujući po žalbi Poverenik može odbaciti neblagovremenu i neurednu žalbu, odnosno odbiti neosnovanu žalbu. Kad utvrdi da je žalba osnovana Poverenik će rešenjem naložiti rukovaocu da u određenom roku postupi po zahtevu .

Rešenje Poverenika po žalbi je obavezujuće, konačno i izvršno. U slučaju potrebe Vlada obezbeđuje izvršenje rešenja Poverenika.

qqqq

U izršavanju ove nadležnosti, Poverenik je po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ovlašćen da:

  • rešava po žalbama protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ZSPIJZ, odnosno po žalbama zbog nepostupanja organa vlasti po zahtevu tražioca informacija ili onemogućavanja na drugi način ostvarivanja ovog prava;
  • prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ZSPIJZ i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;
  • daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;
  • predlaže organima vlasti preduzimanje mera u cilju unapređivanja njihovog rada uređenog ZSPIJZ;
  • preduzima mere potrebne za obuku zaposlenih u državnim organima i upoznavanje zaposlenih sa njihovim obavezama u vezi sa pravima na pristup informacijama od javnog značaja, radi delotvorne primene ZSPIJZ;
  • obaveštava javnost o sadržini i pravima utvrđenim u ZSPIJ;
  • ima pravo pristupa i uvida u svaki nosač informacija na koji se odnosi ZSPIJZ (čl.26.st.2.);
  • može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata i
  • obavlja i druge poslove određene ZSPIJZ i drugim zakonima.

Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (ZSPIJZ) uređuju se načela obrade podataka o ličnosti, nadležnost organa za zaštitu podataka o ličnosti, posebni vidovi obrade, prava lica i zaštita prava lica povodom obrade, obaveze povodom obrade, iznošenje podataka

Cilj ovog zakona jeste da svakome obezbedi zaštitu podataka o ličnosti radi ostvarivanja prava na privatnost i ostalih prava i sloboda.

Četiri su osnovna zakonska prava u pogledu pristupa informacijama od javnog značaja:

  1. pravo tražioca da mu bude saopšteno da li organ javne vlasti poseduje određenu informaciju, odnosno da li mu je ona dostupna;
  2. pravo tražioca da mu se informacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se, bez naknade, omogućiti uvid u dokument koji tu informaciju sadrži;
  3. pravo tražioca da dobije kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova izrade kopije dokumenta i
  4. pravo tražioca da mu se kopija dokumenta pošalje na adresu poštom, faksom, elektronskim putem ili na drugi način, uz uplatu propisane naknade u visini nužnih troškova upućivanja.

Ako je tražena informacija već dostupna javnosti, pravo je tražioca da ga organ uputi na to gde je i kada ona objavljena.

Ako dokument sadrži delove koje javnost nema opravdani interes da zna, tražilac ima pravo da mu organ javne vlasti učini dostupnim ostale delove tog dokumenta.

Možete pogledati više informacija o pravu  na slobodan pristup informacijama OVDE, kao i na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

 

Sonja Georgijeva

 

0