Kada ljudima date slobodu da rade šta žele, oni obično imitiraju jedni druge.“
Erik Hofer

Šta je konformizam?

Ljudi su socijalna bića. Živimo okruženi ljudima, radimo sa njima, upućeni smo jedni na druge. Motivi za udruživanjem i pripadanjem u osnovi su ljudskog ponašanja, i baza su za društveni život ljudi. Kada se govori o važnosti ovog socijalnog motiva, često se naglašava upravo potreba da se bude povezan sa drugima, odnosno da se pripada određenoj grupi, i što je još važnije, da se u toj grupi bude prihvaćen.

Motiv za pripadanje grupi kao takvoj u psihologiji se naziva gregarni motiv (ili motiv stada), dok se motiv za pripadanje jednoj, konkretnoj grupi još naziva i afirmativni motiv.

Konformiranje predstavlja spremnost da se prihvati mišljenje i ponašanje drugih osoba, članova grupe kojoj pojedinac pripada, a pritom za takvo ponašanje nema racionalnih razloga, niti je osoba prisiljena na isto. Osoba se nečemu konformira (prilagođava, stapa se) samo iz razloga što neko drugi, za osobu važan, ili grupa sama po sebi, tako razmišlja ili čini. Iako postoje individualne razlike među ljudima u spremnosti na konformiranje, ono je u osnovi opšta odlika svih ljudi i snažna pokretačka snaga.

Vrste konformizma

Postoje dva vida konformiranja – pravo ili potpuno, i praktično konformiranje.

Pravo (potpuno) konformiranjeje stvarna promena stavova, mišljenja i vrednosti u skladu sa pritiskom grupe kojoj se pripada. Osoba zaista misli ono što govori, uvek ima „opravdanje“ za ono što čini, i doživljava svoj identitet kao kopiju grupnog identiteta.

U slučaju praktičnog konformiranja, osoba zadržava vlastito mišljenje i način rezonovanja u vezi sa određenim stvarima, i može da se ne složi sa stavovima grupe, ali iz straha da bi sebi mogla da nanese štetu, da će je drugi članovi odbaciti, ili iz velike želje za osećanjem pripadanja, saopštava stavove grupe i ponaša se kao i ostali.

 

Konformiranje ne znači gubitak sebe

Daleko od toga da je konformizam potpuni gubitak granica i depersonalizacija ličnosti. Ono samo predstavlja socijalnu pojavu ka prihvatanju određenih „pravila igre“ odnosno „pravila grupe“. Može trajati i samo nekoliko sati, kao u slučaju čuvenog Ešovog eksperimenta, gde su ispitanici u ogromnoj većini, usled uticaja grupe, izveštavali da su prikazane linije na ekranu, očigledno i veoma jasno različite dužine – jednake. Nekoliko osoba, „navodnih“ ispitanika, namerno je davalo netačne odgovore, i pod snažnim uticajem većine, veliki procenat „pravih“ ispitanika je, uprkos očuvanoj vizuelnoj percepciji i jasnoj situaciji ispred sebe, izveštavalo isto kao i većina, i grešilo.

Rezultati pokazuju da su ljudi skloni konformiranju (nekritičkom prihvatanju mišljenja većine) u grupnim situacijama čak i kada je situacija toliko “čista” da se svodi na tako jednostavan perceptivni zadatak kao što je merenje linija.

„Pristao sam, biću sve što hoće…“

Motiv za konformiranjem nije isto što i poslušnost. Razlika je, pre svega, što je kod konformizma reč o stvarnom ili fiktivnom pritisku od strane grupe ljudi, a ne od strane pojedinca. Kada se kaže „stvarni pritisak“, ne misli se na nasilnu prisilu od strane grupe – osoba svojevoljno prihvata određena pravila i grupne stavove. Takođe, poslušnost ili pokoravanje uvek podrazumevaju izvesno očekivanje u slučaju nepoželjnog ponašanja – na primer kaznu ili uvredu. Kod konformiranja ne postoji nikakva agresivna prisila za prihvatanjem grupne dinamike i principa. Osoba prosto teži da se uklopi, da bi se osetila kao deo grupe, ravnopravan član, da spreči osećanje odbačenosti. Snaga konformizma izuzetno je jaka jer drži osobu na okupu sa drugima i umanjuje verovatnoću eventualnog odbacivanja, odnosno strah, koji je neopipljiv, ali intenzivan.

Takođe, neka istraživanja su pokazala da spoljni pritisak izaziva smanjenje spremnosti osobe da se pokori. Povećanje pritiska i prisila često izazivaju suprotan efekat kao reakciju čoveka da se odupre prisili. Kada se neko, s druge strane, konformira, samoinicijativno prihvata eksplicitna ili neizgovorena pravila i grupne vrednosti, stapa se sa grupom, i kao „član“, ponaša se u skladu sa tom ulogom.
Činioci konformiranja

Na spremnost na konformiranje i stepen ove pojave utiče više faktora:

Uzrast – deca i mladi češće se i intenzivnije konformiraju nego odrasle osobe.
Pol – žene su sklonije konformizmu od muškaraca.
Stepen nejasnoće situacije – ukoliko je situacija nejasnija, konformiranje je veće.
Stepen jedinstvenosti grupe – što je grupa jedinstvenija, konformiranje je veće.
Neke crte ličnosti – Samostalne osobe, sa izgrađenim granicama prema spolja, identitetom i integritetom ličnosti, kao i inteligentnije osobe, manje su sklone konformizmu. Takođe, ljudi sa višim samopouzdanjem i samopoštovanjem, kao i oni koji sebe smatraju kompetentnim, sa manjom verovatnoćom će postati konformisti.
Privlačnost grupe za pojedinca – što se grupa opaža privlačnijom, konformiranje je veće.
Javno ili privatno izjašnjavanje – konformiranje je veće u situacijama kada osoba javno i u grupi treba da iznese svoje mišljenje ili da potvrdi stav grupe, nego u slučajevima kada razgovara sa bliskom osobom, roditeljima ili razmišlja u sebi.

                                                                                                                                                                                         

 

Kako se odupreti konformizmu?

Postoji mnogo načina da se otmete zavodljivom pritisku grupe koji vam na dlanu daje svoja pravila i stavove koje ne morate kritički da razmatrate i analizirate. Neki od njih su:

Informisanost: Nemojte biti lenji da učite putem otkrića i sami dođete do određenih zaključaka. Samostalno formiranje stavova vrednije je i autentičnije od prihvatanja gotovih, unapred definisanih.
Izuzetno je važno imati svoje obrazloženje, jer nas ono čini ipak samo delom grupe, figurom na pozadini, a ne pozadinom.

Istupanje iz gomile: Ljudima je često neprijatno da se ističu i budu drugačiji od drugih kada je uticaj grupe jak, a ponekad je i neprihvatljivo suprotstaviti se.
Ukoliko je Vaš stav drugačiji, i iz bilo kog razloga osećate da ne treba da se složite, nemojte se predati i ćutati. Uostalom, nije neophodno da javno istupite i suprotstavite se. Dovoljno je da ostanete verni sebi i svom osećaju.
Ako dođe do situacije kada se od vas očekuje da potvrdite stav grupe koji ne podržavate, objasnite svoj, sa svoje tačke gledišta.

Pogledajte i prethodno pomenuti Ešov eksperiment:

 

Izvori: psihoverzum.com, pricajmootome.rs, wikipedia.org

 

Nevena Petrović

0