Korupcija je prisutna u svim društvenim strukturama, u manjem ili većem obimu, među ljudima različitih profesija i zanimanja. Na osnovu nedavno sprovedenog istraživanja, po mišljenju građana Srbije, zdravstveni radnici su zauzeli (ne)slavno drugo mesto na listi najkorumpiranijih zanimanja.

 

Zašto je zdravstveni sektor podložan korupcijji?

Neuravnoteženost informacija – doktor ima mnogo više informacija o sistemu nego građani. Informacije građanima nisu dovoljno dostupne i  nisu dovoljno transparentne. Mali broj ljudi zna kakve prednosti ima i koja su njihova prava, kao pacijenata. Zdravstveni radnici imaju više informacija od pacijenata, farmaceutske kuće imaju više informacija o lekovima nego vladine institucije, koje odobravaju te lekove i  koje vrše nabavku. Ljudi ne znaju koje su nadležnosti poverenika za zaštitu pacijenata, koji postoji u svakoj zdravstvenoj ustanovi  ili mu ne veruju, jer on najčešće iz institucije i potiče.

Kompleksnost zdravstvenog sistema – veliki broj aktera je uključen, postoje mnogobrojni,  različiti odnosi između pružaoca zdravstvenih usluga i samog pacijenta (primarna, sekundarna zdravstvena zaštita). Jako je teško primeniti mere nadzora, otkriti korupciju i promovisati transparentnost.

 

Tipovi korupcije koji se mogu naći u javnom sektoru su:

  • Pronevera i krađa – preusmeravanje novca za lečenje na lične račune i krađa medicinske opreme ili materijala zarad lične upotrebe, prodaje ili upotrebe u privatnoj praksi.
  • Korupcija u javnim nabavkama je vezana za usluge koje ustanova prima (cišćenje, hranu, izgradnju novih objekata, kupovinu materijala  itd). Direktori zaduženi za nabavke mogu da prime ili traže nagradu kako bi sklopili ugovor sa određenom firmom ili kompanijom.
  • Korupcija u nabavci i propisivanju lekova postoji kad se traži mito da bi se odobrila prodaja nekog leka.
  • Korupcija pri pružanju usluga (direktna):
  • Iznuda ili primanje mita za usluge koje bi trebalo da budu besplatne.
  • Iznuda ili primanje mita za pomeranje na listi čekanja ili dodatni/bolji tretman;
  • Upućivanje iz državnih u privatne bolnice – Konflikt interesa;
  • Lekari rade u privatnim klinikama u radno vreme.

 

Posledice :

    • Korupcija u javnim nabavkama dovodi do viših cena i posledično manje novca za tretman pacijenata, kupovinu nove opreme ili lekova;
    • Korupcija u javnim nabavkama dovodi do korišćenja lošijih proizvoda ili usluga;
    • Zdravlje pacijenata može biti ugroženo nekvalitetnim lekovima ili lažnim tretmanom;
    • Siromašni ne mogu da priušte zdravstvenu negu (zbog mita prilikom pružanja usluga);
    • Veći broj ljudi može da odluči da ne plaća nacionalno zdravstveno osiguranje;
    • Gubitak reputacije i vere u celokupan zdravstveni sistem.

 

Načini suzbijanja korupcije u zdravstvu

Proces suzbijanja korupcije u zdravstvu je veoma složen. Akcenat je na prevenciji, jer je jeftinija i efikasnija od kažnjavanja. Edukacijom se ljudi podstiču da u sebi stvore motiv i daju svoj  doprinos  u zajedničkoj borbi protiv korupcije (buđenje moralnih načela).

PREVENCIJA –OTKRIVANJE –KAŽNJAVANJE

Isticanjem transparentnosti i odgovornosti se smanjuje manevarski prostor koji se koristi za  sve vidove zloupotreba i mahinacija. Tek tada je ceo proces potpun i može dati očekivane rezultate.

Konkretni mehanizmi za sprečavanje korupcije u zdravstvu su različiti:

  • Poboljšanje zarada zaposlenih u zdravstvu;
  • Kampanje, promocije etičkih standarda i integriteta među zaposlenima u zdravstvu;
  • Ustanovljavanje institucija kojima se korupcija može prijaviti van zdravstvenih ustanova;
  • Mehanizme ocenjivanja rada zdravstvenih radnika od strane pacijenata;
  • Kampanje namenjene informisanju građana (o finansiranju zdravstva, problemu korupcije, mogućnostima izbora lekara itd).

 

Transparentnost

  • Zdravstvene ustanove i institucije treba da učine dostupnim infomacije o budžetima i kvalitetu pruženih usluga;
  • Revizija od strane nezavisnih revizora (angažovanih od strane lokalne samouprave);
  • Javno objavljivanje infomacija o nabavkama, uslovima, procesu selekcije, ugovorenim poslovima itd. (na internetu).

Na nivou lokalne samouprave treba  ustanoviti mehanizme zaštite “duvača u pištaljku”, koji prijavljuju slučajeve korupcije. Oni danas u Srbiji nemaju ni pravnu ni faktičku zaštitu.

Odgovornost

  • Javne usluge (npr. zdravstvo) se pružaju zarad dobrobiti građana i finansiranju se iz poreza ili doprinosa. Zbog toga su oni koji pružaju usluge odgovorni građanima;
  • Lokalna samouprava treba da obezbedi mogućnost građanima da nadgledaju i ocenjuju trošenje sredstava i pružanje usluga;
  • Građani ili njihove institucije treba da imaju mehanizme nadgledanja javnih nabavki na nivou zdravstvenih ustanova. Ključ ovog nadgledanja je pristup informacijama;
  • Građani ili njihove institucije treba da imaju mehanizme nadgledanja pružanja usluga zdravstvenih ustanova.

Izvori: www.acas.rs, wikipedia.org, facebook.com/glasnozazdravstvonis

Vanja Švetska 

0