U ustanovi kulture ,,Parobrod” održana je promocija albuma ,,Little Box” kompozitora Radeta Sklopića koji je publici poznatiji kao DJ Raid.

Posetioci promocije imali su priliku da prisustvuju izložbi neobičnog koncepta: Svaka od 12 kompozicija sa albuma bila je propraćena umetničkom fotografijom Ane Danilović. Pored  fotografija stajalo je  12 mp3 plejera sa slušalicama kako bi posetioci čuli kompozicije i videli na fotografijama kako su ih autori sami doživeli.  Takođe, svaka fotografija je imala i prateći tekst u kojem je kompozitor sam objasnio šta je želeo da kaže određenom kompozicijom i na koji deo njegovog života se ona odnosi.

Na samoj promociji zainteresovani su mogli da kupe album po promotivnoj ceni, ali i da razgovaraju sa kompozitorom.

Naša ekipa je ovom prilikom pitala DJ Raida da nešto više o svom radu i  planovima ispriča za Kapital magazin

 

Kada ste došli na ideju da  scratch zamenite klavirom i komponovanjem? 

To se desilo prirodno, zato što ja tvrdim da je gramofon instrument. Ja sa gramofona ne puštam samo muziku, nego ga sviram, tako da su te stvari veoma bliske. Scratch je više ritmički instrument i zato sam oduvek imao potrebu da savladam i jedan melodijski. Meni je melodija nešto jako zanimljivo, a klavir fascinantan instrument, zbog toga je moja odluka otišla u tom pravcu. Ima tu raznih uticaja, ali svakako me je to oduvek privlačilo, a i posle toliko godina skrečovanja mi je trebalo nešto novo.

Koliko se ta dva načina stvaranja razlikuju?

Scratch odnosno takozvani “turntablism”, je mlada “urbana” umetnost koja je nastala pre nekih skoro četrdeset godina, dok je klavir ipak instrument sa dugom tradicijom. Suštinski se ne razlikuju mnogo. Oba instrumenta zahtevaju posvećenost, izučavanje i mnogo vežbanja. Jedina razlika je u tome što o klaviru već mnogo toga znamo. Znamo kako funkcionišu harmonije, odavno smo razvili tehnike sviranja i razne stilove muzike, prosto, postoji dugo godina, pa su ljudi otkrili već mnogobrojne mogućnosti koje taj instrument nudi, dok se scratch, odnosno “turntablism” još uvek razvija i u fazi je “otkrivanja”.

Odakle je potekla  inspiracija za ovakav, jedinstveni, vid promocije?

Ideja o spajanju vizualne umetnosti sa muzikom nije nešto novo, ali meni je oduvek bilo privlačno da muzika i fotografija na razne načine ispričaju istu priču. U tu svrhu sam napisao opise za Anu Danilović, koja je radila fotografije, kako bi joj bilo lakše da prikaže suštinu toga što sam hteo da kažem kroz muziku. Do kraja sam prelomio da ti tekstovi budu i u knjižici koja ide uz CD, i to se onda sklopilo u jedan koncept. Imamo fotografije koje podvlače poentu muzike, imamo tekstove koji daju dodatno objašnjenje. To je sve sklopljeno u izložbu na kojoj ljudi mogu istovremeno da gledaju fotografije, čitaju prateće tekstove i slušaju muziku.

Kako će početak solo karijere uticati na Vašu saradnju sa Marčelom i “Filterima”?

Verovatno ne mnogo, jedino što me čeka malo više obaveza nego do sada. Svako od nas već sada ima mnogo drugih aktivnosti pored zajedničkog stvaranja, pa se snalazimo kako umemo i znamo. Marko i ja smo u poslednje vreme radili nekoliko pozorišnih predstava, ja držim radionice za DJ-ing, ali to opet ne utiče mnogo na naš zajednički rad.

Nedavno je Marko u jednom intervjuu pomenuo da ste prekinuli rad na muzici za jednu predstavu. Šta se dešava na tom planu?

Više smo prekinuti nego što smo prekinuli. A to je zato što živimo u zemlji koja je prevazišla čak i cenzuru! Nažalost smo ušli u eru autocenzure, u kojoj se ljudi plaše da sarađuju na nekim projektima koji su možda previše kritični prema režimu, pa makar to bila i satirička dečija predstava. Iz prostog razloga što mogu da izgube posao. Zaista ne znam šta više da kažem, prosto, žalosno je.

Kako ce dalje teći promocija albuma? Da li će “Little Box” moći da se čuje i uživo?

Već sada su stigle neke ponude, recimo iz Novog Sada da se postavi izložba tamo. Nadam se da će se otvoriti još koja mogućnost u narednom periodu, to će sigurno biti dobar način promocije. Sa druge strane su tu socijalne mreže i internet. Moći će da se kupi u nekoliko radnji u Srbiji kao i u Švajcarskoj, što mi je veoma bitno. S obzirom na to da je u pitanju album koji nema jezičku barijeru, nema razloga da se ograničim samo na naše područije. Live će još malo da sačeka, zato što moram da smislim način kako bi se izvodile kompozicije uživo, ali da ipak ostanu bliske orginalima sa CD-a. Najveći problem jeste veliki broj instrumenata koje sam koristio. To zahteva mnogo ljudi na bini i veliku organizaciju, što opet donosi razne komplikacije.

 

 

 

Sudeći prema dosadašnjim komentarima posetilaca može se reći da je ,, Little Box“ još jedan u nizu uspešnih projekata ovog kompozitora i DJ-a. Iako ovakav vid umetničkog izražavanja nije toliko zastupljen u našoj zemlji album je izazvao dosta pažnje. Stoga, može se reći da je ,,Mala kutija” ušla na velika vrata.

 

Aleksandra Marković

0