Monetarna politika, kao politika upravljanja celokupnim monetarnim sistemom jedne države, predstavlja jednu od najznačajnijih ekonomskih politika. Osnovne nadležnosti monetarne politike su održavanje monetarne i finansijske stabilnosti jedne zemlje, održavanje stabilnog nivoa cena putem targetiranja inflacije, upravljanje deviznim rezervama zemlje i upravljanje količinom novca u opticaju.

Monetarnu politiku u jednoj državi sprovodi nacionalna centralna banka te države.  Monetarnu politiku Republike Srbije sprovodi Narodna banka Srbije, koja definisanje ciljeva monetarne politke u Srbiji sprovodi u dogovoru sa Vladom Republike Srbije. U skladu sa Sporazumom Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije o ciljanju (targetiranju)  inflacije i  Memorandumom  Narodne  banke  Srbije  o  monetarnoj strategiji,  kojima  se  Narodna  banka  Srbije  obavezala  da,  u  saradnji  s  Vladom  RS, utvrđuje  ciljane  stope  inflacije,  Monetarni  odbor  Narodne  banke  Srbije  utvrđuje ciljane  stope  ukupne  inflacije. Osnovni instrument monetarnog regulisanja kojim su služi Narodna banka Srbije je referentna kamatna stopa, koju NBS primenjuje u sprovođenju glavnih operacija na otvorenom tržištu. Referentna kamatna stopa predstavlja stopu prema kojoj se određuju ostale kamatne stope i čijom promenom se te stope menjaju. Referentna kamatna stopa koju je propisala Narodna banka Srbije iznosi 9,50%, a kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice uvećavaju se ili umanjuju za 2,5 procentnih poena.

Pregled kamatnih stopa Narodne banke Srbije

 

 

Evropska centralna banka je vrhovna monetarna institucija zemalja članica Evrozone. U sprovođenju monetarne politike Evropska centralna banka pridržava se principa kojima se rukovodila Cenralna banka Nemačke, odnosno Bundesbanka. Kao primarni cilj Evropske centralne banke navodi se stabilnost cena. Ovaj cilj se odnosi na održavanje stabilnosti opšteg nivoa cena, bez inflacije ili deflacije. Iako je cilj održavanja cenovne stabilnosti definisan još Sporazumom o osnovanju Evropske unije, u samom početku nije blio precizirano na šta se konkretno ovaj cilj odnosi. Zbog toga Evropska centralna banka 1998. godine jasnije definiše ovaj cilj, povezujući stabilnost cena sa harmonizovanim indeksom potrošačkih cena. Da bi stabilnost cena bila ostvarena, ovaj indeks u Evrozoni treba da bude ispod 2%. To u suštini znači da se planirani nivo inflacije u zemljama članicama Evrozone kreće u intervalu od 0 do 2%.

Operacije na otvorenom tržištu su najvažniji instrument monetarne politike kako Narodne banke Srbije, tako i monetarne politike Evropske centralne banke. Sprovode se sa ciljem regulisanja likvidnosti bankarskog sektora, uticaja na kretanje kamatnih stopa i davanja signalnog stava o monetarnoj politici. Operacije na otvorenom tržištu koje sprovodi Narodna banka Srbije mogu se razvrstati na glavne operacije, operacije dužih ročnosti, i operacije finog podešavanja. Narodna banka Srbije sprovodi operacije na otvorenom tržištu obavljanjem transakcija repo (repo prodaja hartija od vrednosti i repo kupovina hartija od vrednosti) ili trajne kupovine i prodajom hartija od vrednosti. Sa druge strane, Evrosistem sprovodi redovne nedeljne operacije na otvorenom tržištu za odžavanje likvidnosti, ali i operacije tromesečnih operacija odžavanja likvidnosti.

Drugi bitan instrument monetarnog regulisanja je obavezna rezerva. Kod Narodne banke Srbije, ona predstavlja određeni iznos sredstava koji su banke dužne da drže na specijalnom računu koji se nalazi kod centralne banke. Narodna banka Srbije stopu obavezne rezerve koristi samo kao pomoćni instrument u sprovođenju monetarne politike. Odluku o visini stopa i osnovici za obračun obavezne rezerve donosi Izvršni odbor Narodne banke Srbije. Obavezna rezerva u monetarnoj politici Evropske centralne banke odnosi se na obavezu banaka da izdvajaju određeni iznos sredstava na posebne račune kod svojih nacionalnih centralnih banaka. Stopu obavezne rezerve, po kojoj se obračunava iznos sredstava koje banke moraju izdvojiti,  utvrđuje Savet guvernera Evropske centralne banke i ona iznosi 2%.

Stalne olakšice centralne banke predstavljaju su još jedan bitan instrument monetarnog regulisanja. Stalne olakšice i kod Narodne banke Srbije i kod Evropske centralne banke mogu biti kreditne olakšice, odnosno krediti za likvidnost,  i depozitne olakšice.

 

Jovana Tomašević

Izvori: Marković D. (2003), Monetarne finansije, Lomović i ostali, Kragujevac, www.nbs.rs,  www.ecb.europa.eu,  www.b92.net.

 

 

0