Fudbal, ta magična igra koju nazivaju najvažnijom sporednom stvari na svetu, nekada igra koju su igrali siromašni, a gledali bogati, igrala se davno pre nego što su svetski fudbalski moćnici rešili da koplja ukrste najbolje svetske reprezentacije kako bi se znao onaj koji može biti samo jedan – prvak sveta. Na tu ideju FIFA, na čelu sa predsednikom Žilom Rimeom, po kome će trofej namenjen svetskom prvaku nositi ime sve do 1970. godine, došla je još 1928. godine. Ideja je bila da se takmičenje za prvaka sveta održava tokom olimpijade, perioda između dveju olimpijskih igara. Za one koji ne znaju, olimpijada je zapravo period od 4 godine između dveju olimpijskih igara. Odlučeno je da se prvo svetsko prvenstvo održi 1930. godine. Jedino pitanje bilo je – gde? Za domaćina se kandidovalo više zemalja: Italija, Holandija, Mađarska, Švedska, Španija i Urugvaj. I pored ovoliko evropskih kandidata, kao i toga što je kongres FIFA na kom je domaćin odlučen održan u Barseloni godinu dana pre prvenstva, izbor je pao na latinoameričku zemlju s one strane Atlantika – Urugvaj. Zašto? Urugvajci su jedini ponudili da plate sve putne i hotelske troškove svim reprezentacijama, obećali su izgradnju velelepnog stadiona na kome će se prvenstvo igrati, a njihova selekcija bila je već dvostruki uzastopni olimpijski prvak.

Ova odluka FIFA očigledno nije naišla na pozitivan odjek među evropskim selekcijama, tako da su se u pravcu Montevidea te 1930. godine otisnule tek 4 evropske reprezentacije: Francuska (Žil Rime je bio Francuz), Belgija, Rumunija (kralj Karol je morao lično da interveniše da bi svojim reprezentativcima obezbedio slobodno odsustvo sa radnih mesta) i, pogađate već, Jugoslavija (suočena sa bojkotom hrvatskih igrača od kojih je igrao samo Bek, zbog političkih dešavanja tog vremena). Za ovo prvenstvo nisu igrane kvalifikacije, već su reprezentacije dobile učešće po pozivu. Osim pomenutih evropskih zemalja, na Prvom svetskom prvenstvu su učestvovali još i domaćin Urugvaj, zatim Brazil, Argentina, Čile, Paragvaj, Bolivija, Peru, Meksiko i SAD, njih ukupno 13. Iz današnje perspektive gledano, ovo bi bila Kopa Amerika pojačana evropskim reprezentacijama. Ipak, grad i zemlja koji su slavili te 1930. godine stogodišnjicu nezavisnosti, bili su u tom trenutku prestonica sveta.

Lopta sa Prvog svetskog prvenstva

Lopta sa Prvog svetskog prvenstva

 

Ovaj pilot-projekat bio je specifičan po mnogo čemu. Skoro sve evropske selekcije, izuzev Jugoslavije, na prvenstvo su stigle jednim istim brodom. Žreb za takmičenje održan je na licu mesta. Stadion, velelepni Sentenario u Montevideu, sa svojih 100.000 mesta, ni na dan otvaranja prvenstva nije bio završen, već je tek petog dana takmičenja pušten u pogon, a prvenstvo se igralo na još dva stadiona u Montevideu. Valjda nas zato i ne čudi što je i danas, u XXI veku, ista situacija sa Brazilom, gde do prvenstva ima još nekoliko dana, a stadion u Sao Paolu gde će meč otvaranja odigrati Brazil i Hrvatska još uvek nije gotov. Latinosi i mi imamo tako sličan mentalitet, pa nam je valjda lako da to razumemo. Prvenstvo sa 13 ekipa je otpočelo 13. jula 1930. utakmicom između Francuske i Meksika. Pred 4.444 gledalaca, „galski petlovi“ su slavili ubedljivo sa 4:1, a svoje mesto u istoriji obezbedio je Lisjen Loran, strelac prvog gola u istoriji svetskih prvenstava. Francuze je predvodio kapiten Aleksandar Vilaplan, kasniji saradnik nacista osuđen na smrt zbog izdaje. Francuzi su bili akteri još jedne zanimljivosti ovog turnira, kada je brazilski sudija Almeida Rego odsvirao kraj njihove utakmice protiv Argentine 6 minuta pre kraja, u trenutku kad su gubili sa 2:1 i imali izglednu šansu za gol. To su neka srećna vremena u koja su se Brazilci i Argentinci još uvek voleli… Prvi strelac het-trika na jednom svetskom prvenstvu bio je Amerikanac, Bert Petnoud, koji je svom timu doneo pobedu od 3:0 protiv Paragvaja. Dugo se smatralo da je najbolji strelac tog turnira, Argentinac Giljermo Stabile, bio strelac prvog het-trika, ali je svoje mesto u analima zasluženo zauzeo ovaj Amerikanac. Inače, Stabile, prozvan i „El Filtrador“, je sa svojih 8 golova bio prvi strelac turnira, a kasnije je završio karijeru u Crvenoj zvezdi, ali ne beogradskoj, već francuskoj.

Ulaznica za utakmicu Svetskog šampionata u Urugvaju

Ulaznica za utakmicu Svetskog šampionata u Urugvaju

 

U polufinalu su se našle dve latinoameričke ekipe, Urugvaj i Argentina, a nasuprot njih je jedina od evropskih ekipa bila Jugoslavija, kao i SAD, kojima je polufinale tog prvenstva najveći uspeh u istoriji. „Urusi“ i „gaučosi“ su oduvali svoje rivale u polufinalu, teniskim žargonom rečeno su im prepustili samo po jedan gem, slavivši sa po 6:1. Jugoslavija je uspela da povede protiv Urugvaja, ali su domaćini preokrenuli uz pomoć famoznog policajca koji im je dodao loptu iz gol-auta. Da li je to samo još jedan od naših mitova i traženja razloga za poraz, ostaće misterija… Komšije su zakazale svoj finalni duel na Sentenariju, 30. jula 1930, a tridesetak hiljada Argentinaca prešlo je River Plejt, tj. reku Platu koja ih razdvaja od Urugvaja kako bi posmatrali finale. Prvo poluvreme je proteklo u znaku Argentinaca koji su poveli sa 2:1, što bi verovatno dovelo do talasa samoubistava temperamentnih Urugvajaca da njihovi „selesti“ nisu preokrenuli rezultat. „Tačku na i“ stavio je Ektor Kastro, hendikepirani jednoruki Urugvajac, koji je minut pre kraja postavio konačan rezultat – Urugvaj 4, Argentina 2. Slavlje na ulicama Montevidea je moglo da počne, karneval koji je tih dana trajao u samom gradu je postao još veseliji, bučniji, življi, a pehar, popularnu „Boginju“ podigao je kapiten Urugvaja, Hose Nasazi. Luis Monti, reprezentativac Argentine, nije imao tu sreću da se okiti titulom prvaka sveta na premijeri, već je morao da sačeka 4 godine i da to učini sa Italijom, čime je postao jedini igrač koji je igrao finale s dve različite reprezentacije, dok je to još uvek moglo. Zavesa na premijeru je spuštena, a ponovo će se podići četiri godine kasnije u Dučeovoj Italiji, no o tome u nekoj drugoj priči… Ako se pitate zašto nisam više pričao o Jugoslaviji, imate Bjelu i ekipu filma „Montevideo“, o njima je već mnogo toga rečeno.

 

Milan Milošević,  istoričar i veliki ljubitelj fudbala

 

Izvori: talksport.com, reprezentacija.rs, thesoccerworldcups.com, planetworldcup.com, fifa.com

 

 

0