Međunarodna istraživanja, sprovedena do 2013. godine, procenjuju da će potrošnja energije u svetu porasti za 56% između 2010 – 2040. godine. Veći deo potrošnje odvija se u zemljama van Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Cooperation and Development) poznate kao „non OECD-e“. Kod ne-OECD zemalja skok u potrošnji predviđa se za 90%, dok će kod OECD zemalja biti svega 17%. Ovo predviđanje, naravno, ne uključuje moguće izmene zakona ili politike koje bi uticale na tržište energije. Kako se ide ka razvoju obnovljivih izvora energije (OIE) i razvoju nuklearne energetike, fosilna goriva će se sve manje koristiti. Međutim, još uvek fosilna goriva predstavljaju 80% izvora svetske energije.

Dakle, usled velike potrošnje nafte, izvesno je da će nekada doći i do presušivanja njenih izvora. Moderna civilizacija je izgrađena na nafti. Sva plastika, najlon, veštačka guma (npr. automobilska), većina termoelektrana (za proizvodnju vodene pare), pesticidi i sav mogući transport, dobijaju se od nafte. S punim pravom se nafra naziva crnim zlatom.

Na konferenciji održanoj 10. decembra 2013. godine o svetskoj potrošnji nafte koju su sazvali američki vojni veterani, zaključeno je da se očekuje sledeće:

  • Globalni pad proizvodnje sirove nafte
  • Povećanje ulaganja u istraživanje novih naftnih izvora
  • Pad izvoza sirove nafte

Kada će doći do Vrhunca proizvodnje (Peak oil)?

10933293_1403690249926728_104283991_n

Vrhunac proizvodnje (Peak Oil) predstavlja, po M. King Hubbert-u, kritičnu tačku kada je postignut najviši nivo svetske proizvodnje nafte, nakon čega  proizvedena količina postepeno opada. Procena se vrši na osnovu posmatranja pojedinih naftnih izvora i polja međusobno bliskih izvora. Priča sa svakim poljem je ista – nakon otkrivanja polja kreće se sa postepenim povećanjem proizvedene količine, dostiže se vrhunac i na kraju dolazi do opadanja proizvodnje.

M. King Hubbert je 1956. prvi predvideo da će proizvodnja nafte u SAD-u dostići svoj vrhunac između 1965-1970. godine, što se i desilo. Nakon 1970. godine, SAD počinju sa povećanjem uvoza nafte, jer njihova polako počinje da ponestaje. Njegov logičan model je sada nazvan Hubertova teorija vrhunca. Za sada se ova teorija pokazala kao veoma efikasna u predviđanjima proizvodnje nafte u bilo kom delu sveta.

10921660_1403690303260056_1232812636_nNeki posmatrači, kao što stručnjaci za naftne derivate Kenneth S. Deffeyes i Matthew Simmons, veruju da će savremeni način života, prevoza robe i putnika, poljoprivreda i industrija biti ugroženi ukoliko dođe samo do porasta cene nafte, zbog velike međusobne zavisnosti. Njihova predviđanja o mogućim negativnim posledicama znatno variraju.

Ukoliko se političke i ekonomske reforme sprovode samo da bi se uticalo na cenu nafte, a ne i na njenu proizvodnju ili potrošnju, onda zemlje uvoznice mogu imati značajne ekonomske gubitke. Prema Export Land Modelu (izveštaju Dalasa i geologiste Džefrija Brovna), izvoz nafte brže opada nego njena proizvodnja, zbog domaće potrošnje zemalja proizvođača.  Ukoliko se ne stvori plan mera štednje na nivou sveta, može doći do naglog skoka cene i katastrofalnih posledica.

Optimisti predviđaju da će pad proizvodnje početi 2020. godine i da će proizvodnja postepeno opadati u narednom periodu. Dakle, čovečanstvo će imati vremena da pređe na obnovljive izvore Energije (OIE), bez promene stila života i živtnog standrada pretežno uvoznih zemalja. Ovaj model predviđa skok cene nafte, a zatim njen postepeni pad kada krene korišćenje OIE.

Pesimisti kažu da je svet dostigao vrhunac i da se sada nalazimo na samoj ivici prelomne tačke grafikona. Predviđaju i nagli pad proizvodnje, nagli skok cene nafte i  negativne reakcije ekonomije, usled nemogućnosti brzog prelaza na OIE. A reakcija će biti kolaps industrije, transporta, ulazak u ekonomsku depresiju kao i nagli pad broja stanovnika – u veoma kratkom periodu. Postoje znaci da je u prva dva kvartala 2008. godine recesija u SAD bila pogoršana skokom cene nafte.

Potražnja

Svetska potražnja za sirovom naftom je rasla u proseku, 1.76% godišnje u periodu 1994-2006 godine, zatim se povećala na 3.4% od 2003. do 2004. godine. Procenjuje se da će se potrošnja povećati za 37% (u odnosu na 2006. god.) do 2030. (na 118 miliona barela dnevno od 84 miliona barela). Potražnja će se uvećati zbog povećanja broja putničkih automobila.

Prema Hirsch izveštaju (izveštaj administracije za Energetiku vlade SAD), potrošnja nafte u transportu, u SAD, čini 68.7% ukupne svetske potrošnje. U ostatku sveta iznosi 55%. Dakle, transport je jedino polje u kojem treba tražiti način za smanjenje potrošnje.

10939300_1403690343260052_320868158_o

Još nekoliko faktora utiču na povećanje potrošnje.

Ubrzana urbanizacija, povećanje broja uređaja na električnu energiju u domaćinstvima, sve veći broj uličnih svetiljki, elektronskih reklama, automobila sa SUS motorima, električnih  automobila, dovelo je do povećanja broja termoelektrana u zemljama u razvoju – uglavnom na naftu.  A sve to dok se na drugom kraju sveta dižu dva potrošačka  giganta – Kina i Indija. To je povećalo “glad” za energijom.

Gde smo sada?

Prema izveštaju međunarodnog udruženja naučnika EWG (The Energy Watch Group) iz 2007. godine, između ostalog se kaže da će sa postojećim izvorima svet izdržati još 30 do 40 godina, ukoliko bi se rast potrošnje zaustavio odmah. Glavna neslaganja u procenama međunarodnih posmatrača dolaze od OPEC -ovih sopstvenih izveštaja (OPEC – udruženje zemalja proizvođača nafte), jer se veruje da oni namerno izveštavaju o manjim količinama da bi podigli cenu.

Bivši šef za energetska istraživanja u Deutche banci, Mark C. Levis, kaže da je svet dostigao vrhunac izvoza još 2009. i da je od tada počeo trend opadanja izvoza nafte.

Potrošnja, ipak, nezaustavljivo raste. Do njenog povećanja izrazito dolazi i u samim zemljama OPEC-a. Nakon 2000. došlo je do dupliranja broja stanovnika u OPEC-ovim zemljama i do povećanja potrošnje za 56% u odnosu na period pre.

Opasnost od pada proizvodnje ne leži samo u nedostatku nafte, već i u naglom skoku cena koji će uslediti i koji može izazvati finansijski slom i pre nego što nestane nafte.

Prema izveštaju OPEC-a iz 2007. kaže se da će do 2030. cena nafte ipak ostati na trenutnih 50-60 dolara po barelu.

Još jedan važan problem može biti i nacionalizacija naftnih kompanija. Kao što se desilo u Venecueli, države proizvođači to mogu uraditi kako bi potpuno kontorolisale izvoz nafte u kriznim vremenima.

U izvore se ne računaju nekonvencionalni izvori – uljni skriljci, pesak katrana, teška sirova nafta.

Hirsch report

Državna agencija SAD za energiju je 2005. objavila izveštaj pod nazivom Peaking of World Oil Production: Impacts, Mitigation & Risk Management, poznatiji kao Hirsch izveštaj. U njemu se zaključuje (prenosimo od reči do reči):

  • Dostignuće Vrhunca proizvodnje će se desiti i biće strmo i revolucionarno.
  • Vrhunac proizvodnje nafte će uticati negativno po svetsku ekonomiju, naročito na zavisnike od nafte.
  • Vrhunac proizvodnje će predstavljati jedinstveni izazov jer će biti ,,strm i revolucionaran”.
  • Problem tečnih derivata je povezan sa potrošnjom u oblasti transporta ljudi i robe.
  • Napori za ublažavanje će zahtevati vreme.
  • Dvadeset godina je potrebno za prelaz bez naglih promena.
  • Deset godina brzog prelaženja na obnovljive izvore energije je moguće samo u saradnji svih vlada, industrije i potrošača.
  • Kasno reagovanje na ublažavanje posledica može izazvati značajne posledice.
  • I potrošnja i proizvodnja će zahtevati veliku pažnju.
  • Smanjenje rizika se može postići samo ako se sa ublažavanjem posledica počne pre dostizanja Vrhunca.
  • Reakcija vlada je neminovna.
  • Ekonomski preokret nije neizbežan – uz dovoljno vremena problem može biti rešen koristeći postojeću tehnologiju.
  • Potrebno je još informacija za tačnije predviđanje vremena dostizanja Vrhunca.

Moguća slika:

  • Scenario I: Čekanje da svetska proizvodnja dostigne svoj Vrhunac, bez prethodnog reagovanja će dovesti do značajnog deficita tečnih goriva više od dve decenije nakon Vrhunca.
  • Scenario II: Pokretanje mera ublažavanja posledica 10 godina pre dostizanja Vrhunca može ublažiti krizu. ali će doći do nedostatka energenata u narednoj deceniji (nakon Vrhunca).
  • Scenario III: Preduzimanjem mera ublažavanja 20 godina pre Vrhunca može se izbeći kriza u progoziranom periodu.

Ima i  optimista koji veruju da se ovo može iskoristiti za brzi prelazak na obnovljive izvore energije i tako smanjiti zagađenje okoline.

Dakle, do krize će nesumnjivo doći. Mi kao pojedinci smo nemoćni išta učiniti. Kako će svet izgledati posle 2020. zavisi samo od odluka vlada velikih sila.

 

 Aleksandar Pavlović

 

 

Izvori:

[1] Justine L. Barden, Michael Ford, ‘Natural Gas’, International Energy Outlook 2013, July 2013, 1-20

[2] Robert L. Hirsch, SAIC, Project Leader; Roger Bezdek, MISI; Robert Wendling, MISI, Peaking of             World Oil Production: Impacts, Mitigation & Risk Management, February 2005.

[3] world-crisis.net – oil crisis

[4] Nafeez Ahmed, ‘US army colonel: World is sleepwalking to a global energy crisis’, WEF, January             2015.

0