Ragnar Friš
Jan Tinbergen

Kada u moru ideja i rešenja želite da kreirate svrsishodan zaključak morate krenuti od nečega. “Hajde da pretpostavimo”- verovatno je jedna od najčešćih rečenica kojom počinju mnoga istraživanja pa je tako sigurno i u ekonomiji, nauci koja prožima sve aspekte naših života. Ukoliko u čitav set pretpostavki unesemo i malo šaljivog duha, za ekonomiste se može reći da su to stručnjaci koji će sutra znati zašto se ono što su predvideli juče nije desilo danas. Ekonomisti, između ostalog i predviđaju. Predviđaju na osnovu brojki i na taj način koriste i pomoć matematike. Za to što je ekonomija danas matematizovana nauka delom zaslugu imaju i prvi laureati Nobelove nagrade za ekonomiju Ragnar Friš i Jan Tinbergen.

Nobelova nagrada za ekonomiju ili tačnije Nobelova memorijalna nagrada za ekonomiju je nagrada Švedske banke za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela. Svake godine se nominuje sto živih lica od strane kompetentnih predlagača, a izbor laureata vrši Kraljevska švedska akademija nauka. Novčani iznos ove nagrade broji mnogo nula, ali je i doprinos ovih intelektualaca svakako nemerljiv.

Ragnar Friš (1895-1973) po rodjenju Norvežanin, a po poreklu Nemac,studirao je ekonomiju na Kraljevskom univerzitetu Frederik jer je, po svom mišljenju, ove studije “najlakše i najbrže” mogao privesti kraju. Kasnije, Friš dobija stipendiju koja mu je omogućila studiranje matematike i ekonomije u Francuskoj i Engleskoj. Iako je porodični posao bio zlatarstvo, Friš ipak odlučuje da se posveti nauci. Njegov stav bio je da ekonomija mora da prati put kvantizacije teorijskog i empirijskog, kao što to rade i druge nauke, naročito fizika. Autor je brojnih članaka i radova, koji kao svoju suštinu ističu značaj ekonometrije. Ekonometrija povezuje ekonomsku teoriju, matematičku ekonomiju i metode statističke analize, a bavi se razvijanjem i usavršavanjem metoda i modela za kvantitativnu analizu dominantne strukture, da bi se na osnovu toga mogle utvrditi zakonitosti i izvršiti predviđanja. Smatra se da je Friš bio jedan od osnivača ekonomije kao moderne nauke a tvorac je i mnogih termina, kao što su makroekonomija i ekonometrija. Preko dvadeset godina je bio urednik “Ekonometrike” a Frišova medalja, nazvana ovako u njegovu čast, dodeljuje se na svake dve godine za najbolji tekst objavljen u ovom časopisu .

Jan Tinbergen (1903-1994) holandski ekonomista, poznat kao pionir matematičkog modeliranja u ekonomiji. Prvi je dobitnik Nobelove memorijalne nagrade , koju je podelio sa Ragnarom Frišom. Bio je najstariji od petorice sinova Dirk Cornelis Tinbergen and Jeannette van Eek. Ova porodica je imala veliku naklonost prema nauci i istraživanju, što potkrepljuje i nagrada Nico Tinbergena, takođe, Nobelova iz oblasti psihologije 1973.godine. Jan je jednom prilikom sa kolegama u Statističkom zavodu Holandije vršio neki konkretni proračun koji nije bio baš jednostavan. Pokazalo se da rezultat odgovara onome što je Keynesova (tvorac kejnzijanaca) teorija predviđala. U poletu i zanosu sreće, Tinbergen to ispriča Keynesu i očekivao je da će on biti zadovoljan, jer i kvantitativno na stvarnim podacima potvrđen taj aspekt njegove teorije. Međutim, Keynes je lakonski odgovorio: “Baš dobro za vas što ste dobili tačan rezultat”.

Jan Tinbergen

 

Fišer i Tinberegen su otvorili putovanje kroz istoriju na sećanje najupečatiljivijih zakona, teorja, nesuglasica, tačnih i opovrgnutih rešenja.

Ovo je početak putovanja i sledeća stanica je poznata. Pratite nas redovno i imaćete hronologiju tekstova o nobelovcima, sa detaljima iz njihovih života koji će potvrditi da je svako od njih imao poseban mentalni i fizički sklop, čime su se ti ekonomisti i naučnici diferencirali u zoni ekonomskih nauka.

Izvor: wikipedia.com

Jovana Kostić i Sandra Milošević

0