Velika ekonomska kriza koja je pogodila svet 2007-2008. godine je završena. Svetska privreda se nalazi u post-kriznom periodu. Međutim, od 1945. učestalost finansijskih kriza i recesija raste. Na osnovu podataka Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja SAD, krize se javljaju svakih 58 meseci. Kada možemo očekivati sledeću krizu? Kakvih će razmera biti ? Ovo su pitanja koja su razmatrana od zamiranja Velike svetske ekonomske krize.

Prema mišljenjima pojedinih ekonomskih analitičara, sledeća ekonomska kriza može pogoditi svet već početkom 2015. godine. Svi se slažu u gledištu da su sve ekonomske krize u prošlosti mogle biti zaustavljene pre njihovog početka, zato se akcenat stavlja na sagledavanje mogućih uzroka buduće krize i mogućnosti njenog sprečavanja. Što se tiče intenziteta sledeće krize, posmatrajući intenzitete kriza u poslednjih 100 godina, uočićemo da je svaka snažnijeg intenziteta od prethodne.

Šta može izazvati sledeću krizu. Koji su to mogući uzroci koji se mogu sprečiti pre nego što izazovu značajnu štetu svetskoj ekonomiji?

„Berzanski mehur“:

Dobit na svetskim berzama je bila u proseku 18% za period jun 2013. – jun 2014. godine. Međutim, ovakav rezultat nije bio ujednačen na svim berzama. Na svim berzama je usled viška likvidnosti i nedostatka alternativnih mogućnosti ulaganja, novac plasiran u tržište kapitala. Nobelovac Robert Šiler je pokazao da je jaz između cena na berzama i zarada kompanija veći nego u bilo kom predkriznom periodu do sada. Kada bi se zarade vratile na normalan nivo, vrednost svetskih berzi bi opala za 30%.

Kineski bankarski sistem:

Bankarstvo iz senke u ovom post-kriznom periodu čini 100% BDP-A SAD-a, i oko 70 % BDP-a Kine, ali za razliku od prethodne krize, postoji mogućnost da će sledeći udar doći baš iz bankarskog sistema Kine. Banke su u Kini zaštićene od konkurencije inostranih banaka tako da su nesmetano poslovale i razvile se, pa su sada najveće banke upravo iz Kine. Zato možemo reći da su kineske banke prevelike da bi propale. Osim toga, veliki deo sredstava „bankarstva iz senke“ korišćen je od strane državnih i regionalnih vlasti. I pored striktnosti i strogosti kineskog bankarskog sistema, u svetu je poznato šta se događa kada regulatori sopstvene interese stave u prvi plan. Upravo iz ovih razloga je velika mogućnost da sledeća kriza dodje upravo iz Kine.

Pored ovih uzroka kao mogući se pominju i nedostatak energetskih izvora, ili pak još jedan „mehur“ na tržištu nekretnina, a takođe i geopolitički uzroci, siromaštvo, i višak novca u opticaju.

Svi ovi faktori ukazuju na neminovnost krize u budućnosti. Ostaje nam da se pitamo da li će i koliko vlasti i regulatorni organi u svetu pokušati da ublaže sledeći „ekonomski zemljotres“.

 

Andrija Popović

 

Izvori:

http://www.dw.de/a-new-economic-crisis/a-17397504

http://www.neweconomics.org/blog/entry/Another-financial-crisis-not-if-but-when

http://www.theguardian.com/business/2014/sep/29/record-world-debt-financial-crisis-eurozone-geneva-report

http://time.com/3554603/next-financial-crisis/

 

 

 

 

 

0