Mnogo ostrva, mnogo religija i više Novih godina. Indonezija je zemlja specifične mešavine kultura i bogatog istorijskog nasleđa, pa je navedeno očekivano. Većina Indonežana su muslimani (Indonezija je, i to je obično nedovoljno poznato, najmnogoljudnija nacija na svetu sa muslimanskom većinom). Očekivano je, dakle, i da se praznici proslavljaju u skladu sa islamskim običajima, ali ovo u Indoneziji, kada je u pitanju Nova godina, nije slučaj.

Indonežani (islamsku) Novu godinu, praznik Muharam, obeležavaju uz brojne rituale, od kojih su neki krajnje neobični.

Šta je Muharam?

Islam godine broji od hidžre, što je arapska reč za seobu (hidžra se dogodila 622. godine po hrišćanskom kalendaru, kada je prorok Muhamed sa sledbenicima prešao iz Meke u Medinu i tu osnovao prvu islamsku zajednicu). Praznik koji obeležava početak svake nove islamske godine naziva se Muharam, isto kao i prvi mesec u godini, ili Hidžra, u znak sećanja na preseljenje. Stoga je jasno zašto kretanje i povorke u obeležavanju Nove godine zauzimaju posebnu simboličnu ulogu.

Ove, 2015. godine, Muharam počinje 14. oktobra, odmah po zalasku sunca. Interesantno je da, pošto islam broji godine po lunarnom kalendaru sa 354 ili 355 dana, Muharam može da se proslavi dva puta u jednoj godini po našem, solarnom kalendaru. Tako je bilo, na primer, 2008. godine, kada se islamska Nova godina obeležavala 9. januara i 29. decembra.

Pripadnici islamske veroispovesti širom sveta praznik provode u molitvama, uglavnom tiho, uz prigodne verske programe i predavanja. Paketići za Novu godinu nisu uobičajeni, ali čestitke familiji i prijateljima, ponekad uz prigodne poklone najbližima, postaju u poslednje vreme običaj.

U Indoneziji, gde je Muharam državni praznik, sprema se, međutim, još mnogo toga.

Marševi, parade, povorke, šetnje duge kilometrima

Grad Jogjakarta na ostrvu Java poznat je po tradicionalnoj umetnosti i bogatom kulturnom nasleđu. Za Novu godinu, na stotine stanovnika i sultanovih podanika izvodi ritual “lampah mubeng beteng” (marš oko zidova palate) – u ponoć. Islamsku Novu godinu koju na taj način obeležavaju nazivaju svojim imenom Satu suro. Provincijom Jogjakarta i danas upravlja sultan naslednik monarhije iz predkolonijalnog perioda, a palata je njegova rezidencija. Pre marša pevaju se posebne pesme i govore molitve, osobe u službi kod sultana u tradicionalnoj odeći nose indonežanske zastave i druge državne simbole, a u toku parade na stazi dugoj pet kilometara zabranjeno je da se govori, pije, jede, puši. Molitve Bogu za sigurnost i prosperitet izgovaraju se u sebi.

Takođe na ostrvu Java, ali u istočnom delu, na padinama planine Semeru, istoga dana sve je drugačije. Meštani sela u toj regiji pripremaju u gradskoj većnici ponude. Na stolovima su žuti pirinač, voće, povrće i – glava jedne krave. Sve to se zatim nosi do izvora na planini, kako bi se obavila ceremonija pod nazivom larung pendam saji – kojom se Bogu zahvaljuje na plodovima zemlje i moli se da planina bude mirna. Glava krave se zatim zakopava iznad izvora za koji se veruje da je izvor života stanovnika sela.

Nešto dalje na Javi, u gradu Kediri, za Novu godinu je veselo, sa lokalnim igrama pod maskama, igrama konja, čak i igrom kineskog lava. Posle ritualne povorke u kojoj se nosi hrana ona se deli stanovnicima, uz izvesnu količinu novčanica, pa dolazi do gužvi u želji da se nešto od toga uzme. Izvode se i običaji ritualnog pranja svetih predmeta.

Na indonežanskom delu ostrva Borneo novogodišnji običaji su posebno neobični. U Pontianaku, glavnom gradu provincije Zapadni Kalimantan, dugi marš je, kao i u čitavoj Indoneziji, centralni događaj. Ovde, međutim, gradska uprava pre praznika raspisuje konkurs za umetnički rad (crtež ili sliku) automobila, na kojem učestvuju uglavnom studenti. Automobil treba da bude ukrašen islamskim ornamentima, a najbolji crteži će biti nošeni u povorci koja se kreće gradom.

Muslimani na indonežanskom delu ostrva Papua imaju praktičan pristup obeležavanju Nove godine. I oni, naravno, prvo u jutarnjim satima hodaju stazom dugom tri kilometra, ali je pri tom i – čiste, kao i druge gradske ulice. Mladi, posebno studenti, su najviše angažovani.

Muharam je pokretni praznik i može biti u bilo koje doba godine. U Indoneziji je javnost saglasna da je najbolje kada se islamska pravila kombinuju sa obeležjima autentične kulture. Najvažnija je, kako se uvek naglašava, činjenica da je prorok Muhamed stigavši u Medinu podigao prvu džamiju, a zatim pozvao pripadnike drugih veroispovesti da, ukoliko žele, tu vrše svoje propovedi. Islamska Nova godina je zato dan kada se promoviše tolerancija i razumevanje, veoma važno u indonežanskom i svakom drugom društvu.

0