Usred aprilskih dana u našem je gradu nastala jedna nova priča. Mnogi bi rekli, za ova smutna vremena, priča posve neobična. Jer, ko danas ulaže u kulturu mladih ljudi; ko ulaže svoje novce, vreme i znanje da stvori vrednost od koje neće imati nikakve materijalne koristi, ali koja će u krajnjoj liniji duhovno koristiti ne samo Nišlijama već svim ljudima koji govore srpski?! Naime, osnovan je Niški besednički kružok.

Niški besednički kružok je neformalna i zatvorena grupa mladih besednika, koja mahom potiče sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu. Ipak, članstvo u kružoku ne zavisi isključivo od toga da li je kandidat student Pravnog fakulteta, nego, da li se mimo studija bavi besedništvom, te koliko je dobar u tome. U tom smislu, kružok je zamišljen kao grupa koja će nuditi nadogradnju svekolikog znanja iz domena javnog nastupa koje se u Nišu može prisvojiti. Pa opet, među nešto manje od dvadeset članova ima i nekih koji su tek na početku svoje „besedničke karijere“. To je zato što će kružok nastojati da stvori zaseban besednički stil, te će tih nekoliko „novih“ ljudi moći da stekne jedinstveno obrazovanje koje će sami sutradan dalje graditi, a koji će pritom, biti u startu oslobođeni mnogih loših pravaca u savremenom srpskom besedništvu.

Naša grupa će nastojati da besedništvu pristupa na akademski način. Proučavaće se sve tradicionalne, ali i novije vrste besedništva: pohvalno, političko, sudsko, te zatim, vojno, duhovno, naučno. Obrađivaćemo besedništvo sa stanovištva nauke, tehnike i umetnosti. Pride, razumljiv je osetan osvrt na srpsko besedništvo. Pa opet, već u ovom trenutku, kružok proučava velike istorijske govore sazdane na jeziku Velike Britanije, Rusije, Francuske, Italije, Nemačke, Japana ( radi se o besedama prevedenim na srpski jezik, premda, besede na engleskom jeziku često se izučavaju u originalu). Potom, obrađivaćemo tehnike pisanja govora, dikciju, gestikulaciju, posebne metode koncentracije i savladavanja straha od javnog nastupa. Radićemo još sijaset stvari koje bi zapravo trebalo da nam pruže ključnu prednost u kvalitetu nad ostalim besednicima u zemlji. Stoga, jedan deo našeg rada sadrži i načelo tajnosti.

U praktičnom delu, Niški besednički kružok ima za cilj da na svojim plećima nosi život grada, u onoj meri u kojoj će se taj život ticati besedništva. Primera radi, u gradu prepunom istorije i jubileja postoji neiscrpna potreba za prigodnim besedništvom. Prigodno besedništvo je posebna vrsta pohvalnog besedništva, čija je uloga da obeleži jubilej. Recimo, beseda u čast poginulih za otadžbinu jedna je od „božanskih dužnosti“ svih besednika koji u gradu stvaraju. Niški besednički kružok će tim pre za dve nedelje, tačnije 31. maja, kada Niš i Srbija budu obeležavali 205. godina od Bitke na Čegru iznenaditi građane Niša jednim besedničkim događajem. No, mogućnosti su neograničene.
Kroz deset meseci, u planu je da naš kružok izda i knjigu koja će u stvari biti zbirka beseda koje ćemo pisati na razne teme. Imaće ta buduća knjiga i mnogo više od toga, ali, i to je za sada prožeto tajnom.

Kružok nije otvorenog tipa. Deo ekipe ne može postati svako. Zapravo, ako neko bude želeo da postane deo ekipe kroz godinu dana od sada, a tada ćemo primati nove članove, najbolje je da u međuvremenu marljivo radi na svojim besedničkim veštinama, te da posećuje postojeća takmičenja i revije besedništva koje grad ima da ponudi. Mi pratimo celokupni besednički život grada i oni koje srce iskreno vuče u smeru lepe reči, biće svakako primećeni.

Grčki bog Hermes - zaštitnik besednika

Grčki bog Hermes – zaštitnik besednika

Naposletku, želeo bih da kažem i par reči o samom besedništvu.

Besedništvo potiče iz antičkih vremena. Prvu Školu besedništva pokrenuo je Aristotel. Ovaj starogrčki filosof smatra se i piscem prvog udžbenika iz retorike. U staroj Grčkoj, lepo govoriti bilo je podjednako važno kao dobro se vladati, čuvati svoju porodicu, uspešno trgovati ili hrabro braniti svoju otadžbinu. Srednji vek donosi nemalo zatišje za besedništvo, te se lepa govorna reč nanovo budi tek u Novom veku i traje do današnjih dana, ali sa nešto izmenjenim pravilima i ugledom u društvu.

Ako govorimo o Srbiji, smatra se da je u nas besedništvo nastalo sa Svetim Savom jer je on bio prvi koji je besede počeo zapisivati. Naravno da je besedništvo postojalo još i u staroslovenskoj prošlosti. Još je vizantijski istoričar, Menander Protiktor ( VI vek), pisao o Slovenima kao o ljudima rečitim i ponositim. Inače, srpska reč za besedništvo je krasnorečje. Ona se, nažalost, skoro pa i ne koristi više.

Ipak, značaj krasnorečja je suviše velik da bismo smeli da ga zanemarimo. Tražeći lepotu u reči bićemo mnogo uspešniji u našim budućim poslovima, bili mi pravnici, ekonomisti, političari, diplomate, sveštenici… Tražeći lepotu u rečima bićemo mnogo sposobniji da uvidimo lepotu i u drugim duhovno važnim oblastima ( istina, pravda, dobro, humanost). Lepa reč, samo je jedna od strana sveukupne lepote života.

Uroš Vukanović, diplomirani pravnik

0