U petak 19. juna, u okviru obeležavanja pola veka postojanja i rada Univerziteta u Nišu, održan je naučni skup „Odliv mozgova: uzroci i posledice po nacionalni razvoj i identitet“ . Ova konferencija, koja je u zgradi niškog univerziteta okupila blizu 30 izlagača, istraživača koji se bave dijasporom, organizovao je Centar za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Nišu, u saradnji sa Centrom za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu i Centrom za balkanske studije Niš.

Jubilej Univerziteta poslužio je tako većoj aktuelizaciji ove ne baš vedre teme, koja je privukla intelektualce iz Srbije i zemalja regiona, među kojima su bili i oni sa nemalim stažom života i rada u dijaspori. Šestosatna prezentacija autora prethodno prihvaćenih radova od strane Programskog odbora Centra SANU i Univerziteta u Nišu, praćena diskusijom, završena je korisnim zaključcima i apelima nadležnim institucijama da se odliv mozgova, ukoliko već ne može da se spreči, sistematski iskoristi.

Autor ovog članka, sa iskustvom stečenim u Kancelariji za saradnju sa dijasporom Grada Niša, najpoznatijoj po elektronskom servisu Virtuelni matičar za dijasporu i kursevima srpskog jezika preko Skajpa za omladinu iz rasejanja, predstavio se na Konferenciji radom „Komunikacija kao determinanta kohezije matice i dijaspore„, koji je napisao sa dr Vladetom Radovićem, profesorom Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, nekada novinarom i urednikom RTS-a.

Kroz pomenuti rad, odnos matične države i dijaspore prikazan je kao makrokomunikacijski čin između dva komunikacijska polja povezana komunikacijskim kanalima: državnim institucijama, crkvom, udruženjima Srba, medijima, pojedincima. Komunikacija među tim poljima često se prekida distorzijom i semantičkim šumovima zbog upotrebe različitih kodova, osnovnih jedinica komunikacije. Jednostavnije rečeno, država ne prepoznaje poruke koje joj pripadnici emigracije šalju, institucije su neme, udruženja Srba neumrežena, u medijima dijaspore i Srba u regionu je sve manje korisnih, autentičnih i nepreuzetih sadržaja. Spas su pojedinci i univerzitetske mreže alumnista, jer je situacija alarmantna.

Ivan Kalauzovic Ivanus, autor

Ivan Kalauzovic Ivanus, autor

 

Prema Popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji iz 2011. godine, od 7.186.862 stanovnika Srbije (bez Kosova i Metohije), 19,7% (1.416.389) čine mladi od 20 do 34 godine starosti, što je sličan starosni opseg korišćen u istraživanju Kancelarije za saradnju sa dijasporom Grada Niša iz 2014, na osnovu kog 78% mladih želi da napusti maticu.

Odliv i traćenje mozgova Srbije se po ugledu na zemlje koje su iskoristile taj fenomen mora pretvoriti u priliv ili u transnacionalnu cirkulaciju mozgova, a do pročišćenja komunikacijskih kanala za bolji protok među dva komunikacijska polja, domicilnog i, uslovno rečeno, novodomicilnog može doći većom institucionalizacijom pitanja dijaspore i strateškim pristupom ovom ozbiljnom problemu.

Radovi učesnika konferencije „Odliv mozgova: uzroci i posledice po nacionalni razvoj i identitet“ postaće dostupni javnosti nakon 15. septembra 2015, u zborniku radova koji će objaviti Centar za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Nišu.

 

Ivan Kalauzović Ivanus

0