U teoriji i zakonodavstvu zakonska mogućnost raskidanja ugovora o poklonu od strane poklonodavca naziva se opozivanje poklona – revocatio. Razlozi opozivanja su:

  1. Nezahvalnost poklonoprimca
  2. Nemanje nužnih sredstava za život poklonodavca
  3. Razvod braka ili poništenje braka zaključenog između poklonodavca i poklonoprimca.

 

1. Opoziv zbog grube nezahvalnosti

Najčešći razlog koji poklonodavcu daje pravo da ugovor o poklonu jednostrano raskine, predviđen u skoro svim građanskim zakonicima je – nezahvalnost poklonoprimca prema poklonodavcu. Međutim, postoje pokloni koji se nikako ne mogu opozvati, a to su: uobičajeni pokloni, nagradni pokloni, pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe i tome slično.  Nezahvalnost poklonoprimca prema poklonodavcu daje pravo poklonodavcu da raskine ugovor o poklonu i zahteva povraćaj poklonjene imovine. Revokacija poklona u ovom slučaju se pojavljuje kao civilna kazna za neblagodarnog poklonoprimca. Od volje tužioca zavisi da li će istaći zahtev za povraćaj celog predmeta ugovora o poklonu ili samo jednog dela (stav izražen u presudi Okružnog suda u Beogradu Gž. 228/90). Ako dođe do nezahvalnosti u određenom stepenu, poklonodavac stiče pravo na raskid ugovora. Međutim, zakon uzima u obzir samo teže oblike nezahvalnosti – kvalifikovane nezahvalnosti. Različiti zakonici različito određuju stepen nezahvalnosti. Tako na primer, prema odredbama paragrafa 567. Građanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju „darodavac može poklon poreći“, pored ostalog i „ako obdareni veliku neblagodarnost spram darodavca pokaže, nanoseći vred njegovom životu, telu, časti, i narušavajući njegovu slobodu i imanje“. Prema tome, poklonoprimac pokazuje „veliku neblagodarnost“ navedenim postupanjem (nepostupanjem) i kada ono ne predstavlja krivično delo. Takav stav je pretežno prihvaćen i u pravnoj literaturi. Suprotno tome, paragraf 948. stav 1. Austrijskog građanskog zakonika kao „grubu neblagodarnost“ razume takvu povredu „tela, časti ili imanja, da se protiv povredioca može po službenoj dužnosti ili na zahtevanje povređenoga po kaznenom zakoniku isleđenje preduzeti“. Poklon može biti opozvan ne samo zbog grube nezahvalnosti pokazane lično poklonoprimcu, kako bi to proizilazilo iz uskog tumačenja paragrafa 567. Građanskog zakonika za Kraljevinu Srbiju, nego i iz grube nezahvalnosti iskazane prema članovima njegove porodice i drugim bliskim licima. Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru u članu 487. u stavu 2. predviđa da “samo kad bi se obdarenik pokazao krajnje neblagodarnim prema darivaocu, ovaj može tražiti povratak onoga što mu je na dar dao”, a u članu 488. propisuje “uzimlje se da je obdarenik krajnje neblagodaran, kad namišljeno darivaocu o glavi radi, ili ruku na njž digne, ili ga inače teško uvrijedi, ili mu nahvalice uzrokuje kakvu zamašnu štetu u imovini” Duhu našeg prava odgovara shvatanje o gruboj nezahvalnosti bez obzira da li je ona istovremeno i krivično delo ili ne, a ostaviti sudu da u svakom konkretnom slučaju utvrdi da li određene radnje i ponašanje poklonoprimca predstavljaju grubu nezahvalnost. Sud će pritom imati u vidu ono što se u jednoj sredini najčešće dešava prema uobičajenom i redovnom toku stvari. U ovom smislu se kretala i dosadašnja sudska praksa. Postojanje grube neblagodarnosti je faktičko pitanje i ono se ne sastoji samo u radnjama koje mogu povući krivičnu odgovornost poklonoprimca.  Prema navodima iz presude Okružnog suda u Kragujevcu Gž. 1943/87 činjenice da tuženi nije obilazio svoga oca – poklonodavca, nije mu nosio poklone i nije ga pomagao, nisu razlog za opozivanje ugovora o poklonu, jer ne predstavljaju grubu negladarnost, već običnu nezahvalnost koja spada u domen moralnih, a ne pravnih normi koje regulišu uslove za opoziv ugovora o poklonu.  Postoji neblagodarnost poklonoprimca kad se stavlja na stranu svoga supruga, koji vređa, fizički napada i ugrožava život poklonodavca. Takvo ponašanje poklonoprimca predstavlja osnov za raskid ugovora o poklonu (navodi se u presudi Vrhovnog suda Srbije Rev. 148/82).

Ukoliko postoji gruba nezahvalnost prema poklonodavcu, koju poklonodavac poklonoprimcu nije oprostio, poklonodavac može raskinuti ugovor jednostranom izjavom volje upućene poklonoprimcu, te ukoliko nije došlo do predaje stvari, poklonodavac se oslobađa obaveze ispunjenja, a ukoliko je predmet poklona predat, može se podneti tužba za povraćaj predmeta poklona. Zbog pravne sigurnosti izjava o raskidu ugovora o poklonu treba da bude data u pisanoj formi. Odricanje od prava na raskid ugovora u slučaju nezahvalnosti je bez pravne važnosti.

Pravo na raskid ugovora zbog nezahvalnosti poklonoprimca, prestaje smrću poklonoprimca kao i protekom jedne godine od dana saznanja za nezahvalnost, odnosno 10 godina od učinjene nezahvalnosti. U slučaju smrti poklonoprimca pravo na raskid se ne može isticati protiv njegovih naslednika, dok pravo na raskid zbog nezahvalnosti prelazi na naslednike poklonodavca (ovakvo rešenje dato je u Skici za Zakonik o obligacijama i ugovorima). Sudska praksa uzima rok od tri godine od zaključenja ugovora o poklonu ili nastanka uzroka zbog kojeg se raskid traži, a saglasno pravnim pravilima građanskog prava. U presudi Vrhovnog suda Srbije Gzz. 13/78 se navodi da prema pravnim pravilima građanskog prava, opoziv poklona zbog neblagodarnosti poklonoprimca može se zahtevati u roku od tri godine od zaključenja ugovora o poklonu, ili nastanka uzroka zbog koga se opoziv traži.  Ako je poklonodavac grubu nezahvalnost oprostio, on se time i odrekao prava da traži opoziv poklona. Smatra se da je oprostio i onda, kad za vreme života, nije sudskim putem zahtevao opoziv poklona (pravno pravilo iz člana 490. stav 2. Opšteg imovinskog zakonika). Poklon učinjen u dobrotvorne i opšte korisne svrhe ne može se raskinuti zbog nezahvalnosti.

• Pod grubom neblagodarnošću poklonoprimca prema poklonodavcu, kao razloga za opoziv ugovora o poklonu, treba podrazumevati ne samo grubu fizičku silu(tuča), nego i druga ponašanja koja se mogu oceniti, odnosno uzeti kao gruba neblagodarnost(uskraćivanje telefona, televizora, vode, grejanja i sl.) (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 4367/98 od 9. septembra 1998. godine)

• Poklonoprimac koji odbija da bolesnom i starom poklonodavcu šalje potrebne lekove, koje je u stanju da pribavi, pokazuje veliku neblagodarnost, što predstavlja razlog za opoziv poklona. (Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev 4637/95 od 17. marta 1996. godine)

  • Darodavac može opozvati poklon ako nakon učinjenog poklona tako osiromaši da ne može živeti kao i u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu nanoseći štetu njegovom životu, delu, časti i narušavajući njegovu slobodu i imanje pri čemu svaka moralna greška poklonoprimca prema poklonodavcu ne predstavlja razlog za opoziv (raskid) ugovora o poklonu, već neblagodarnost treba da bude „velika“ ili „gruba“. (Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. 3183/2005 od 20.4.2006. godine).

 

U nastavku čitaćete o opozivu poklona od strane poklonodavca u slučaju osiromašenja poklonodavca.

 

Sandra Svetozarević

 

Izvori:

 

1.Loza Bogdan: Obligaciono pravo, Sarajevo, 1977. godina, strana 64.

2.Jakov Radišić, Revokacija poklona, Anali, 1957. godine, broj 4, strana 486.

3. Član 520. skice za Zakonik o obligacijama i ugovorima prof. Mihaila Konstantinovića, Beograd, 1969. godina

4. paragraf 567. Srpskog građanskog zakonika

 

13