Ugovor o doživotnom izdržavanju je složen ugovor naslednog i obligacionog prava.

Sadržaj ugovora o doživotnom izdržavanju predstavlja zakonska definicija, sadržana u čl. 194. Zakona o nasleđivanju, prema kojoj se primalac izdržavanja  obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva prava (imovinska), a davalac izdržavanja se obavezuje da kao naknadu za to izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle sahrani.

I Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se s obzirom na ličnost ugovarača (intuitu personae), pa ako davalac izdržavanja svoje lične obaveze prenese na treće lice, primalac izdržavanja može tražiti raskid ugovora. Iz ovoga sledi da se ispunjenje obaveza ili sticanje prava ne mogu prenositi na druga lica, mimo onoga što je određeno ugovorom, bez saglasnosti ugovarača. Drugim rečima, potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga, a posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke, koji su pozvani na nasleđe, ako oni na to pristanu, a ako ne pristanu na produženje ugovora, ugovor se raskida i oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

II Dvostrano obavezujući i teretan – Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano obavezujući (bilateralan) ugovor, jer njegovim zaključenjem nastaju obaveze (dužnosti) i za jednu i za drugu ugovornu stranu. Davalac izdržavanja izvršava obaveze koje su određene ugovorom, a ako obim i vrsta obaveze nisu ugovorene, važi dispozitivna odredba čl. 194. St. 3 Zakona o nasleđivanju (ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe). Primalac izdržavanja ima obavezu da na davaoca izdržavanja prenese svojinu na tačno određenim pokretnim ili nepokretnim stvarima, ili da davaocu prenese neka druga ugovorom određena imovinska prava.

III Ugovor o doživotnom izdražavanju je teretan  ugovor. Za davanje izdržavanja davalac dobija imovinu, a za davanje imovine primalac dobija izdržavanje.

IV Aleatornost – Ugovor o doživotnom izdržavanju je aleatoran ugovor – ugovor na sreću. U trenutku zaključenja ugovora ne zna se koliko će iznositi obaveza davaoca izdržavanja, odnosno koliko će dugo živeti primalac izdržavanja, pa je nepoznat konačni efekat tog ugovora. Pošto je momenat smrti buduća neizvesna okolnost, te ni vrednost obaveze davaoca izdržavanja u momentu zaključenja ugovora nije poznata.Vrednost obaveze može da bude znatno manja ili da znatno nadmaši vrednost imovine primaoca izdržavanja, koja je predmet ugovora, u zavisnosti od dužine života primaoca izdržavanja. Aleatornost ugovora o doživotnom izdržavanju povlači za sobom dve pravne posledice:

  1. Na ugovor o doživotnom izdržavanju ne primenjuju se pravila o prekomernom oštećenju (laesio enormis – čl. 139. st. 5. ZOO).
  2. Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti poništen, ako u vreme zaključenja ugovora nije postojao element aleatornosti, tj. ako nije predstavljao rizik za davaoca izdržavanja.

V Trajnost – Ovaj ugovor je sa trajnim izvršenjem obaveza davaoca izdržavanja. Obaveza davaoca izdržavanja sastavljena je iz niza ćinidbi koje se realizuju od zaključenja ugovora do smrti primaoca izdržavanja, a obaveza primaoca izdržavanja izvršava se u trenutku njegove smrti. Ugovor o doživotnom izdržavanju po svojoj prirodi i svrsi ne konzumira se jednim aktom izvršenja, već sukcesivnim aktima koji se ponavljaju u određenim vremenskim razdobljima utrvrđenim samim ugovorom.

VI Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalni ugovor. Neophodno je da budu ispunjene sve pretpostavke koje su inače potrebne da bi ugovor bio punovažan, a pored toga je potrebno još i da volja stranaka bude izjavljena u zakonom propisanom obliku (formi). Iz Ministarstva pravde tvrde da zabune kod zakonskog regulisanja ugovora o doživotnom izdržavanju nema. Kako navode, sve nedoumice povodom pitanja nadležnosti u ovoj oblasti su razrešene izmenama Zakona o vanparničnom postupku.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku koji je usvojen u maju 2014. godine, propisano je da je javni beležnik isključivo nadležan za sastavljanje i potvrđivanje isprava za koje je posebnim zakonima koji su počeli da se primenjuju pre početka primene Zakona o javnom beležništvu određeno da ih sastavlja odnosno potvrđuje sud. Drugim rečima, to znači da za sastavljanje i overu ugovora o doživotnom izdržavanju, za šta je prema Zakonu o nasleđivanju bio nadležan sudija, od 1. septembra 2014. godine nadležan je javni beležnik. Direktne posledice ugovora o doživotnom izdržavanju, prema Zakonu o nasleđivanju Srbije su:

  1. da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u njegovu zaostavštinu (što znači da naslednici ne nasleđuju, recimo, stan koji se u ugovoru spominje ), i
  2. da se iz imovine koja je predemet ugovora ne  mogu namiriti nužni naslednici.

VII Posle zaključenja ugovora davalac izdržavanja može upisati u javne knjige svoja prava koja ima na prodavaočevoj imovini, koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Na taj način davalac izdržavanja obezbeđuje svoja prava iz ugovora o doživotnom izdržavanju.

VIII U sudskoj praksi je potvrđen stav da se imovina stečena po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju smatra zajedničkom imovinom bračnih drugova, iako je samo jedan bračni drug zaključio taj ugovor.

IX Nekretnine stečene na ovaj način su potpuno legalne i veoma često se možete susresti sa njima, naročito kada je kupoprodaja u pitanju. U agencijama naglašavaju da se nekada iza stanova koji se oglašavaju po veoma niskim cenama, privlačnim kupcima, uglavnom krije ugovor o doživotnom izdržavanju, ali da nešto nije regulisano kako treba, pa vam savetujemo da nekretninu nikako ne kupujete na brzinu, jer se može dogoditi da naslednici nisu obavešteni o postojanju ugovora, pa se može dogoditi da pokrenu sudski postupak, kojim će se dokazati da on ipak pripada njima. Pre nego što krenete u samu proceduru kupovine, angažujte advokata ili proverenu agenciju za nekretnine, čiji će pravnici detaljno utvrditi: koliko je pre smrti primaoca izdržavanja zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju, da li je ugovor overen pred sudijom i  sl. Provera svega ovoga je veoma važna, jer su to osnovi za ništavnost takvog ugovora i za njegovo pobijanje od strane zakonskih naslednika, što bi za novog kupca svakako bio veliki problem.

U narednom članku čitaćete detaljnije o ugovaračima (subjektima ovog ugovora).


Sandra Svetozarević

 

Izvori:

http://www.halooglasi.com/nekretnine/vesti/nekretnine-i-ugovor-o-dozivotnom-izdrzavanju.v-627.160.html?cat=12;

Milenko Ubović, Ugovor o doživotnom izdržavanju-sa sudskom praksom (preko 500 odluka) i primera ugovora, Beograd, 2004;

Milan Počuča, Ugovor o doživotnom izdržavanju, Novi Sad, 2011;

Ugovor o doživotnom izdržavanju-zbornik radova, Udruženje za građansko procesno i arbitražno pravo – Niš, pravni fakultet univerziteta u Nišu, 1997;

Slobodan N. Svorcan, Nasledno pravo, Pravni fakultet u Kragujevcu, Kragujevac, 2006;

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/pravo_danas/sporni_ugovori_o_dozivotnom_izdrzavanju_.1118.html?news_id=291390

0