Pojam poslovne kulture obuhvata iste komponente i predstavlja isto što i sam pojam kulture, a prilagođen je oblasti poslovanja. U Francuskoj postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. Privatne firme su u većini slučajeva male. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. Plan je obavezan u svakom preduzeću, a ako želite da radite sa nekom francuskom firmom, obavezno spremite svoj plan. Sistem napredovanja je bez jasno određenih pravila. Stepen odanosti kompaniji je visok, i obično je fluktuacija zaposlenih manja u odnosu na druge zemlje. Preduzeća u ovoj zemlji su visoko centralizovana gde direktor i top menadžment imaju veoma veliki uticaj i moć.

Od generalnog direktora se očekuje da bude stabilna, autoritativna ličnost, širokog obrazovanja. Menadžeri u početku karijere obavljaju usko specijalizovan posao, vremenom napreduju i šire saznanja, pa su top menadžeri obično veoma obrazovani. Pažnju posvećuju detaljima, čak mnogo više nego njihove kolege na sličnim pozicijama u drugim zemljama. Menadžeri se ne druže sa potčinjenima, ni na poslu, ni van njega. Humor nije uobičajen u komunikaciji ljudi različitog ranga. Na menadžerskim pozicijama vodi se računa da odnos bude strogo formalan, dok se kolege na nižim funkcijama obično oslovljavaju imenom (u zvaničnim situacijama koriste i prezime). U svakodnevnoj komunikaciji uočava se spontanost i kreativnost. Od saradnika se očekuje dobra informisanost, individualnost i vedar duh. Prisutna je jasna podela na privatni i poslovni život. Profesionalni odnosi su zasnovani više na rivalstvu nego na stvarnoj saradnji. Takmičarski duh je prisutan i to ne treba tumačiti kao provokaciju. Konkurencija je, jednostavno, deo tradicije. Trebalo bi znati da često i rado stupaju u konfliktne situacije i brane svoje stavove. To ih neće sprečiti da negativne reakcije druge strane jednostavno – ne čuju.

Na poslovnim sastancima je potrebno pažljivo analiziranje onoga šta se dešava, jer sastanci često ne podrazumevaju donošenje odluka i planova, akcije i distribuciju zadataka, već služe kao probni baloni za odluke koje su donete na višim nivoima pre samog sastanka. Kultivisanje poslovnih odnosa sa menadžerima iz Francuske je veoma bitno, a poštovanje formalnosti u oblačenju očekivano, uz smiren govor i dolično ponašanje koje je u skladu sa francuskim poimanjem dostojanstva. Francuzi veoma cene privatnost, slobodno vreme uglavnom posvećuju porodici i starim prijateljima, pa se o privatnom životu ne priča na poslovnim sastancima. U poslovnim odnosima kritikovanje firme ili francuske države u bilo kom smislu nije preporučljivo, jer Francuzi to shvataju lično. Poznavanje francuskog jezika je uvek prednost i može doneti veće uvažavanje druge strane, a tokom samih pregovora treba imati na umu moguću kontradiktornost stavova i ponašanja.

Rukovanje je prikladan pozdrav prilikom upoznavanja. Prijatelji i bliski poznanici često će se pozdravljati i laganim poljupcem u obraz, dva puta, prvo levi pa desni. Upotreba ličnih imena rezervisana je za porodicu i bliske prijatelje. Od vas će se očekivati da sagovornike pozdravite sa „bonjour“ ili „bonsoir“ zajedno sa upotrebom „Monsieur“ ili „Madame“. Kada govorimo o davanju poklona, cveće treba poklanjati u neparnom broju ali ne u broju 13 koji se smatra vrlo baksuznim. Ukoliko se odlučite za vino potrudite se da ono bude dobrog kvaliteta. Francuzi su specijalisti za procenu vina. Poklone će obično otvoriti kada ih prime. Lepo se obucite. Francuzi su ljubitelji mode i lepog, pristojnog oblačenja.

Francuzi su vrlo formalni u pregovorima. Traže poverenje i poštovanje kako bi se komunikacija odvijala u dobrom pravcu. Poverenje se stiče kroz dobru i prijatnu komunikaciju. Uvek je dobro ukoliko naučite nekoliko ključnih fraza na francuskom koje će pokazati vaše interesovanje za međusobni odnos. U biznisu Francuzi će često biti vrlo direktni jer se ne ustručavaju da postave sva bitna pitanja. Zakazivanje sastanaka je neophodno i obično se ugovara dve nedelje unapred.

 

 

Mast. ekon. Aleksandar Stojković

 

Izvori:

  1. Roguljić Nadrljanski M., Poslovni bonton, 2006., Split.
  2. Suzić N., Poslovna kultura (drugo izdanje) 2006., Banja Luka.
  3. www.worldbusinessculture.com

 

 

0