Iako nije deo zapadnog sveta, za Japan se može reći da je na ekonomskoj liniji sa većinom zapadnih zemalja, kako u pogledu globalnog društvenog proizvoda, tako i u pogledu individualnog prosperiteta.Ova vodeća ekonomija Azije predstavlja dom nekih od najvećih svetskih korporacija i ima čitav niz svetski priznatih i cenjenih marki od Toyote do Nintenda, kao i poslovne veze u svakom kutku sveta. Međutim, ono što je za Japan posebno karakteristično je njegova različitost, koja između ostalog obuhvata i potpuno drugačiji pristup poslu.

Mnogi poslovni posetioci tvrde da Japan nije kao bilo koja druga poslovna destinacija. Japansko društvo je grupno i hijerarhijski strukturirano. Japanci svoj individualni interes podređuju interesu cele nacije, cene strpljenje, poverenje i odanost. U velikim poslovnim prostorijama sede svi zajedno, jer je namera da se razmeni što više informacija u cilju donošenja što bolje odluke. Zasebne kancelarije imaju samo najviši rukovodioci.Raspored sedenja je postavljen prema rangu i smatra se da je nabolje ono mesto koje je najdalje od vrata.Prilikom ugovaranja poslova sastaju se ljudi istog ranga. I bez potpisanog dokumenta, dogovor se poštuje u Japanu.Suština japanskog menadžmenta je u sledećim činiocima:

  • doživotno zaposlenje
  • sistem napredovanja i plata zasnovana na principu senioriteta
  • organizacija sindikata na nivou kompanije;

 

U Japanu je veoma neobično, čak i nepristojno direktno nekoga kritikovati. Deo njihove kulture je i negovanje harmoničnih odnosa, pa samim tim izbegavaju da  povrede nečija osećanja. Ukoliko ne žele da jasno kažu šta misle, oni to čine na neverbalan način tako da je važno čitati signale kako biste prilagodili svoje ponašanje.

Poslovna kultura Japana posvećuje veliku pažnju poklonima. Dar ne treba da bude skup, ali je njegov kvalitet izuzetno važan.Pakovanje je podjednako važno, kao i sam poklon. Treba izbegavati pakovanje bele boje, jer je bela boja u Japanu simbol smrti.Vizit karta se razmenjuje na početku predstavljanja, pri čemu japanski biznismen kaže prvo svoje prezime pa ime. Poželjno je da vizit karte koje se razmenjuju budu sa jedne strane na japanskom jeziku.Vizit karta se predaje i prima sa obe ruke.

 

Japanci često ističu da stranci ne mogu govoriti japanskim jezikom, jer je to veština koja se ne uči, već stiče rođenjem. Prilikom poslovnih sastanaka, važno je povesti prevodioca sa sobom. Na taj način se ističe ozbiljnost poslovnog partnera.

Nedostatak razumevanja japanske poslovne kulture može dovesti do nesporazuma i gubitka poslovnih mogućnosti o čemu na neki način govori jedna od najprodavanijih knjiga na ovu temu ‘’Japan ne sme da kaže ne’’. Jedan od autora knjige bio je Sintaro Isihara, a drugi autor Akio Morita, veliki šef Sony korporacije. Pouka knjige bila je da bi Zapad umesto svojih kritika, trebalo više pažnje da posveti učenju od Japana.

 

Tijana Tasković

 

Izvor: http://www.worldbusinessculture.com

0