Dok se Srbija bavi izbornim rezultatima, Grčka vlada pokušava da nadje načina da izadje iz postojeće ekonomske krize koja je i dalje tema broj jedan u njihovim medijima. Da se podsetimo, ekonomska kriza koja je potresla svet ne tako davne 2008. godine, još uvek drži Grčku u kandžama recesije i jasno je da treba da prodje još dosta vremena da bi se video pomak.

Iza kulisa

Pozadina čitave krize je rezultat lošeg vođenja države i preteranog zaduživanja, koje je, po mom skromnom mišljenju, jedna vrsta zavere protiv Grčke i njenog stanovništva. Naravno da prethodne vlade ove zemlje nisu mogle da se zaduže preko 300 milijardi dolara, a da za to ne zna ni Evropska Unija a ni prosečan gradjanin. Teško je poverovati da EU, čiji je kamen temeljac ekonomija, ne bude upućena u preterano zaduživanje svoje članice. To je zaista za rubriku Verovali ili ne ili pak scenario izgubljene bajke braće Grim, koju tek treba da objave. Ja nisam od onih koji se bave teorijama zavere, ali mi se čini da iza cele priče stoji želja zapadnih korporacija  da se Grčka privatizuje i postane ravnopravan član kapitalističkog svetskog poretka.

Ono što mi ukazuje na nekakvu vrstu zavere jesu razgovori sa profesorima ekonomije na mom fakultetu koji takodje tvrde da je situacija u Grčkoj deo nekakvog većeg plana o kom ekonomisti patriote nemaju pravo da se izjasne na državnom nivou. Jedna činjenica koja ide u prilog čitavoj priči je vezana za kompaniju sa Wall Street-a, takozvanu The Goldman Sachs Group. Ova multinacionalna kompanija se bavi investiranjem novca, koji im se vraća kao reketašima- sa velikom kamatom. Grčka je prve simptome ekonomske krize osetila još 2001. godine kada su shvatili da im se spoljni dug povećava mnogo brže nego što to njihova skromna ekonomija može da pokrije. Tu dolazi spasilac Goldman, koji pomaže vladi da sakrije budžetski deficit dok prodje kontrola Evropske Unije, a za uzvrat su trazili simboličnih 20 godina prihoda od Grčke avio kompanije. Ne samo da je Goldman Sachs uspeo da ekonomiju Grčke pretvori u poljanu ruzičastog cveća u očima Evropljana, već je uspeo i da navede Grčku vladu da se zaduži još više pošto je dug bio znatno smanjen u očima drugih. Godine su prolazile, a dug se povećavao. Sve do konačnog kolapsa 2008. godine i situacije u kojoj mora da se kaže istina i nadje izlaz. Izlaz je u privatizaciji državnih kompanija, prodaji ostrva i svega na šta može da se stavi cena i proda za male sume novca, posto država nije u situaciji da se pogađa i postavlja svoje uslove.

Grčka ekonomija danas

Ukoliko neko otvori jedan fascinantan sajt, koji računa Grčki dug iz sekunde u sekundu, imace i šta da vidi. Njihov dug raste svake sekunde u proseku za 900 američkih dolara!!!

Dosta alarmantno, ali čini se da Grčke vlasti u ovom trenutku tvrde da je njihova zemlja politički stabilna i da su reforme zaživele, iako je istina da one postoje samo na papiru. U 2013. godini Grčka ekonomija je slabija za 4% i predvidjanja za ovu godinu govore da će još više oslabiti. Ono što je realno na terenu u ovom trenutku jeste da narod živi loše. Kafići su stalno puni ljudi koji uz Frapetaki i rolovan Cigaraki pokušavaju da skrenu misli od problema koji ih tište kod kuće. Nezaposlenost je prešla 27%, a ekonomija im je opala za 25% od 2008. godine. Broj beskućnika je takodje porastao, a u prilog tome ide i sve veći broj narodnih kuhinja preko kojih ovi ljudi i preživljavaju. Ja sam lično imao prilike da vidim svojim očima nekih stotinak ljudi, u ne toliko naseljenom delu grada, gde sam volonterski učestvovao u pripremanju hrane. Puno puta bi se dešavalo da mnogi ostanu bez tanjira supe i parčeta hleba, što dosta govori u kakvoj se situaciji nalazi i najugroženije stanovništvo.

Podaci da 17% grčkog bruto domaćeg proizvoda direktno zavisi od turizma, a 20% ljudi radi u ugostiteljstvu, kao i predvidjanja da će ove godine Grčka imati još više turista nego prošle godine kada su zabeležili rast od 15%, svakako daju nadu da dolaze vedriji dani. Sa druge strane, ono što mora da se uradi jeste upravo da se da šansa i domaćim kompanijama da se razvijaju, što je trenutno nemoguće zbog visine poreza. Država na sve moguće načine pokušava da napuni budžet. Ovakavi potezi vlade mogu da budu jako štetni zbog toga što je velika verovatnoća da se i postojeće kompanije zatvore i doprinesu povećanju broja nezaposlenih u državi. Još jedan veliki problem, možda i veći od prethodnog, jeste činjenica da banke ne ulažu dovoljno novca u ekonomiju sto znači da je kupovna moć gradjana niska. Ukoliko nema obrtaja novca unutar države, izlazak iz krize postaje sve neizvesniji.

Grčki narod, iako prilično nasilan kada je došlo do stezanja kaiša, shvatio je da im je parazitskog sistema i korupcije dosta i da nešto mora da se menja za dobrobit onih koji tek dolaze. Sa jednim takvim stavom mnogo je lakše nositi se sa postojećom situacijom i raditi na ekonomskom oporavku države uz nadu da se iste greške neće ponavljati. Grčka bi tako mogla ponovo stati na svoje antičke noge i sa podignutom glavom gledati u budućnost.

www.spiegel.de, www.usatoday.com, www.dw.de

Ivan Tomić

0