Preduzetništvo u savremenom smislu predstavlja kontinuelni kreativni process implementacije inovacija u organizaciju u funkciji uspešnog poslovanja. Da bi preduzeće bili sposobno da sistemski preduyima inovacije, mora da stvori odgovarajuću organizacionu strukturu, koja će mu omogućiti preduzetničko ponašanje. Takvo ponašanje se sve više povezuje za timski rad I transformacioni menadžment, nego za pojedinca I njegove sposobnosti I iskustvo. Prema Petru Drakeru, kompanija u savremenim uslovima mora da bude u stanju da istovremeno radi tri stvari: da unapređuje da proširuje i da inovira.

Preduzetništvo takođe predstavlja i pokretanje sopstvenog biznisa, koji se na neki način razlikuje od već postojećih, sadrži u sebi neku novu metodu proizvodnje, neku inovaciju na proizvodu ili potpuno nov način vršenja usluga. Ovde će više biti reči o individualnom preduzetništvu(enterepreneurship), jer Vlade razvijenih zemalja smatraju da preduzetništvo kod mladih promoviše inovativnost, pokretanje sopstvenog biznisa znači povećanje zaposlenosti po osnovu kreiranja novih radnih mesta u samom startu ili bliskoj budućnosti, nove firme povećavaju nivo konkurentnosti u nacionalnoj privredi, mladi preduzetnici mogu fleksibilno da odgovore na novonastale potrebe tržišta, posebno sa stanovišta primene novih tehnologija I veći nivo samozapošljavanja mladih, znači I veće samopouzdanje mladih.

Preduzetnički process predstavlja set aktivnosti kroz koje se kreira novi program od strane preduzetnika. On obuhvata:

  • identifikaciju i ocenu poslovne ideje
  • izradu biznis plana; koji predstavlja informacije o detaljima poslovanja i pravna pitanja
  • pribavljanje potrebnih resursa
  • izbor organizacione forme
  • izbor taktike otpočinjanja biznisa
  • upravljanje rezultirajućim preduzećem.

10484779_875324155850947_3147045932894675771_n

Sada ćemo se malo osvrnuti na podatke do kojih su došli istraživanjem stava studenata po pitanju otpočinjanja sopstvenog biznisa.

Prema rezultatima istraživanja urañenom 2011. godine, najveći brojstudenata (80,62%) ima želju za pokretanjem sopstvenog biznisa. Ovi podaci su slični podacima iz prethodna dva istraživanja koja pokazuju visoku opredeljenost mladih za pokretanje sopstvenog biznisa. Rezultati istraživanja iz 2010. godine pokazuju da za mlade privatni biznis predstavlja: izazov (23,85%), rizik i neizvesnost (23,11%) i zadovoljstvo i samodokazivanje (15,01%).

Ispitani studenti, njih 43,97%, uglavnom se slažu sa konstatacijom da je privatni biznis uspešniji od poslovanja u drugim oblicima svojina, kao i da u našoj zemlji ljudi još ne znaju prave poslovne mogućnosti privatnih preduzeća – sa ovom poslednjom konstatacijom se slaže 48% ispitanih studenata, što ukazuje na potrebu da se u Srbiji promovišu uspešni preduzetnici i na taj način promene odreñenistereotipi koji postoje u vezi sa preduzetništvom i upravljanjem sopstvenim preduzećem.

Anketirani studenti, u najvećoj meri (60,38%), smatraju da se preduzetnik mora osloniti na sopstvena sredstva u funkciji pokretanja sopstvenog biznisa.Razlog za ovakav stav studenata može se posmatrati kao posledica nedovoljnog poverenja u banke i druge institucije koje nude finansijska sredstva za pokretanje biznisa. U prilog ovoj konstataciji ide i stav anketiranih studenata (53,74%) da startup krediti poslovnih banaka nisu povoljni. Naime, studenti smatraju da su start up krediti poslovnih banka opterećeni visokim kamatnim stopama (80,38%) i dugim procesom do dobijanja sredstava (14,42%).

Kao razlog za nepokretanje sopstvenog biznisa, anketirani studenti navodeda nemaju pravu ideju (78,42), što ukazuje na neophodnost da se, u sklopu promovisanja razvoja koncepta preduzetništva na fakultetima i visokim školama, insistira na razvijanju preduzetničkih veština studanata.Istraživanje koje je rađeno 2012.godine pokazuje da, kao razlog zanepokretanje sopstvenog biznisa, anketirani studenti najviše ističu: nedovoljno finansijskih sredstava (29,43%) i nesigurnu političku i ekonomsku situaciju(20,38%). Rezultati istog istraživanja pokazuju da većina studenata (80,00%) smatra da u Republici Srbiji trenutno ne postoji odgovarajući ambijent koji stimuliše mlade za pokretanje sopstvenog biznisa. Kao razlog za ovaj stav studenti su naveli sledeća ograničenja koja ih sputavaju: nedostatak finansijskih sredstava (32,26%), nestabilna politička i privredna situacija (29,75%) i preveliki porezi (20,30%). Kada se uz to još i doda da ne postoje specijalizovane institucije koje podržavaju mlade pri pokretanju biznisa, onda dolazimo i do razloga za nezadovoljstvo mladih ambijentom za podsticanje na pokretanje sopstvenog biznisa.

product-idea

U procesu razvoja preduzetničkog ponašanja u Republici Srbiji neophodno je  primeniti nekoliko načina unapreñenja poslovnog ambijenta, u cilju lakšeg poslovanja postojećih i budućih preduzetnika, koji obuhvata nekoliko elemenata, i to:

  • kreiranje zakonskog okvira za brži i lakši proces poslovanja preduzetnika, kao i za mlade preduzetnike;
  • postojanje strategije za razvoj koncepta preduzetništva kod mladih;
  • kreditna podrška mladima za pokretanje sopstvenog biznisa;
  • stimulativne mere za implementaciju sistema upravljanja kvalitetom (pojedinačno i grupno), integrisanih menadžment sistema, u cilju razvoja
  • konkurentnosti domaćih MSP;
  • aktivnija uloga univerziteta u pomoći preduzetnicima;
  • pokretanje više poslovnih inkubatora i poslovnih centara;
  • veće angažovanje udruženja preduzetnika u cilju promovisanja koncepta preduzetništva kod mladih;
  • promovisanje preduzetničkog koncepta kao načina prevazilaženja problema u tranzicionoj recesiji.

 

Nikola Radovanović

Izvor:

  1. Simić Ivana, Menadžment, Ekonomski fakultet Niš 2011
  2. Bogetić Srđan, Đorđević Dejan, Čokorilo Dragan, Unapređenje zapošljavanja mladih kao faktor razvoja nacionalne ekonomije, Ekonomski horizonti 2011, str. 107-126
0