JUČE ŠAMAR, DANAS RUŽA. 

Godine 1857. u Njujorku održan je veliki osmomartovski protest u kojem su radnice tekstilne i drugih industrija ustale u pokušaju da se izbore za poboljšanje radnih uslova, povećanje plata, za bolji položaj. Nakon ovog i niza novonastalih protesta 1910. godine, u Kopenhagenu je proglašen Međunarodni dan žena – dan borbe za rodnu ravnopravnost žena u svim sferama društva.

Šta danas znači slaviti 8. mart? Ako posmatramo istorijat ovog dana, možemo zaključiti da je čitava ideja o 8. martu iskrivljena, a prvobitni smisao izgubljen. Medjunarodni dan žena postao je simbol medjunarodne diskriminacije žena, postao je dan kada se skupim poklonom mogu oprati sve nevolje iz preostalih 364 dana. Medjunarodni dan žena pretvoren je u medjunarodni dan glume u kojem muškarci glume džentlmene, a žene glume da su im poverovale.

Prema dokumentima Ujedinjenih nacija, nasilje nad ženama definiše se na sledeći način:

Nasilje nad ženama je ispoljavanje istorijski nejednakih odnosa društvene moći između muškaraca i žena koji su doveli do diskriminacije i dominacije nad ženama od strane muškaraca i do sprečavanja potpunog napretka žena. Nasilje nad ženama je jedan od osnovnih društvenih mehanizama kojima se žene prisiljavaju da budu u podređenoj poziciji u odnosu na muškarce.  Nasilje nad ženama je prepreka u postizanju jednakosti, razvitka i mira.”

Po poslednjim statistikama svaka druga žena je žrtva nekog oblika nasilja u Srbiji. A u samo poslednjih godinu dana je čak 37,5% žena prijavilo da je bila izložena nekoj vrsti nasilja. Postavlja se pitanje: šta je sa onim ženama koje nisu skupile hrabrost da se prijave? Morali bismo uzeti u obzir da se ovakve statistike rade na osnovu spremnosti da se takva iskustva priznaju. Ista ta istraživanja su pokazala da najviše žena žrtava nasilja u Beogradu, a najmanje u centralnoj i istočnoj Srbiji. S tim u vezi, Beograd posmatramo  kao urbaniju sredinu u kojoj je žena anonimnija, a samim tim i smelija u borbi za svoja prava, dok ostatak zemlje predstavlja manju, zatvoreniju sredinu u kojoj “svako zna svakog”, a žena je više sklona trpljenju.

Molim sve žene, i one koje su nekada iskusile nasilje, i one koje su imale više sreće, da zajedno dignemo glas i prekinemo tišinu! Svaki kutak ove naše zemlje je urban kada je reč o nasilju, od grada, pa sve do zabačenih sela. Budite smele!

Kako prepoznati nasilje? Pored evidentnog fizičkog nasilja, alarmantna je činjenica da je u Srbiji tokom života 48,7% žena bilo izloženo psihičkom nasilju. Pod psihičkim nasiljem smatra se ugrožavanje psihološkog integriteta i zdravlja žena, putem: omalovažavanja, vređanja, verbalnih napada, pretnji, zastrašivanja, pa sve do ignorisanja, uskraćivanja pažnje i ograničavanja slobode.

Šta možete uraditi? Za početak bitno je da se izađe iz ćutanja, da se razgovara sa nekim, a do toga će doći samo ukoliko verujete u sebe, vrednujete sebe, ako sebe stavite u centar sveta. Volite sebe, a onda donesite odluku. Dokumentujte povrede i, na kraju, prijavite policiji. To je svakako veliki korak, ali to je ujedno jedini način da nasilniku pokažete da postoji neko veći od njega. A onda ćete život iznova uzeti u svoje ruke i bićete poštovane!

DIGNIMO GLAS I PREKINIMO TIŠINU. Neka ovo bude prvi korak.

 

Katarina Đorđević 

 

0