Uspešnost poslovanja se obično definiše kao sposobnost ostvarivanja određenih ciljeva. Ciljevi mogu biti različiti, tako da uspešnost zavisi od definisanih ciljeva. Najčešći cilj poslovanja je profitabilnost. Da li je taj cilj ostvaren i u kojoj meri, može se videti iz izveštaja koji se zove račun dobitka i gubitka – bilans uspeha. „Bilans uspeha predstavlja pregled prihoda, rashoda i rezultata ostvarenih u određenom vremenskom periodu“.  S obzirom da je predmet analize bilans, uspešnost poslovanja se najčešće manifestuje preko ostvarenog finansijskog rezultata, koji predstavlja kontrolu uspešnosti.

Prema Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja prihodi se posmatraju kao:
–    povećanje ekonomske koristi u toku obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanje sredstava, a smanjenja obaveza, što ima za posledicu povećanje kapitala, osim povećanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer dodatna ulaganja kapitala).

Cilj svakog poslovnog subjekta je opstanak i razvoj, pri čemu da bi se taj cilj ostvario poslovni subjekti obavljaju poslovne aktivnosti. Koristeći činioce reprodukcije u procesu poslovanja kao rezultat se dobijaju novi učinci. Tako da je cilj poslovanja stvaranje novih upotrebnih vrednosti, reprodukcija uloženih sredstava i stvaranje akumulacije. Tržišna vrednost realizovanih učinaka predstavlja prihod. Prihodi predstavljaju pozitivnu komponentu  rezultata poslovanja, koji nastaje u fazi realizacije.

„Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog perioda koji nastaje iz redovnih aktivnosti entiteta pri čemu taj priliv rezultira povećanjem kapitala koji ne predstavlja porast po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu.“

„Prihodi se priznaju kada postoji verovatnoća priliva ekonomskih koristi u preduzeće i kada se te koristi mogu pouzdano izmeriti. Prihodi obuhvataju samo one bruto prilive ekonomskih koristi koje preduzeće primi ili potražuje za svoj račun. Iznosi naplaćeni za račun trećih lica, kao što je PDV, nisu ekonomske koristi koje se ulivaju u firmu i ne dovode do povećanja kapitala, te ne predstavljaju prihod. Takođe, bruto prilivi iz zastupničkih poslova ne mogu biti prihod, već samo iznos provizije po istim poslovima. Prihode takođe ne treba poistovećivati sa prilivom novca i novčanih ekvivalenata, jer do ovog priliva može doći pre nastanka prihoda (primljen avans), posle nastanka prihoda (priliv po osnovu naplate potraživanja) ili istovremeno sa nastankom prihoda (prodaja za gotovinu).“

Prihodi su detaljno regulisani Međunarodnim računovodstvenim standardom MRS 18 – Prihodi. Računovodstveni standardi postaju obavezna osnova finansijskog izveštavanja. Kod nas je problematika finansijskog izveštavanja regulisana Zakonom o računovodstvu i reviziji i Zakonom o privrednim društvima.

MRS 18 daje smernice za vrednovanje prihoda i za sledeće slučajeve:
1.    Odloženi priliv vrednosti u preduzeće – u slučaju da se priliv novca odlaže (ako je na primer preduzeće prodalo kupcu robu na beskamatni kredit od 1 godine), fer vrednost naknade može biti manja od nominalnog iznosa primljenog novca ili potraživanja. Pošto vrednost novca primljenog za godinu dana nije ista kao novac koji je primljen danas. Tada fer vrednost primljene naknade se određuje diskontovanjem svih budućih priliva, primenjujući pripisanu kamatnu stopu. Razlika između fer vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate.
2.    Razmena roba – kada se roba i usluge razmenjuju za sličnu robu tj. usluge, sa ciljem pravovremenog zadovoljenja tražnje na određenom području, ova razmena se ne smatra transakcijom koja stvara prihod. Međutim, kada se roba prodaje ili se usluga daje u razmenu za različitu robu ili uslugu, tada se stvara prihod – reč je o kompenzaciji.
3.    Transakcije u kojima je kombinovana prodaja roba i usluga – kada se naknada sastoji od naknade za prodatu robu i za izvršene usluge (čija se vrednost može odvojeno utvrditi), fer vrednost se deli na dve komponente: prihod od pružanja usluga i prihod od prodaje robe.

Prihodi nastaju u fazi realizacije, kod kojih se javlja problem razlikovanja prihoda i primanja novca, kao i problem vrednovanja odnosno procenjivanja prihoda. Prihode ne možemo izjedančiti sa primanjem novca u preduzeću, ne možemo ni rashode izjednačiti sa izdavanjem novca iz preduzeća. Primanja mogu nastati iz raznih razloga na primer dužnik nam je vratio ranije datu pozajmicu, primljen je novac od banke na ime odobrenog kredita itd. Temeljna odrednica prihoda jeste povećanje imovine ili smanjenja obaveza, ali u onom delu koji ima uticaj na povećanje neto imovine (kapitala). Može doći do sledećih situacija: prihod prethodi primanju (prodaja na kredit), primanje prethodi prihodu (prodaja uz avans) i prihod i primanja nastaju zajedno (prodaja za gotovinu). Ukoliko se prati primanje i izdavanje novca utvrđuje se stanje slobodnih ili nedostajućih sredstava, dok praćenjem prihoda i rashoda utvrdjuje se uspešnost poslovanja.

Postoje tri principa procenjivanja prihoda, to su:

1. Princip na bazi prodatih učinaka (sistem fakturisane realizacije) – prihod alocira na obračunski period u kojem je učinak isporučen i fakturisan kupcima. Prihod nastaje kada je proizvod ili usluga prešla u posed kupca odnosno kada je prometom verifikovan – potvrdjen prometnim aktom. Momentom fakturisanja i isporuke obračunava se prihod i nastaje obaveza obračunavanja poreza na promet i plaćanje poreza. Može biti iskazana u bruto i neto iznosu. Utvrđivanje ukupnog prihoda vrši se na bazi bruto realizacije. Bruto realizaciju treba umanjiti za porez na promet, provizije, skonta i sl. Ta smanjenja ne predstavljaju rashod, već svođenje na iznos neto realizacije koji predstavlja pravi poslovni prihod svakog preduzeća. Ako se prihodi obračunavaju po sistemu fakturisane realizacije rashodi su ravni troškovima sadržanim u prodatim proizvodima i uslugama plus troškovi perioda kod primene sistema obračuna proizvodnih troškova i sistema varijabilnih troškova. Negativna strana ovog principa je što pri raspodeli finansijskog rezultata dovodi do dodatnog  finansijskog naprezanja. Pošto jedan deo finansijskog rezultata sadržan u potraživanjima od kupaca nije naplaćen, a nakon sačinjavanja bilansa raspodeljuje se ceo finansijski rezultat, kao da je u potpunosti naplaćen. Zbog toga preduzeće mora da obezbedi dodatne izvore finansiranja. Ovaj princip ne vodi računa o:
    “naknadnim troškovima posle izvršene prodaje (kasa skonto, dati rabati..),
    riziku naplate potraživanja od kupaca,
    riziku otkaza kupovine sa strane kupca,
    problemu identifikovanja prihoda pri prodaji na kredit.”

Međutim na bazi iskustva preduzeće može post-prodajne troškove unapred predviditi i izvrštiti odgovarajuća rezervisanja troškova na teret prihoda tekućeg perioda. Naplata potraživanja ne utiče na nastanak prihoda, s obzirom da priliv novca iz realizacije određuje stanje novca u određenom trenutku i to odražava  tokove rentabilnosti, dok prihod utiče na uspeh poslovanja u određenom vremenskom periodu i to reflektuje novčane tokove u preduzeću.

2. Princip naplate prodatih učinaka (sistem naplaćene realizacije) – prihode alocira na obračunski period u kojem je prihod naplaćen. U funkciji je obezbeđenja likvidnosti poslovnog subjekta. Pošto treba razlikovati pojam prihod i priliv u slučajevima kada je fakturisanje i naplata prihoda u vremenskom raskoraku, sistem naplaćene realizacije koji izjednačava ova dva pojma je opravdano primenjivati u slučajevima prodaje robe za gotovinu, realizacija usluga koja se odmah gotovinski naplaćuju, zatim kod prodaje na kredit i pri prodaji učinaka koji mogu imati izuzetno visoke post-prodajne troškove. Samo naplaćena potraživanja se uključuju u bilans uspeha, nenaplaćena potraćivanja su pokrivena, finansirana iz obračunatih nenaplaćenih prihoda, što znači da ne zahtevaju posebne izvore finansiranja kao kod sistema fakturisane realizacije. Rashodi po osnovu troškova uključenih u cenu koštanja iskazuju se u bilansu uspeha u visini koja odgovara, koja je sadržana u naplaćenim prihodima, dok se deo tih troškova koji je sadržan u nenaplaćenim potraživanjima bilansira u bilansu stanja na računima aktivnih vremenskih računa. Naspram njih stoje obračunati nenaplaćeni prihodi iskazani na računima pasivnih vremenskih razgraničenja. Troškovi perioda se prenose u bilans uspeha kao rashodi perioda u momentu njihovog nastanka. “Predstavlja neopouzdan osnov za obračun redovnog prihoda, jer ne dovodi do redovnog rezultata, i onemogućuje i njegovu uporedivost u nizu sukcesivnih perioda. Defektnost poslovnog rezultata utvrđenog na bazi naplaćene realizacije rezultira iz činjenice da redovni rashodi koji su se upoređivali sa iznosom naplaćene realizacije nisu bili sa njim uporedivi, jer su utvrđeni na bazi prodatih, a ne na bazi naplaćenih količina.”

“Treba imati u vidu da je finansijski rezultat neuporediv ako se u prethodnoj primenjuje jedan, a u tekućoj godini drugi sistem obračuna prihoda. Ako se u prethodnoj godini primenjivao obračun prihoda po fakturisanoj realizaciji, a u tekućoj po naplaćenoj realizaciji, finasijski rezultat u tekućoj godini biće manji za iznos razlike izmedju obračunatih nenaplaćenih prihoda iskazanim na pasivnim vremenskim razgraničenjima i troškova sadržanih u njima iskazanim na aktivnim vremenskim razgraničenjima.”

3.    Princip na bazi proizvedenih učinaka – prihode alocira na period u kojem su proizvodi ili usluge proizvedeni. U suprotnosti je sa principom realizacije. Javlja se u preduzećima s produženim proizvodnim procesom (brodogradnja, građevinarstvo itd.) i naglašenim prirodnim prirastom (šumska gazdinstva itd.).

Celina ukupnog prihoda je razvrstana u tri podbilansa (pozitivne komponente finansijskog rezultata):
    Poslovni prihodi,
    finansijski prihodi,
    ostali prihodi.

U poslovne prihode spadaju:
    prihodi od prodaje robe (grupa 60)
    prihodi od prodaje proizvoda i usluga (grupa 61),
    prihodi po osnovu aktviranja proizvoda, usluga i robe (grupa 62),
    promena vrednosti zaliha učinaka (grupe 63),
    prihodi od subvencija, premija, regresa, dotacija, povraćaja dažbina na osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga (grupa 64),
    ostali poslovni prihodi (grupa 65).

Knjigovodstveno obuhvatanje poslovnih prihoda vrši se odobravanjem  računa vrste poslovnih prihoda i zaduženjem odogovarajućih knjigovodstvenih računa sredstava (Kupci, Blagajna, Tekući račun, Osnovna sredstva, Materijal) za vrednost nastalog prihoda. Poslovni prihodi se obuhvataju u okviru računa grupe 60, 61, 62, 63, 64 i 65.

U finansijske prihode (grupa 66) spadaju:
    prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica (račun 660),
    prihodi od ostalih povezanih pravnih lica (račun 661),
    prihodi od kamata (račun 662),
    pozitivne kursne razlike (račun 663),
    prihodi po osnovu efekata valutne klauzule (račun 664),
    prihodi od učešća u dobitku zavisnih pravnih lica i zajedničkih ulaganja (665)
    ostali prihodi od finansiranja (račun 669).

Knjigovodstveno obuhvatanje finansijskih prihoda vrši se tako da se za svaku vrstu finansijskih prihoda odobarava knjigovodstveni račun određene vrste finansijskih prihoda uz istovremeno povećanje odgovarajućih oblika sredstava ili smanjenja pasivnih vremenskih razgraničenja za deo unapred naplaćenog finansijskog prihoda, koji se odnosi na tekući period, odnosno uz smanjenje dugoročnih rezervisanja.

Ostali prihodi se evidentiraju u okviru grupe računa 67 i 68. U ostale prihode spadaju:
    dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja (račun 670),
    dobici od prodaje bioloških sredstava (račun 671),
    dobici od prodaje učešća i drugih HOV (račun 672),
    prihodi od prodaje materijala (račun 673),
    viškovi (račun 674),
    naplaćena otpisana potraživanja (račun 675),
    prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika (račun 676),
    prihodi od smanjenja obaveza (račun 677),
    prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja (račun 678),
    ostali vanredni prihodi,
    prihodi od usklađivanja vrednosti imovine (68),
    dobitak poslovanja koje se obustavlja (69).

Promene na računima prihoda su uglavnom u obliku povećanja. Smanjenja kod prihoda mogu nastati zbog naknadnog obračunavanja ukalkulisanog poreza sadržanog u prodatoj robi i ispravkom grešaka i slično. U okviru klase 6 predviđen je i račun 699 – Prenos prihoda, nije reč o računu prihoda već je to račun organizaciono-tehničke prirode čija je namena da se uz pomoć njega iznosi prihoda prenesu u klasu 7 radi utvrđivanja rezultata.

Ostali prihodi obuhvataju neuobičajene stavke i stavke razdoblja koje u tekućem razdoblju predstavljaju dobitke, a time i povećanje poslovnog rezultata redovnog poslovanja.

MIRJANA VESELINOVIĆ – Autor teksta

0