U utorak, 21. aprila, u VI Beogradskoj gimnaziji  je održana promocija romana „Znaš ti ko sam ja?“ spisateljice Jovane Ristić. Knjiga je ranije ušla u širi izbor za dobitnika Ninove nagrade.

Autorka  je ovom prilikom govorila o tome koje su njene uspomene iz školskih dana našle mesto u novoj knjizi. Učenici njene bivše škole su na ovoj promociji  imali priliku da razgovaraju sa autorkom i iznesu  svoje stavove o knjizi. Promociji su prisustvovali i glumci iz  Edukacije Alex  i Studija Centar koji su oživeli likove junaka,  a prikazan je i spot za pesmu  ,,Znaš ti ko sam ja?” koju izvodi grupa Institucija.

„Znaš ti ko sam ja?“ je priča o odrastanju, prijateljstvu i ljubavi dva mladića i jedne devojke.  Oni zajedno sazrevaju  i prolaze kroz sve probleme i uzbuđenja tog perioda.  Čitajući roman saznajemo ko je propatio, ko je koga izdao, a ko uspeo da postane „neko”.

Nakon promocije naša ekipa je zamolila Jovanu Ristić da nešto više o svom radu kaže za  Kapital magazin


Kako si zadovoljna promocijom i kakav je osećaj promovisati knjigu u svojoj školi?

Uvek mi je neobično da se vratim u svoju školu. Čini mi se da kasnim na čas ili se pitam zašto nisam uz svoje društvo. Probude se uspomene, a sa druge strane zanimljivo mi je  da komuniciram sa mladom generacijom i to baš sa ljudima koji uđu u ,,Šestu” zato što se, negde, poistovećujem sa njima i od njih sam dobila informacije o tome koliko su se stvari promenile, kako  oni žive, kako se odnose prema tim nekim najvažnijim stvarima za mlade ljude, kao što su ljubav, prijateljski odnosi, planiranje budućnosti..  Čini mi se da se nije mnogo toga promenilo, s tim što su negde kulise različite i različiti duh vremena. Moja generacija je imala više tih trauma iz devedesetih, a oni imaju malo lagodniji život, s tim što opet i oni imaju neke veće snove nego što smo mi imali. Promocija mi je bila posebno emotivna zato što su ti učenici sami učestvovali u pripremama, nisu bili samo pasivni posmatrači, nego su neki od njih knjigu pročitali i davali neke svoje komentare, uglavnom pozitivne. Naravno, neki su ukazali na stvari koje im se ne dopadaju u razmišljanjima junaka i to je znak da oni prepoznaju neku lošu percepciju sveta kod mladih ljudi, neke pogrešne odluke, tako da ih je knjiga motivisala na razmišljanje, što je meni negde glavni cilj. Posebno mi je drago da čujem da su se oni aktivirali u  kreativnom smislu i da, pored ove moje promocije gde su učestvovali, tu su i razne predstave, poetske večeri, tako da sada nisam premijera, samo sam deo nekog programa koji se stalno odvija u ,,Šestoj” . Toga zaista nije bilo toliko u moje vreme i mladi ljudi su imali negativan stav prema tome. To je bilo nešto dosadno, štreberski, a sada su nekako otvoreniji i zaista sam uživala i radujem se nastavku i ponovnom dolasku.


Kažeš u knjizi da je ovo priča o generaciji kojoj su obećavali normalan život. Može li se reći  da se kod nas svakoj generaciji  obećava normalan život?

Ima toga. Mi imamo stalno te začarane krugove. Neko se rađa sa pričom da je sada loše, ali  će biti bolje i pojave se neki pokazatelji da će biti bolje, pa se onda to ne ostvari. Mislim da je život sada definitivno drugačiji i u nekim segmentima bolji nego što je bio u onim danima kada smo mi odrastali i kada je zaista bilo rata, sankcija i nešto što je objektivno teško. Ni sada, naravno, nema mnogo velikog napretka, ali mi se čini da se otvara neka perspektiva za mlade ljude. Postoje te mogućnosti za odlazak u inostranstvo što mnogi od njih i biraju. Kada je u pitanju generacija čini mi se da  su ove generacije svesnije, prosto, mi smo odrasli na mitovima naših roditelja, kao:  ,,Sad su devedesete i sad je teško, ali  mi smo živeli u nekom divnom vremenu, u Jugoslaviji,   u kome se sve moglo i to će ponovo doći, taj izgubljeni raj. “  Sada su svesni da je i pre njih bilo loše, da oni žive u nekom vremenu koje nije obećavajuće i onda nisu tako opsednuti nekim velikim iluzornim boljitkom, nego su realni i mislim da će se oni u tome bolje snaći.


Na promociji te je jedan učenik pitao da li može da se živi od pisanja. Da li misliš da se mladi danas manje bave umetnošću upravo zbog toga što ne donosi nikakvu materijalnu korist?

Da. To je još jedan deo te njihove svesti. Oni shvataju da to nije kao u filmu ili u priči, bar ne kod nas. Shvataju da se zaista teško živi od umetnosti. Možda bi neko od njih zaista i voleo da se bavi nekom umetnošću, ali razmišlja o tom finansijskom aspektu i onda me pita: ,, Je l’ možeš da živiš od umetnosti? Ne možeš? E pa dobro, neću onda ni ja da pišem.“ Sigurna sam da ima toga. Dobro je da imaju prave informacije, ali mislim da ih to ne blokira jer imaju pravu postavku. Oni kažu: ,,Dobro. Onda ću za novac raditi jednu stvar, a iz ljubavi ću imati neki hobi, neku umetnost, kreativnost..”  Naravno, nije kod svih tako, ovo su gimnazijalci koji su, opet, neki sloj od koga se to i očekuje. Ja sam prošle godine imala promocije i u srednjim školama koje nisu tako otvorene za umetnost kako zbog toga što ne donosi novac, tako i zbog drugih razloga, ali oni su, recimo, bili otvoreni za sport i u tome pronalaze nešto što im je ,,izduvni ventil”.


Rekla si da tvoja sledeća knjiga neće imati veze sa ovom pričom. Koji su tvoji planovi u vezi sa njom?

Kod mene je sve išlo nekako spontano. I tu prvu knjigu sam tajno, ne pominjući  ništa prijateljima i poznanicima, poslala na konkurs i ušla u najuži izbor. Tako je krenula čitava priča o devedesetim, posle toga je i knjiga ,,Znaš ti ko sam ja” prilično neplanirano ušla u širi izbor za ,,Ninovu nagradu”. Ona je trebalo, zapravo, da bude nastavak devedesetih koji ja nikako nisam mogla da napišem jer sam završila tu priču sa tim junacima, prosto im se desilo to što im se desilo i ostavila sam te tri tačke. Ova knjiga, takođe, ostavlja otvorena neka pitanja i ja očekujem od čitalaca da na to odgovaraju. Neću pisati nastavke jer mislim da su nastavci obično lošiji od prve knjige. Ono što bih ja volela da napišem je priča o noćnom životu u Beogradu. Mi smo strašno ponosni na taj naš noćni život, turisti dolaze da se zabave i to je sve istina. Pitanje je da li je taj noćni život zaista nešto što je zabava, pored svih drugih segmenata života ili je to jedino što postoji i da li mladi  ljudi beže u noćni život jer imaju problema u školi, sa prijateljima, u porodici… Volela bih da se bavim malo starijom generacijom, studentima, koji su dosta prisutni u tom noćnom životu. Još jedna tema koja se nameće i o kojoj smo i danas pričali je ta podela na alternativne ili main stream i neke narodnjake. Zanimljivo mi je kako se formiraju odnosi između njih u tom smislu. Mislim da bi bilo interesantno za sve da saznaju da li su moguća prijateljstva i ljubavi između rokera i narodnjaka.

 

Aleksandra Marković

0