Jako često, na raznoraznim intervjuima, u setu “radoznalih“ pitanja, budući da se ova dva međunarodna entiteta često bezrazložno i neopravdano poistovećuju, naiđe se na pitanje:  Koje su razlike između Ujedinjenih nacija i Evropske unije? Zaista, i u svakodnevnom govoru, jedno se redovno zamenjuje drugim, i to ne samo u krugovima onih koji ne plivaju u vodama međunarodnog prava, već, što još više poražava, i među studentima koji streme ka pravničkoj diplomi. Demarkacionu liniju između pomenutih, nužno je povući.

Najpre, Ujedinjene nacije jesu međunarodna organizacija univerzalnog karaktera, koja teži da sve države sveta postanu njene članice, i direktni je „potomak“ Društva naroda (po  pravoj, ne pobočnoj liniji :).

Društvo naroda nastalo je kao čedo obećanja davanog borcima, kao svojevrsni vid stimulacije da istraju u ratu – obećanja da rata više neće biti, te da će novostvorena organizacija, Društvo naroda, biti čuvar posleratnog mira. Nepotrebno je dizati prašinu opet oko prašine koja se već bila digla povodom stvaranja Društva naroda, gde je jedna struja težila ispunjenju datog obećanja, dok su drugi smatrali da bi takva jedna organizacija predstavljala utopiju sui generis. Potrebno je, međutim, napomenuti da su njeni organi bili Skupština i Savet, i dati kratko pojašnjenje kako je Društvo naroda bilo zamišljeno kao međunarodni-pravno-politički mehanizam, te regulator političke klime u Evropi.

Međutim, u tome se nije uspelo, te se, u nastojanju stvaranja jedne opšte međunarodne organizacije rađa organizacija Ujedinjenih nacija, a njen je konstitutivni akt bila Povelja Ujedinjenih nacija, koja predviđa, između ostalog, i četiri glavna cilja organizacije: čuvanje međunarodnog mira i bezbednosti, razvijanje prijateljskih odnosa, ostvarenje svestrane međunarodne saradnje i stvaranje središta Ujedinjenih nacija. Organizacija ima 6 glavnih organa: Generalnu skupštinu, Savet bezbednosti, Sekretarijat, Međunarodni sud pravde, Ekonomski i socijalni savet i Starateljski savet. Generalna skupština je organ u kome svaka država članica ima svog predstavnika, odnosno više njih, i ona raspolaže generalnom nadležnošću i razmatra sva pitanja iz delokruga Povelje ili funkcionisanja drugih organa. Savet bezbednosti se sastoji iz pet stalnih i deset nestalnih članova – koji se biraju prema geografskom kriterijumu i kriterijumu doprinosa međunarodnom miru i bezbednosti, što je zapravo i glavni cilj ovog organa: održavanje međunarodnog mira i bezbednosti. U vezi sa Savetom bezbednosti, zanimljivo je pomenuti pravo veta, kojim su glavne svetske moćnice sebi obezbedile prevlast. Naime, da bi se donela bilo kakva odluka suštinske prirode, svih pet stalnih članova (Kina, Rusija, Francuska, Velika Britanija i SAD) moraju dati svoj glas. Ekonomski i socijalni savet nastaje kao okvir saradnje u ekonomskim i pitanjima socijalne politike, dok je Starateljski savet sastavljen samo od predstavnika pet velesila i nema obavezu niti praksu redovnog zasedanja, već se saziva na zahtev nekog od članova. Međunarodni sud pravde je sudski organ, a Sekretarijat organ administrativnog i izvršnog karaktera.

Evropska unija, sa druge strane, vodi poreklo od Evropskih zajednica, kojih je bilo tri: Evropska zajednica za ugalj i čelik, Evropska ekonomska zajednica i Evroatom (Evropska zajednica za atomsku energiju). Kao regionalna organizacija, Evropska unija ima daleko manji broj članova, odakle se izvodi zaključak, svakodnevno prisutan u medijima, da su kriterijumi za ulazak u nju daleko zahtevniji i restriktivniji. Opšti uslovi za članstvo jesu: da se radi o evropskoj državi (geografski kriterijum) i da država poštuje osnovne principe Evropske unije, kao što su sloboda, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, demokratija. Kada govorimo o ciljevima Evropske unije, i tu se može uočiti različitost u odnosu na OUN. Reč je o pet opštih ciljeva EU, a to su: podsticanje uravnoteženog i trajnog privrednog i socijalnog razvoja i visokog stepena zaposlenosti, potvrda identiteta na međunarodnoj sceni, jačanje zaštite prava i interesa državljana, stvaranje prostora slobode, bezbednosti i pravde i očuvanje tekovina zajednica.

Institucionalni okvir čine: Evropski Savet, Savet, Komisija, Evropski Parlament, Sud pravde, Računovodstveni sud i Evropska centralna banka. Evropski savet predstavlja skup predstavnika država na najvišem nivou i podstrekač je razvoja i aktivnosti u EU, odnosno  utemeljivač načela i opštih smernica. Evropski Parlament sastavljen je od predstavnika naroda država okupljenih u uniji, učestvuje u zakonodavnom postupku, sam ili sa Savetom i jedinstvena je međunarodna pojava. Savet čine predstavnici država na ministarskom nivou i ovaj organ je glavni zakonodavac Evropske unije. Komisija se često naziva „savešću EU“ i glavna je pokretačka snaga unutar unije. Računovodstveni sud vrši budžetsku kontrolu i održava finansijsku disciplinu, Evropska centralna banka se stara o očuvanju stabilnosti evra i vodi živu monetarnu politiku, dok je Sud pravde, kao što mu i samo ime govori, pravosudni organ i sprovodilac pravosudne kontrole.

Iz svega pomenutog lako se uočava da je apsolutno nedopustivo pomešati ih, budući da se radi o dva sasvim različita bića sa međunarodne scene. Puno sreće na sledećem intervjuu!


Iva Antić

Izvori: 

Literatura:  Vesna Knežević- Predić, Zoran Radivojević, Kako nastaje i deluje pravo Evropske unije,Službeni glasnik,2009

Branimir Janković, Zoran Radivojević, Međunarodno javno pravo, Niš, 2011.

 

0