Sistem zdravstvene zaštite u Srbiji se bazira na Bizmarkovom modelu finansiranja. Ovaj model finansiranja se zasniva na doprinosima koje solidarno uplaćuju i zaposleni i poslodavci. Stopa doprinosa za zdravstvo u našoj zemlji iznosi 12,3%, pri čemu 6,15% ide na teret poslodavca i 6,15% na teret zaposlenog. Pritom, bruto zarada zaposlenog je osnovica za obračun doprinosa.

Kada je reč o našem zdravstvenom sistemu, situacija stoji vrlo loše. Prema poslednjim podacima, ukupan broj zdravstvenih osiguranika iznosi sedam miliona, a ukupan broj zaposlenih koji uplaćuju doprinose je tri i po miliona. Prema tome, na jednog osiguranika koji plaća doprinose dolaze dva korisnika. Međutim, prema nekim istraživanjima, prosečan broj građana koji godišnje koriste zdravstvene usluge iznosi četiri i po miliona. Na osnovu ovih informacija, možemo primetiti da je ukupna suma prikupljenih doprinosa apsolutno nedovoljna za finansiranje, tako da građani naše zemlje moraju finansirati deo zdravstvenih usluga iz sopstvenog džepa.

Pored nedovoljne sume doprinosa, postoje i brojni drugi problemi u našem zdravstvu. Najpre, izražena je loša saradnja između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U vezi sa tim, poslednjih meseci je aktuelna priča u vezi s centralizacijom javnih nabavki. Došlo je do odluke da se sve nabavke vezane za zdravstvo (lekovi, medicinski instrumenti, itd.) centralizuju, tj. obavljaju iz jednog mesta. Međutim, ove dve institucije nikako ne mogu da postignu dogovor ko bi te javne nabavke trebalo da obavlja. Potom, u našoj zemlji veliki problem predstavljaju liste čekanja. Postoje duge liste čekanja za mnogobrojne intervencije, počev od onih najprostijih operacija, pa do najtežih, poput transplantacije organa. Veliki broj pacijenata koji se prijave na listu čekanja uopšte i ne stigne na operaciju. Zdravstvene ustanove se, kao odgovor na ovaj problem, pravdaju problemima finansijske prirode, smatrajući da im nedostaju kapaciteti, dok medicinskih kadrova ima sasvim dovoljno.

Jedan od najvećih problema koji je prisutan u našem zdravstvenom sistemu je korupcija. Zdravstveni sektor je najkorumpiraniji sektor u Srbiji. Opšte je poznato da lekari primaju novac i poklone za izvršene intervencije. Zatim, mnoge svetske farmaceutske kompanije sklapaju dogovor sa našim lekarima da se određeni njihovi lekovi nađu na listi. Neke farmaceutske kompanije nude lekarima mesečnu naknadu, kako bi oni prepisivali određene lekove pacijentima. Jedan zdravstveni radnik je nedavno izjavio da mu je za ovo jedna farmaceutska kuća ponudila mesečni iznos od 2000 evra.

I na kraju, trenutno postoji ogroman dug koji je stvoren u zdravstvu. Naime, bolnice i druge zdravstvene ustanove su nagomilale ogromne dugove. Taj dug trenutno iznosi 13,5 milijardi dinara i on je postao javni dug, koji će odlukom Vlade Srbije biti nadoknađen iz državnog budžeta. Pritom, država se i ne trudi da detaljnije ispita kako je stvoren ovaj dug i ko su ljudi koji su odgovorni za njega.

Ovo su samo neki od problema koji su prisutni u našem zdravstvenom sistemu. Postoje i brojni drugi. Potrebno je raditi na njihovom rešavanju, kako bi se stanje popravilo. Potrebno je iskoreniti korupciju, ispitati problem dugova, uspostaviti bolju saradnju između Ministarstva zdravlja i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Da bi se ovi problemi rešili, najpre je potrebno postaviti stručne ljude na čelo zdravstvenih ustanova. Do sada su se tu nalazili medicinski kadrovi kojima tu definitivno nije mesto.

Branka Mitrašinović

0