Siva ekonomija u najširem smislu podrazumeva svaku protivzakonitu privrednu aktivnost usmerenu ka sticanju koristi za sebe i svoj račun, a na štetu drugih pojedinaca, privrednih subjekata ili države. To je aktivnost koja, putem nepoštovanja pravnih normi i poslovanja van legalnih tokova, ima za cilj izbegavanje plaćanja propisanih fiskalnih i drugih obaveza prema državi.
Siva ekonomija se ne pojavljuje u službenim statistikama, ne podleže oporezivanju i ne doprinosi bruto domaćem proizvodu zemlje. Ona uključuje vrlo širok spektar aktivnosti: ilegalan uvoz i izvoz, kreditiranje mimo bankarskog sektora, zapošljavanje radnika „na crno“, bespravna gradnja, proizvodnja i distribucija droge, prostitucija itd.

U Srbiji siva ekonomija cveta. Ona je jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava privreda Srbije, a njene posledice vidljive su u oblastima utaje poreza, distorzije tržišta, nelojalne konkurencije i neefikasne raspodele resursa. Prema poslednjim podacima, dostiže oko 30% BDP-a, što je za oko 15% više nego u većini drugih zemalja regiona. Od jedanaest zemalja regiona od 2000. do 2010. godine, samo je Bugarska imala veći obim sive ekonomije od Srbije, posmatrano u procentu BDP-a, dok je Rumunija bila na približno istom nivou.

Pokazalo se da su preduzetnici, mlade firme, privredni subjekti u građevinarstvu i oni sa sedištem u centralnoj Srbiji više skloni aktivnostima sive ekonomije od ostalih. Tako je učešće sive ekonomije u građevinarstvu 43%, poljoprivredi 34%, a u ugostiteljstvu i saobraćaju 33%. Sivoj ekonomiji su sklonija preduzeća sa pet do devetnaest zaposlenih i velike kompanije sa više od 250 zaposlenih.

U našoj zemlji siva ekonomija je značajna prepreka za razvoj snažnog sektora preduzeća i za izgradnju funkcionalne tržišne privrede. Iako je siva ekonomija i dalje važna „sigurnosna mreža“ za mnoge pojedince i domaćinstva u Srbiji, njene negativne posledice po zaposlene, preduzeća i društvo u celini daleko prevazilaze njene prednosti. Radi svođenja sive ekonomije u prihvatljive okvire, potrebno je sinhronizovano i brzo primeniti razne mere u oblasti fiskalne politike, tržišta rada, uslova plaćanja itd.

Branka Mitrašinović

0