Srpski studenti sa Američkog Koledza u Solunu uspešno su završili trodnevnu akciju prikupljanja pomoći za ugrožene u Republici Srbiji i Bosni i Hercegovini. Disali smo kao jedan, ostavljajući sve svoje obaveze sa strane i punim kapacitetom radili danonoćno na tome da doprinesemo ovoj velikoj akciji sa još većim ciljem. Ne postoji ta sila koja može da uništi snagu i duh jedne borbene nacije koja ume da prebrodi i najveće krize. Neka duvaju uragani, neka se trese zemlja, neka se razlivaju reke, Srbin je sila, Srbin je institucija!

Čitava zemlja je na nogama i ne postoji taj Srbin kojeg čitava situacjia nije pogodila i nije priskočio u pomoć. Tako je i sa nama, srpskim studentima u inostranstvu, za koje se obično priča da samo žele da pobegnu i ostanu, tamo, negde, gde sunce  lepše sija. Govorim u ime mojih kolega i koleginica sa fakulteta, i tvrdim da niko od nas nije otišao iz Srbije bez nade da će se jednog dana tamo i vratiti. Nešto je trulo i u državi Srbiji, ali ne želim da sada, u ovako teškom trenutku, upirem prstom, pretim ili kritikujem rad bilo koje institucije u zemlji i van nje. Žalosno je to što poslanici  naše skupštine nisu želeli da se odreknu svog paušala, dok sa druge strane ljudi sa platom od 20 000 dinara i student sa školarinom od preko 100 000 dinara daju sve što mogu da podignu svoju, jednu jedinu zemlju na noge. Želim da kažem da se ponosim što sam Srbin i što imam srce koje pomera granice ljudskosti!  Ovu akciju smo započeli i izneli zbog toga što želimo da pokažemo da su granice i daljina samo reči koje razdvajaju nerazdvojivo. Možete odvojiti majku od deteta, ali ne i silu koja ih uvek povezuje.

 

Zbog loše komunikacije sa odredjenim ljudima iz administracije i pojedinih senilnih ljudi koji rade u istoj, i koji svoju pomoć politizuju želeći da pomognu samo zbog svoje promocije, na početku nismo bili u mogućnosti da skupljamo pomoć i za ugrožene u Bosni i Hercegovini. Kada vam neko kaže kako ne želi da im pošaljete polovinu donacija zbog nepoverenja u njihovu vladu, a kada ih vi, ne želeći da ulazite u konflikt sa njima, i poslušate oni opet nisu zadovoljni. Da je taj iz administracije koji se pozivao na prijateljstva koja tamo ima stvarno želeo da konkretno pomogne, ja bih i dobio zeleno svetlo. Ja takodje imam tamo i sunarodnike i prijatelje, i moje srce je dovoljno veliko da pomogne I tim unesrećenim ljudima, ali kada naidjete na jednu ovakvu prepreku ne postoji mnogo toga što možete da uradite osim da poslušate savet te osobe. Moja definicija prijateljstva je mnogo drugačija od definicije prijateljstva čoveka koji sve što radi, radi iz koristi i političkih razloga. Na kraju smo bili bojkotovani od strane te osobe i od strane velike većine albanske zajednice na fakultetu, kojima se ovom prilikom zahvaljujem što su konačno pokazali svoje pravo lice time što nisu želeli da učestvuju u ovoj plemenitoj akciji. Imali smo mnogo problema sa obe strane koje smo morali da rešavamo u hodu, gutajući kamenje, i odricanjem svakog postera koji je nekom smetao, jer nam je jedini cilj bila pomoć unesrećenim ljudima. Za neke, ljudska nesreća i život izgleda danas ipak nemaju nikakav značaj ili vrednost. Oglušili smo se o „savete“ da ne pomažemo Bosni, koji su više ličili na naredjenja, i na kraju ipak odvojili sredstva za pomoć ljudima koji žive i tamo. Sa ponosom mogu da istaknem da smo sve probleme rešili uspešno i diplomatski što pokazuje veličinu našeg naroda.

Čitava akcija prikupljanja pomoći je osmišljena kao trodnevni event gde smo prvog dana bili fokusirani na to da svaki student čuje priču o Srbiji i Bosni, i realno nismo očekivali da prikupimo mnogo toga prvog dana. To se ispostavilo tačnim. Kada smo došli sledećeg jutra na fakultet sačekalo nas je mnogo donacija od strane profesora, studenata i ljudi iz administracije, koji su pokazali ogromno srce i želju da pomognu. Kada smo se zahvaljivali individualno ljudima koji su donosili pomoć, njihov komentar bi bio kako je to najmanje što su mogli da učine i kako smo mi i Grci braća i da ćemo uvek da se pomažemo kada to i zatreba. Jedan zanimljiv slučaj se desio tog drugog dana, kada nam je prišao jedan američki student i rekao: „Izvinite, ja imam samo jedan dodatni peškir, jel mogu njega da doniram?” Svi smo bili oduševljeni ovim gestom, koji pokazuje da su i oni koji imaju malo želeli da doprinesu našoj akciji. Tog drugog dana smo u saradnji sa Studentskom vladom organizovali žurku, od koje je sav prihod prosledjen za fond, u koji ćemo novac uplatiti narednih dana srpskom i bosanskom Crvenom krstu. Ova žurka, je bila zaista nešto posebno, da li zbog toga što je bila humanitarna ili zbog toga što je bila poslednja ovog semestra, ne znam, ali znam da su mi ljudi na izlazu govorili kako je ovo bila najbolja žurka do sada i da bi trebalo uvek da ih organizujemo na ovakvim mestima. Žurki je prisustvovalo oko 170 ljudi, što je bio veliki uspeh čitave akcije. Poslednjeg dana akcije organizovali smo prodaju kolača, koje su srpske devojke pripremile sa mnogo ljubavi i pažnje. Ispekle su 130 mafina, a profesorka, kojoj bih posebno želeo da se zahvalim jeste Ruth Sutton koja je takodje pripremila odredjen broj kolača i podržavala i promovisala čitavu akciju od samog početka.

 

Na kraju tog trećeg dana smo prebrojali novac, i sakupili sve stvari na jednom mestu. Prizor je bio neverovatan. Mnogo stvari, što za odrasle, što za bebe i decu, higijenska sredstva, mleko, voda, konzervirana hrana. Sa druge strane prikuplili smo 321,7e od žurke, i 388,6e od prodaje kolača, ukupnih 710,3e!!! Zagrljaji, poljupci i suze u očima…Svi smo bili više nego iznenadjeni odazivom i prikupljenim sredstvima, koja su bila veća od ocekivanog, uzimajući u obzir sve probleme i veličinu naše ustanove. Zbog velikog interesovanja profesora i studenata, odlučili smo da nastavimo da prikupljamo pomoć u hrani, odeći i higijenskim sredstvima do ponedeljka i tu očekujemo još dobrih rezultata.

Danas smo prevezli čitavu donaciju u Crveni krst, gde su nam se ljubazni i nasmejani ljudi zahvalili i obećali da će pomoć stići što pre tamo gde je najpotrebnija. Oni imaju informacije šta je trenutno najpotrebnije i gde, i tako će i rasporediti i poslati pomoć već ovog vikenda. Što se tiče novca koji smo prikupli, on će biti poslat pola-pola Crvenom Krstu Srbije i Bosne i Hercegovine već u ponedeljak.

Želeo bih da se zahvalim svima  koji su pomogli ovoj akciji na ovaj ili onaj način i što su nam omogućili da pomognemo ljudima koji u ovom trenutku nemaju ništa. Ja ću ono loše da zaboravim, a oni koji su pokušavali da sabotiraju našu akciju neka im ovo služi na čast. Nadam se da njihovom narodu ovako nešto nikada neće da se desi, ali ako se i desi, znam da neće očekivati našu pomoć. A mi kao mi, bi se uvek uzdigli i pokazali veličinu time što bi im opet pomogli, jer mi smo ti Srbi, sa dušom i srcem koje nema nijedna druga nacija!

Ivan Tomić 

0